GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 24. 2. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Sintetički porez na dohodak u Srbiji od 1. januara 2007. godine

Isti namet za prihode građana

Prednost sintetičkog poreza je u tome što omogućava da se prihodi pojedinca oporezuju podjednako, bez obzira na koji način se stiču

BEOGRAD - Naredne godine Srbija bi trebalo da dobije zakon o sintetičkom porezu na dohodak građana kojim će svi prihodi pojedinca biti sabirani i oporezovani odjednom. U opticaju su dve varijante. Po jednoj bi se bogatiji građani oporezivali višim stopom, dok bi druga opcija bila da za sve važi isti aršin.

Prema sada važećem Zakonu o porezu na dohodak građana, koji je u primeni od 2001. godine, svaka vrsta prihoda fizičkog lica kao što je plata, prihod od samostalne delatnosti ili poljoprivrede, naknada od autorskih prava i prava industrijske svojine ili prihod od imovine, odnosno izdavanja stana ili lokala oporezuje se različitim poreskim stopama.

Taksa i za izdavanje vila

U javnosti je stvorena zabluda da bi sintetički porez predupredio poreske utaje, poput najnovije afere sa porodicom Karić i Mobtelom. Tačno je jedino da bi porez na prihod od izdavanja kluba "Jelena", Karići platili kroz sintetički, umesto kao sada kroz porez na imovinu. Sintetički porez uopšte ne znači automatski efikasniju naplatu poreskih dugovanja, sve do momenta dok se ne napravi tako dobra baza podataka o svim građanima, na osnovu koje bi mogla da se uporedi poreska prijava sa ukupnim prihodima pojedinca po svim osnovama i u svim delovima Srbije. Ono što je porez na dobit firme, to je sintetički porez za pojedinca.

Preduslovi potrebni za njegovu primenu su i određene promene u načinu obračunavanja i plaćanja poreza. Pojedini poreski stručnjaci smatraju da Srbija ne može da obezbedi brzo preduslove za primenu ovog zakona. Za ovaj poduhvat potrebna je kompletna baza podataka svih poreskih obveznika o njihovim prihodima na teritoriji cele zemlje, odnosno mnogo para za informatički sistem. To bi značilo da svaki pojedinac, pa čak i penzioner ili seljak moraju da podnesu poresku prijavu i da navedu sve svoje prihode.

U situaciji u kojoj je Srbija, ipak je najvažnije da se strogo kontrolišu isplatioci prihoda, za šta već postoji zakonski osnov, a ne da se dešava na očigled ministara da vlasnici firmi isplaćuju veći deo ili svu platu na crno, čime izbegavaju plaćanje poreza na platu od 14 odsto, doprinosa na zdravstveno i PIO, koji ukupno iznose oko 60 odsto neto zarade. Primena zakona o porezu mnogo je važnija od vrste poreza koji se primenjuje odnosno načina naplate.

S druge strane, sistem sintetičkog oporezivanja je prilagođen zemljama koje imaju visoke dohotke, što garantuje poresku osnovicu koja će povećati poreske prihode u odnosu na raniji period. To bi stvorilo i ogroman posao poreznicima koji tek drugu godinu, za razliku od razvijenih zemalja, uteruju porez na dodatu vrednost. U Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji već je u primeni globalni sistem oporezivanja dohotka građana, iako Evropska unija ne zahteva od zemalja članica usvajanje i primenu ovog poreza, jer ni u EU sve članice nemaju isti način naplate.

Prednost sintetičkog poreza je u tome što omogućava da se prihodi koje pojedinac zaradi oporezuju podjednako, bez obzira na koji način se stiču. Naime, osnovni problem sadašnjeg oporezivanja pojedinca je što se zarade iz radnog odnosa ili ugovora o autorskom delu, kao i prihod od nekretnina uz ostale prihode oporezuje različitim stopama, što nije u skladu sa pravilima neutralne poreske politike. Na taj način država posredno utiče na način na koji pojedinac stiče prihod da bi izbegao plaćanje više poreske stope.

Z. Mihajlović,M. Obradović


vesti po rubrikama

^društvo & ekonomija

Nastavniku likovnog "poletela" ruka
Lažni veterinar izdao potvrdu da je meso zdravo
U oboru jeftino, a šnicla za oči
Unija sindikata prosvetnih radnika ponovo preti
Građanima potrebno mnogo novca za participaciju
Jedno pitanje četiri odgovora...
čekajući fajront : Ratko, svuda oko nas
Isti namet za prihode građana
Srbiji potrebni brendovi
Država izgubila, profitirao Progres
Užičani hoće aerodrom Ponikve
Investitori ne znaju šta će sa firmama
Profesor Henri Bizmut, poznati hirurg, gost Kliničkog centra
Ustavni sud i dalje bez dovoljno sudija