GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Ako se Srbi usude da se brane,

proglašavaju ih nacionalistima

Nekada, u "pusto tursko", majke srpske lile su suze, očevi kršili ruke od žalosti za sinovima, koje su osvajači (još se nije znalo za reč okupatori) odvodili u Jedrene i od srpske pravoslavne dece stvarali muslimane janičare. A od njih, neretko, vezire i paše krvi naše!

Tada su Srbi bili bespomoćno roblje, narod nije imao svoju državu.
Sada, Bogu hvala, imamo državu, imamo vladu, imamo ljude koji kradu: narodno, državno, a iznad svega - bogu dane. Imamo opštine, skupštine, opštinske, gradske, i onu veliku - narodnu. Ova je puna poslanika, kao kerov buva, a poslanici nam puni novca. Narod koji ih je birao dužan je da im plaća poputninu, putni trošak od mesta stanovanja do Beograda. U vreme zasedanja Skupštine većina narodnih poslanika stanuje u iznajmljenim sobama ili stanovima, ali pored plate i dnevnice oni naplaćuju i dnevni putni trošak od mesta stanovanja, recimo Vranja, do Beograda.

Jeste, poslanici su navodno narodni, ali su na usluzi i vladi, jer i ona je narodna. Takođe, navodno! Spremno glasaju uvek za ono što vlada od njih zahteva, jer - ako bi ova dala ostavku, a neće - i oni bi izleteli iz skupštine, zajedno sa trostrukim prinadležnostima.

Koliko nam je narod dobroćudan, pokazuje i činjenica da mu vlada i skupština zavise od stranih država, zapravo od njihovih trećerazrednih činovnika. Zato narodni poslanici, i da hoće, ne mogu ništa da čine za svoj narod, evo već više od tri godine.

Suverena država srpskog naroda toliko zavisi od tuđina da se pojedine narodne stranke utrkuju oko toga koja će se strancima više i dublje "uvlačiti". Ne znam ja, ali zna narod koji prati političke događaje, ko je u tome najdalje otišao, a sve za njegovo dobro! Recimo, ministar spoljnih poslova je odobrio i potpisom potvrdio da američka vojska može nesmetano da šeta po Srbiji, pa ako se pri tom dogodi da neki njen vojnik učini kakvu veću štetu - a veliki narodi najveću štetu čine - neće moći da odgovara srpskom sudu. Gostoljubive srpske vlasti, i da smeju, neće se zamerati takvom gostu.

Kako se vremena menjaju, kao narodno shvatanje! Ne zaboravi, narode srpski, da su 27. marta 1941. godine pučisti u tvoje ime srušili kraljevsku vladu, samo zato što je u tački tri "sramnoga Pakta" predviđeno "da bi, u slučaju potrebe, nemačka vojska prolazila kroz Jugoslaviju u plombiranim (zatvorenim) vagonima!" Srušili su državu u tvoje ime, jer je to bilo prikazano kao "očigledno gubljenje suvereniteta". Danas dozvola inostranoj vojsci da slobodno, pod punom ratnom spremom, vršlja po zemlji Srbiji - nije gubljenje suvereniteta, nego preka potreba - Sjedinjenih Američkih Država da ti pokaže ko vlada svetom!

Braniti svoj narod, u srpskom slučaju znači nacionalizam, velikosrpstvo, a to je danas zabranjeno i strogo kažnjivo. Nacionalisti, tj. "patrioti", pored režimlija SAD, nekažnjeno mogu biti Bler, Merkel, Širak, Mesić, Tači i oni iz "64. županije". Ako bi se iko drugi, a pogotovu neko iz naroda, javno oglasio kao nacionalist (jer voli svoju otadžbinu), proći će kao Avganistan, Irak.

Nekada, u "pusto tursko", janičari su sticali visoka zvanja, bilo je Srba paša i vezira. Danas se naši janičari bore između sebe oko toga ko će bolje i više ugoditi tuđinu, duhovnom i fizičkom okupatoru. Na balkanskoj šahovskoj tabli njih pokreće, igra se njima, Havijer Solana, osvedočeni prijatelj srpskog naroda, koji ga je iz prevelike ljubavi bombardovao 78 dana.
Kod mene u Banatu se govori: "Nekada smo bili graničari, a danas smo janičari!"

Svetomir R. Paunović, Beograd


O zanemarivanju problema nasilja nad mališanima

Deca nisu ničije vlasništvo

Čitajući tekstove "Deca rade već sa sedam godina","Pahomije 'bolovao' od zastarevanja dela","Maćeha izgladnjivala i žaračem pekla dečaka", i "Pištolj i štangla umesto pribora" u samo jednom izdanju Glasa Javnosti, od 4. marta, spontano mi se javilo pitanje "čija su naša deca?

U Deklaraciji o pravima deteta iz novembra 1959, stoji: "Detetu, s obzirom na njegovu fizičku i mentalnu nezrelost, potrebna je posebna zaštita i briga, uključujući pravnu zaštitu kako pre, tako i posle rođenja". Odgajanje i vaspitavanje deteta je odgovoran zadatak, naročito ako se ima u vidu da dete treba da bude u potpunosti pripremljeno da živi samostalno u društvu i da usvoji osnovne principe tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti.

Kao zajednička ključna reč za pomenute tekstove pojavljuje se - nasilje, a evo i definicije: "Nasilje je svako nanošenje fizičkog i psihičkog bola drugom licu, činjenje i nečinjenje koje ugrožava fizički, psihički, emocionalni, seksualni i ekonomski integritet pojedinca koji nije u stanju da se samostalno zaštiti." Zastrašujući problem leži u podacima da su počinioci nasilja po pravilu roditelji ili osobe bliske detetu, odnosno osobe koje društvo i zakon priznaju kao zaštitnike deteta.

Moj je utisak da problem nasilja nad decom zanemaruju ili preciznije rečeno nedovoljno obraćaju pažnju osobe koje u svom svakodnevnom radu dolaze u kontakt sa zanemarenom ili zlostavljanom decom. Tu, pre svega, mislim na zdravstvene radnike i lekare koji bi morali da se uključe u prevenciju i dijagnostikovanje nasilja. Uostalom, zlostavljanje deteta "posebna je dijagnoza u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti.

Svima su poznati visoko postignuti standardi u zaštiti dece u skandinavskim zemljama. Pre početka rada u zdravstvenoj struci u Norveškoj svi su obavezni da potpišu da sve što otkriju ili čuju od pacijenta bez njegove saglasnosti neće nikome odati, ni porodici, ni policiji, ni novinarima... Ali zakon predviđa nekoliko izuzetaka. Jedan od njih je obaveza lekara da prijavi trudnicu narkomana bez njene saglasnosti socijalnoj službi, koja opet ima pravo da narkomana buduću majku prisilno zadrži u ustanovi za održavanje trudnoće da bi se na ovaj način sprečilo eventualno oštećenje ploda pod dejstvom narkotika. Drugi primer je, u slučaju da se posumnja na zanemarivanje ili zlostavljanje dece. Tada lekar ima zakonsku obavezu da to prijavi Centru za zaštitu dece. A verujte mi na reč da Centar za zaštitu dece privremeno oduzima dete i za nekoliko "slučajnih" udaraca.

Nadam se da će se mnogi zamisliti nad pitanjem čija su naša deca. Smatram da deca nisu privatno vlasništvo roditelja već pripadaju budućnosti i lancu ljudske evolucije i kao takva zaslužuju zaštitu i pažnju svih nas.

Dr Lola Veljović, Dramen, Norveška


Netačne tvrdnje

"Šarančić kupuje stanove u Beogradu" (5. 3)

Navodi u tekstu "Šarančić kupuje stanove u Beogradu", objavljenom 5. marta u listu Glas javnosti, da je u Beogradu na opštini Vračar, u Ulici Braće Nedića, kupljen stan posebno za generalnog direktora Preduzeća, nisu tačni, osim činjenice da Milanko Šarančić već dve godine sa porodicom stanuje kao podstanar. O dodeli stambenih jedinica zaposlenima na bilo kojoj lokaciji u Republici tek će raspravljati najviši organ Preduzeća, a generalni direktor će, u skladu sa pravnom regulativom Preduzeća, ući u proces otkupa stana, pod jednakim uslovima sa zaposlenima na "Železnici".

Iz ovog proizilazi da je potpuno jasno da je sve što je napisano u tekstu još jedan pokušaj lista Glas da se tendenciozno diskredituje rad i rezultati poslovodstva JP "Železnica Srbije", kao i njegovog generalnog direktora.

Nije tačna ni tvrdnja da je "Železnica" prodala nekoliko lokala u centru Beograda bez tendera i, kako ste naveli, ispod cene, da bi kupila stan svom generalnom direktoru. Istina je da su cene zemljišta i lokala utvrđene na osnovu cena koje priznaje područna poreska uprava i o tome postoji valjana dokumentacija u Preduzeću.

Posebna glupost je vaša tvrdnja da jedan stan u Ulici Braće Nedića "Železnica" kupuje za kuma generalnog direktora.
Takođe, generalni direktor Milanko Šarančić ne stanuje u Hotelu "Slavija luks", kao ni direktor Sektora za nabavke u našem preduzeću.

Medija centar JP "Železnice Srbije