GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 9. 3. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Knjiga "Nebolomstvo - panorama srpskog pesništva" izazvala buru u hrvatskom tisku

Srbofobija na zavidnoj razini

"Ne mislim da sam nešto izgubio što tu antologiju neću niti prolistati. Ne dopuštam da me netko na nedostojan način pravi budalom", izjavljuje Stjepan Čuić, predsednik Društva hrvatskih književnika

Hrvatsko društvo pisaca (HDP), nastalo 2002. godine raskolom od "mejnstrim" Društva hrvatskih književnika, slično onom što se desilo i u Srbiji, ovih dana objavilo je panoramu srpskog pesništva kraja 20. veka "Nebolomstvo", koju je priredila Bojana Stojanović-Pantović, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Filološkog fakulteta u Beogradu. Autorka je u "Nebolomstvu" objavila pesme 65 autora, među kojima su Matija Bećković, Gojko Đogo i Rajko Petrov Nogo.

Ova činjenica, kao i da je Panoramu sa 15.000 kuna sufinansiralo Ministarstvo kulture Republike Hrvatske, izazvala je burne "nepesničke" reakcije u Hrvatskoj. Posle teksta u Večernjem listu, generatoru "skandala", traži se čak i ostavka ministra kulture Hrvatske, a tek zakopane sekire dva književna udruženja ponovo su otkopane. Nisu pomogle razumne i umirujuće reči pametnih ljudi u Hrvatskoj. Intonaciju, koja se zakotrljala i ruši ispred sebe, udarila je "kulturna" redakcija Večernjeg lista, koja je ovako komentarisala objavljivanje knjige:

"U tekstu Predraga Matvejevića "Naši talibani" među one koji su bili uz zločin, poticali na njega, skrivali ga, opravdavali na razne načine spominju se i Bećković 'koji je unesrećio svoj talent', te Đogo i Nogo 's njihovom nakaradnom mistikom'. Bećkovića hrvatska štampa zove 'velikim četničkim akademikom', osamdesetih je pisao o Srbima u Hrvatskoj kao ostacima zaklanog naroda, Đogo je veliki prijatelj Radovana Karadžića, početkom devedesetih govorio je da je 'došlo vreme da se krvlju naplati krv'. Nogo početkom devedesetih piše i ovo: 'Zar se naši neprijatelji ne boje krvi naše nenamirene?'".

S druge strane, Čedomir Višnjić, pomoćnik u Ministarstvu, rekao je da je "nakon duge pauze, panorama srpskog pesništva više nego dobrodošla", a urednik knjige Miloš Đurđević i predsednik HDP-a Velimir Visković tvrde da "objavljivanjem panorame nisu narušili književna i profesionalna pravila, a ni etičke i patriotske standarde ponašanja".

U HDP-u "priznaju" da je u panoramu autorka uvrstila nekolicinu predstavnika nacionalno-verskog krila srpske poezije koji su nacionalistički ideolozi. No, oni su smešteni na marginu, kažu u svoju odbranu pisci HDP-a, braneći i autorku Bojanu Stojanović-Pantović.

"Konsternaciju Večernjeg lista mogli bismo u određenoj meri razumeti da smo za priređivača izabrali nekompetentnu osobu, ili osobu poznatu po kroatofobnim stavovima i nacionalizmu. Međutim, autorka je sve suprotno od toga, vrhunska kritičarka, a i poznata po svojem protivljenju Miloševićevoj politici. U predgovoru izrazito kritički govori o onom segmentu savremenog srpskog pesništva koje opevava nacionalne i verske teme u retoričkom maniru patrijarhalne prošlosti".

Činjenice stoje ovako - među 65 zastupljenih pesnika, oni najvažniji su zastupljeni sa šest-sedam naslova, Matija Bećković je zastupljen s četiri, a Gojko Đogo i Rajko Petrov Nogo samo sa po dva, a i njih je, smeštajući ih na marginu, predstavila stihovima koji ne vređaju hrvatskog čitaoca.

Međutim, predsednik Društva hrvatskih književnika Stjepan Čuić drugačijim rečima opisuje antologiju: "U toj antologiji postoji trolist koji već decenijama deluje, u odnosu na BiH i Hrvatsku, četnički. Što su slabiji pesnici, to više četnikuju. Zbog toga je besmisleno objavljivanje te gospode u Hrvatskoj. Što je još gore, u Srbiji ima bezbroj pesnika boljih od uvrštenih. Ako ko ne može da spava bez Bećkovića, neka ode u Beograd i kupi njegove knjige. Ne mislim da sam nešto izgubio što tu antologiju neću niti prolistati. Ne dopuštam da me netko na nedostojan način pravi budalom".

G. J.


vesti po rubrikama

^kultura

Srbofobija na zavidnoj razini
Rekonstruisanje prošlosti
Simbol u okvirima svakodnevice
Ključ je u slušanju, a ne u sviranju
Ljubivoje Tadić kao Arčibald Rajs