GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Državna zajednica sve više podseća na prolazno stanje

Sveta Marović u sukobu interesa

Da li to mi živimo u zemlji OZ-a ili nam se to samo pričinjava? Jedno vidimo, drugo čujemo, a treće nam se događa. Sve se više uveravamo da je državna zajednica Srbije i Crne Gore provizorijum koji opstaje na nedorečenim, dvosmislenim i povremenim sporazumima, sa čestim nerazumevanjima i obilatim neuspelim ubeđivanjima.

Na čelu te države nalazi se čovek - minotaur koji nije ni levo ni desno, a jeste tamo i ovamo. Nije bezimen. Zove se Svetozar Marović. Imenovani, zbog "gripa", nije ovamo, a jeste tamo. Po principu, bolje je biti petlova glava, nego kravlji rep, između dve funkcije, predsednika SCG i potpredsednika DPS-a, imenovani se opredelio za ovu drugu funkciju da bi aktivno učestvovao u referendumskoj kampanji za samostalnu Crnu Goru. Na taj način sistematski opstruiše proces zajedničkog približavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, ubeđujući nas, građane, da sve to radi u skladu sa Ustavnom poveljom. Ima li tu nekog sukoba interesa? Da ironija bude veća, za takvo delovanje Marovićevu platu pokriva budžet Srbije sa 95 odsto, a čitavih pet odsto, bogami, plaća i Crna Gora. Nije razumno, ali zato je štetno.

Od "prezaposlenog" Marovića, eksplicitniji je Novak Kilibarda. Da se podsetimo. To je onaj gospodin što je osnovao Srpsku narodnu stranku u Crnoj Gori, a sada je najveći borac za odvajanje od Srbije, za samostalnu Crnu Goru. Sve što je srpsko, mnogo mu smeta. Taj "patriota" biće zapamćen po tvrdnji da je NJegoš, ni manje ni više, genocidni Srbin! Mi, građani, sve to vidimo i čujemo, ali ne razumemo, bre!

Ova dvojica i njima sličnim sve očiglednije manipulišu s nacionalnim osećanjima osiromašenih građana. Oni jednostavno ignorišu građane Srbije i Crne Gore, jer građani zahtevaju isto - više hleba, veće plate, zaposlenje članova porodice, bolje lečenje, jeftinije školovanje dece, više novih stanova, veću bezbednost, efikasnije suzbijanje kriminala i korupcije... Oni to ne žele da vide i čuju jer za njihove "plemenite" ciljeve ne biraju sredstva, pa neka košta koliko košta. Ako su oni takvi, što i nije tako čudno, pa zar smo mi obični građani - volovi?!

Živorad Pantić, Beograd


Gospođo Fatin, izvinite zato što ćutite!

"Državljani Srbije, a ne Iračanka i muslimanka", 2. mart

Gospođa Fatin al Rubaji-Milenković odlično govori srpski jezik, ali izgleda ima poteškoća s čitanjem istog. U oba teksta koje je objavio Glas o ovom slučaju postoji i druga strana priče, to jest njene optužbe na račun supruga Bojana. Glas je imao dobru volju da čuje i gospođu Fatin, ali nam je rečeno da će, umesto nje, odgovor dostaviti advokat. NJenu stranu, koju su prepričali pravni zastupnici, objavili smo a da pritom nismo zvali Bojana Milenkovića da na te optužbe reaguje. Zato smo njenom advokatu poslali na uvid kompletan tekst sa Bojanovim optužbama da ga pročita pre nego što sroči reagovanje. I dobili smo advokatovo saopštenje gde se ne demantuju optužbe već se uzvraća kontraoptužbama. Zanimljivo, pošto smo prvi put obavešteni da neće da govori za Glas, ona se pojavila na Televiziji B92. Možda su oni moralno-politički podobniji od nas (a i prilog im je tako izgledao). Ali, šta ćemo sa Televizijom BK, gde je takođe emitovan trominutni prilog o ovom slučaju - opet bez druge strane, odnosno njenog dela priče.

Da Glas, daleko bilo, ne mrzi ni Iračane, ni Arape a ponajmanje gospođu Fatin može se zaključiti i iz članka objavljenog pretprošle godine u našim novinama. Tada smo objavili "toplu ljudsku priču" o problemima s kojima se gospođa Al Rubaji suočila prilikom pokušaja da dobije državljanstvo Srbije. U Glasu je uz taj tekst objavljena ista zajednička fotografija sa njihovim sinom Aleksom za koju ona sada tvrdi da je "zakonski nedopuštena upotreba fotografija iz privatnog života". Fotografiju je napravio naš novinar, uz saglasnost bračnog para Milenković. NJeno ponovno objavljivanje odobrio je otac. Je l' to po zakonu?

A kada je reč o "ličnom poznanstvu" ovog novinara sa Bojanom Milenkovićem, ono je "čvršće od braka". Nerazdvojni smo. Do sad sam ga video pet puta, po sat vremena. Prvi put kada sam pisao reportažu o njihovom boravku u Iraku, drugi i treći put povodom priče o problemima s državljanstvom njegove supruge, i poslednja dva puta povodom najnovijih dešavanja. Gospođu Fatin video sam samo dva puta, po sat vremena, što je daleko manje, ali ako ima naprasnu želju da se bolje upoznamo, a stičem utisak da nema, neka mi se javi u redakciju Glasa, žarko želim da čujem i objavim sve detalje njene priče. Za to ne postoje i nisu postojale nikave smetnje, ali je "novinarsku etiku", priznaćete, teško sprovesti u delo ako jedna strana neće da sarađuje. Nego vas sačekaju "iza ćoška" i traže javno izvinjenje tek kad tekst izađe u novinama, što svakako nije mudrost gospođe Fatin, već, pre će biti - onih koji su je savetovali.

Dragoljub Petrović,novinar Glasa javnosti


Zar nam donacije nisu preko potrebne

Pročitala sam u novinama stav radikala koji se odnosi na donaciju Vlade Holandije Srbiji. SRS u isti koš stavlja Haški tribunal i Vladu Holandije. Radikali treba da se pitaju zašto Srbija dobija donacije iz celog sveta. Šešelj je bio potpredsednik vlade, a Vučić ministar informisanja baš kada je donet zloglasni Zakon o informisanju. Narod je živeo na rubu egzistencije, a oni se bogatili.

A ko je doneo ključne odluke za zemlju i ko je izazvao rat? Verovatno su vile došle i posvađale narod! Neko je počeo! Sećam se čuvenog karavana od Triglava do Đevđelije čiji su učesnici tražili rešenje za zemlju. Pet predsednika se složilo da to bude slab oblik konfederacije - samo jedan nije. Danas se mnoge majke, čiji su sinovi izginuli u suludom ratu, pitaju zašto. Danas Nikolić preti okupacijom. Nada se pobedi. Da li će ga i tada građani zanimati?

Branka Kragulj, Beograd