GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 1. 3. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Unija albanskih država do 2010.

Strategija i ciljevi velikoalbanskih separatista su definisani još 1878. godine, kada je održana Prva prizrenska liga.Tada je odlučeno da se radi na stvaranju velikoalbanske države od delova teritorija više balkanskih država. Ključni novi dokumenti koji su definisali i "opravdali" koncept stvaranja "velike Albanije" su: "Memorandum" Foruma albanskih intelektualaca Kosova od 26. oktobra 1996. godine i "Platforma za rešenje albanskog nacionalnog pitanja" Albanske akademije nauka iz Tirane, koja je napisana u leto 1998. godine, i kao i "Memorandum" prevedena na engleski jezik i poslata u ceo svet.

Jedini cilj Albanaca po "Memorandumu" je njihovo ujedinjenje u jednu jedinstvenu samostalnu albansku državu. I albanska Akademija nauka u svojoj "Platformi" polazi od toga da su Albanci praktično podeljeni u pet država i smatra da je jedini put za rešenje albanskog pitanja ujedinjenje u jednu državu.Ova "Platforma" albanske Akademije nauka je zapravo precizno definisana velikoalbanska strategija koja je jasno odredila pravce delovanja, ciljeve i razvoj događaja na ovom delu Balkana.

Borba za stvaranje "Velike Albanije", po konceptu Albanske akademije nauka, će se voditi na sledeći način:
1. Kosovo sa Preševom, Bujanovcem i Medveđom u prvoj fazi treba da postane republika (država), a Albanci treba da pruže garanciju da će ta republika podjednako biti otvorena prema Srbiji kao i prema Albaniji, čime će postati faktor mira u jugoistočnoj Evropi. Dakle, najmanje što se može prihvatiti u sadašnjim okolnostima je da Kosovo postane konstitutivni element (država) u SCG;

Svoje za svoje

Amerika uz pomoć Velike Britanije i uz ćutanje i pomirljiv ton Nemačke,Francuske i Italije nameće, po svaku cenu, svoje rešenje o statusu Kosova i Metohije (KiM). Plafon američkog cinizma je u tome što se, u takvoj situaciji Beogradu nudi da preuzme odgovornost za aktivno i konstruktivno učešće u pregovorima o statusu KiM i za njihov ishod koji su oni već unapred predvideli kakav će biti. Amerikanci uz to mudro ćute da bi nezavisno KiM nanelo ozbiljnu štetu ulozi Srbije na Balkanu. Imajući sve to u vidu; ne dolaze u obzir nikakve priče o kompenzacijama na čijoj drugoj strani su: ulazak u EU ili evroatlantske integracije, čak ni o razmeni teritorija jer se na kraju sve svodi na trgovinu "svoje za svoje".

2. Problem Albanaca u Makedoniji, koji čine 35 odsto stanovništva treba rešiti na jedan od dva načina: ili da se Makedonija konstituiše kao dvonacionalna država (status konstitutivnog naroda za Albance) po uzoru na Austrougarsku, ili tako što će se u Republici Makedoniji formirati posebna albanska autonomna pokrajina;
3. Albansko pitanje u Crnoj Gori rešiće se tako što onaj deo kompaktne albanske etničke teritorije, koju čine Plav, Gusinje, Rožaje, a to je "severozapadno Kosovo", treba da postane samostalna autonomna pokrajina, sa Ulcinjem kao glavnim gradom. Albanci u Crnoj Gori čine samo 8 odsto stanovništva, ali navodno ne uživaju nacionalna građanska prava. Zbog toga su, kaže se, pravoslavni Albanci iz Crne Gore potpuno asimilovani, dok su uspešan otpor pružili jedino katolički i muslimanski Albanci, samo zahvaljujući tome što imaju kompaktnu teritoriju;

4. U Grčkoj navodno Albanaca ima znatno više nego što se to priznaje, pa u cilju zadovoljavanja i njihovih prava, treba dozvoliti da u osnovnim školama albanska deca uče pisanje i čitanje na albanskom jeziku, a u srednje škole moraju se uvesti predmeti kao što su istorija Albanije, istorija albanske književnosti na albanskom jeziku i drugi njima slični. Naravno, uz sve to da se Albancima koji su proterani 1945. godine, tj. njihovim potomcima omogući povratak. Granice "Velike Albanije" bile bi: Niš na severu i Epir na jugu.
Ova "Platforma" je zapravo definisala ciljeve u prvoj, prelaznoj fazi, kada treba stvoriti nove albanske države i autonomije na Kosmetu, u Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj, steći prevlast i homogenizovati teritorije na kojima Albanci žive. U drugoj, konačnoj fazi te države treba spojiti sa maticom Albanijom. U svealbanskoj političkoj strategiji u okviru fazne "Velike Albanije" i federalizacije "albanskog prostora" ključ je nezavisnost Kosmeta. Stvaranjem te druge šiptarske države dobilo bi se jezgro koje bi sebi privuklo ostale "albanske okupirane teritorije".

Ohrabreni podrškom dela međunarodne zajednice i otvorenom pomoći SAD i Nato politički i vojni(teroristički) lideri velikoalbanskog separatističkog pokreta, čije su centrale u Prištini i Tirani, su tokom 2004. godine usaglasili strategiju i usvojili planove aktivnosti za realizaciju definisanih ciljeva na "albanskim etničkim teritorijama". Određene su, organizovane i delimično raspoređene vojne (terorističke) snage na područjima koja su na udaru velikoalbanskih pretenzija. Pored političko-diplomatske akcije velikoalbanski pokret je, dakle, pripremio planove i snage za vojno delovanje, koje treba da pojača političku akciju ako to bude potrebno, i da uputi poruku međunarodnoj zajednici da Šiptari uvek mogu da pribegnu i vojnim metodama rešavanja krize i ostvarenja svojih ciljeva.

Šiptarski političari i paravojne formacije okupljene oko terorističke organizacije "Albanska nacionalna armija", zajedno sa njenim političkim krilom "Nacionalnim komitetom za oslobođenje okupiranih teritorija" definisali su 2004. godine strateške interese Šiptara na Balkanu. Njihov cilj je nezavisno Kosovo (potpuno odvajanje od Srbije), federalizacija Makedonije (severozapadni deo bi pripao Šiptarima) i ujedinjenje Albanaca kroz procese albanske balkanske federalizacije (federacija, odnosno unija albanskih država),što je koncept "velike Albanije". Taj proces treba da se odvija u više faza. Planirano je da se "nezavisno Kosovo" stvori u periodu 2005-2006. godina; federalizacija Makedonije da se okonča do 2007. godine, a da se uspostavljanje albanske unije obavi po principu stvaranja Evropske unije, do 2010. godine. U sastavu te planirane nove države na Balkanu bili bi; Kosovo i Metohija, jug centralne Srbije, jug Crne Gore, severozapadni deo Makedonije, severozapadni deo Grčke i zapadni deo Bugarske.

Političko krilo terorističke "Albanske nacionalne armije", "Front za nacionalno ujedinjenje Albanaca"(FNUA) je krajem oktobra 2005. godine u izveštaju "Departmana za diplomatiju" upozorilo da "teritorija Kosova pored aktuelne teritorije koja je pod protektoratom OUN obuhvata i druge teritorije koje su kolonizovali Srbi i drugi narodi, a to su: istočno Kosovo, koje obuhvata Preševo, Bujanovac, Medveđu i Toplicu i vardarska dolina u Makedoniji". Dalje se kaže da su "sve te nabrojane teritorije bile, jesu i uvek će biti albanske, da su sve te teritorije odvajkada nacionalne teritorije Albanaca i predstavljaju pokrajinu Republike Albanije koja se naziva Kosovo".

Traže Toplicu

Ahtisari je američki emisar

SAD otvoreno govore da njihov stav o statusu Kosova i Metohije podržava i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari. Postavlja se pitanje, a ko bi smeo u to i da posumnja u Kontakt - grupi osim Rusije.

Takva strategija ozvaničena je sredinom januara 2006. godine u "Platformi o specijalnom statusu Preševske doline" koju su usvojili šiptarski odbornici skupština Preševa, Medveđe i Bujanovca. Platformom se traži rešavanje "nerešenog političkog statusa albanskog stanovništva" tako što bi Šiptari na tom području dobili poseban status u okviru Srbije("poseban konstitucionalno - teritorijalni region"), što bi bila izvršena "totalna demilitarizacija Preševske doline", a pitanje javne bezbednosti bilo u isključivoj nadležnosti "multietničke" policije. Za ostvarivanje tih ciljeva traži se formiranje zajedničkog predstavničkog tela-Nacionalnog veća, povratak raseljenog stanovništva, uz naknadu štete na njihovim imanjima. Podrazumevaju se "specijalne veze" Preševske doline sa Kosovom. Rečju, šiptarski odbornici traže da to područje bude zapravo pokrajina sa statusom republike, što je Kosmet bio u jednom periodu. Ključni zahtev, međutim, je stav da se "odbornici obavezuju da će se u slučaju nepoštovanja načela Kontakt - grupe u vezi sa statusom Kosova i eventualnih promena njegovih granica, angažovati za ujedinjenje Preševske doline sa Kosovom".

Plan velikoalbanskih separatista je da se izdejstvuje promena statusa juga centralne Srbije, a da se tokom prelaznog perioda ka konačnoj nezavisnosti Kosmeta stvore uslovi za pripajanje toj planiranoj novoj šiptarskoj državi. Šiptarske političke vođe su veoma zadovoljne sadašnjim stanjem na jugu centralne Srbije jer su stavili pod kontrolu institucije lokalne vlasti, imaju ekonomsku i finansijsku premoć, nesmetano deluju na planu stvaranja uslova za specijalni status i otcepljenja tog dela teritorije Srbije i njegovom pripajanju Kosmetu, a potpuno su , skrivajući se iza manjinskih prava i građanskih i verskih sloboda, vezali ruke državnim organima da se takvim aktivnostima suprotstave.

Paralelno sa političkim i medijskim aktivnostima na planu promene statusa tzv.Preševske doline velikoalbanski separatistički pokret deluje i na vojnom, tačnije terorističkom planu. Za slučaj da bude potreban dodatni pritisak na Srbiju radi nezavisnosti Kosmeta napravljen je plan vojne akcije na jugu centralne Srbije i određene snage za tu operaciju. Mogući novi sukobi na prostorima "albanskih okupiranih teritorija" predviđeni su u Makedoniji i na jugu centralne Srbije i oni bi po planovima šiptarskih separatističkih političkih i vojnih lidera trajali kratko, dok je jači sukob, koji bi trajao osam do dvanaest meseci, predviđen na severozapadu Grčke. Velikoalbanski štab za rukovođenje mogućim vojnim (terorističkim) akcijama na jugu centralne Srbije nalazi se u Gnjilanu, u komandi Kosovskog zaštitnog korpusa. Ratnim planom šiptarskih separatista za jug centralne Srbije predviđeno je izvođenje jačih akcija i širenje sukoba sa glavnim ciljem da se preseče Koridor 10 i stavi pod kontrolu šiptarskih formacija.

Plan za jug centralne Srbije

Presecanje Koridora 10 je od posebne važnosti za šiptarske stratege da bi mogli da predstave svoje ciljeve i animiraju međunarodnu zajednicu po pitanju definisanja novog statusa za Šiptare u tri opštine na jugu centralne Srbije. Sastavni deo tog ratnog plana, koji će biti realizovan ako bude potreban dodatni pritisak na Srbiju, je da preko svojih lobista na zapadu pojačavaju pritisak na Srbiju da se demilitarizuje taj deo njene teritorije. Šiptarski stratezi procenjuju da bi u slučaju da preseku Koridor 10 međunarodna zajednica dala zeleno svetlo Srbiji da deblokira taj izuzetno značajan međunarodni putni pravac, ali da bi odredila broj vojnika i policajaca za tu akciju koju bi strogo kontrolisali posmatrači. U tom slučaju, smatraju šiptarski stratezi, njihove snage bi odnele pobedu i porazile "srpske snage".

Tu "pobedu" bi ostvarili zbog "premoći u ljudstvu, savremenoj tehnici i oružju", te zahvaljujući podršci određenih obaveštajnih i bezbednosnih struktura sa zapada. Osnovni cilj šiptarskih stratega u tom ratnom planu za jug centralne Srbije je da što duže drže pod blokadom Koridor 10, da ne dozvole našim snagama da ga deblokiraju, pa da kontrolu nad Koridorom, uz jaku medijsku kampanju, predaju međunarodnim snagama, koje bi posle neuspeha snaga bezbednosti Srbije, sa Kosmeta prešle na jug centralne Srbije. Teroristi bi pred kamerama svetskih televizija predali Koridor 10 pod uslovom da se naše snage potpuno povuku sa juga centralne Srbije i da se opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac stave pod protektorat NATO ili EU.

Ponovo oružje u ruke

Šiptarski separatisti i teroristi za sada na jugu centralne Srbije nemaju snage potrebne za pokretanje većih akcija, ali mogu pojedinačnim akcijama, ako to bude potrebno, da podižu napetost i utiču na šiptarsko stanovništvo. Većina ekstremista i bivših pripadnika terorističke organizacije OVPMB nalaze se na Kosovu, u Gnjilanu i selima duž administrativne linije s kosmetske strane. Nosilac aktivnosti Šiptara sa juga centralne Srbije na području Kosova je "Udruženje raseljenih istočnog Kosova-Vatra" čija je ispostava u tzv. Preševskoj dolini "Savet za integraciju Albanaca istočnog Kosova".

Na novembarskom sastanku predstavnika tih udruženja i političkih partija Šiptara "istočnog Kosova" sredinom novembra 2005. godine u Gnjilanu naređeno je da "bez obzira na propagandu srpskih političara" za Šiptare prioritet ostaje nezavisnost Kosova, zbog čega se mora nastaviti sa pritiscima na državne organe Republike Srbije, što će biti "najveći doprinos i pomoć Albanaca Preševske doline braći na Kosovu". "Savet za integraciju Albanaca istočnog Kosova" je u pismu Aljbinu Kurtiju poručio da u slučaju da "prostor istočnog Kosova bude zaboravljen, albanskom narodu preostaju samo dve mogućnosti: da ponovo uzme oružje u ruke ili da odoli srpskim okupatorima i kompletno se preseli na Kosovo".

Budući da na jugu centralne Srbije šiptarske vojne(terorističke) vođe ne raspolažu značajnijim snagama sa Kosmeta je nedavno ubačena specijalna dvadesetočlana teroristička grupa koja se nalazi na području Velikog Trnovca. Zadatak terorista iz te grupe je da vrbuju, regrutuju, obuče i naoružaju nove teroriste sa područja "istočnog Kosova" i da po dobijenom naređenju s Kosova izvode terorističke akcije do pristizanja glavnine terorističkih snaga sa Kosmeta (formacije ANA i KZK) i iz Makedonije. Pomoć bi im pružili i islamski ekstremisti poput vehabija koje su za godinu dana delovanja uspele da stvore značajna uporišta na tom području.

Za vojne (terorističke) akcije šiptarskih separatista na području juga centralne Srbije zadužena je "divizija Adem Jašari", koja je jedna od četiri "divizije Albanske nacionalne armije", sa sedištem u Gnjilanu. Rečju jug centralne Srbije zajedno sa severozapadnim delom predstavlja narednu etapu nakon planirane nezavisnosti Kosova u realizaciji "unije albanskih država" odnosno "velike Albanije". Ako taj anticivilizacijski, anahroni i ratni projekat bude realizovan onda će za Balkan ključna reč u periodu pred nama umesto mira biti ekstremizam, terorizam, kriminal i rat. Da li je to evropska budućnost Balkana?

piše: Milovan Drecun, vojnopolitički komentator


vesti po rubrikama

^Velika Albanija u maloj Evropi

Unija albanskih država do 2010.
Evropska unija i bezbednost na Balkanu
Velika Albanija postaje stvarnost
Prenaku Bakjab za veliku Albaniju
Velika Albanija i uticaj na okruženje
Posledice stvaranja velike Albanije
Pravna neodrživost "uslovne i pune nezavisnosti Kosova"
 


     


FastCounter by LinkExchange