Meso je za većinu građana skupo, ali ni povrće nije mnogo jeftinije, jer se kilogram spanaća prodaje i po 220 dinara. Lakoverni građani su očekivali da će bar svinjsko meso pojeftiniti pošto je kilogram žive vage već drugi mesec zaredom samo 100, umesto ranijih 130 do 140 dinara. Međutim, u trgovinama i mesarama cenovnik je isti, pa svinjski but košta kao i ranije - 367 dinara, a svinjski vrat s kostima 317 dinara.

Potrošačima nije jasno koji troškovi podižu enormno maloprodajnu cenu, odnosno ko se i koliko ugrađuje u kilogram mesa koje oni plaćaju na kasi. Prema nezvaničnim podacima do kojih je došao Glas, jer klaničari i trgovci ne žele javno da pričaju o tome kolike su im marže, trgovine kupuju od klanica francusku obradu svinjskog mesa po 210 dinara. Na ovu sumu se dodaje PDV od osam odsto, što je ukupno 226,80 dinara.

Trgovci na nabavnu cenu dodaju i 20 odsto ili 42 dinara, koliko je propisan radman, jer se francuska obrada posle kategoriše. Tako dobijamo cenu za kilogram svinjskog mesa od 268,80 dinara. Ako se uračuna i trgovačka marža, koja je od 15 do 20 odsto na nabavnu cenu mesa, već stižemo do 310,80 dinara. Međutim, ako najjeftinija kategorija, svinjski vrat sa kostima, košta 317 dinara, a but je čak 50 dinara skuplji, očito je da neko u lancu zarađuje više nego što bi trebalo.

		Farmeri se sami snalaze Meso bi možda moglo biti i jeftinije da farmeri mogu da dobiju povoljne kredite. Kako je rekao Gvozdić, sve kamatne stope su više od pet odsto, potrebne su hipoteke, tu su klizne kamatne stope, devizne klauzule i šta sve ne. - A, kako i da se zadužimo kada može da nam se desi kao sad - da se smanji tražnja, pa ne možemo da prodamo dovoljno svinja ni da platimo ratu - zaključio je Gvozdić.

Farmeri su sigurni da trgovci i klaničari nisu na gubitku.
- Cene su u padu još od 15. januara, za sada prodajemo po 100 dinara kilogram žive vage. Ovaj pad cena žive vage pogađa farmere, a građani od toga nemaju vajde jer se cena u prodavnici ne menja. To znači da se klaničari i trgovci ugrađuju više nego ranije - zaključio je Dejan Gvozdić, farmer i predsednik Udruženja uzgajivača svinja iz Petrovca na Mlavi. On dodaje da to nije jedini problem uzgajivača, jer na isplatu klanica čekaju od 15 do 30 dana.

Uzgajivači su pokušavali da pregovaraju sa klaničarima, ali nisu pronašli nikog ozbiljnog.
- Hteli smo da se utvrde maksimalna donja i gornja cena nezavisno od tražnje i to bi uzgajivačima dalo sigurnost - rekao je Gvozdić.
Kao jedan od uzroka pada cena žive vage on ističe manju tražnju zbog čega i klanice manje trebuju. Tome je verovatno uzrok nemaština i nizak standard građana, kazao je Gvozdić.

Međutim, moguće je da meso i pojeftini, pa je tako direktor maloprodaje "Big bula" iz Bačinaca Branko Nikolić najavio da je u njihovim prodavnicama svinjetina već pojeftinila za pet odsto, što je oko 15 dinara po kilogramu.
U "Karneksu" objašnjavaju da imaju svoje farme, što znači da pojeftinjenje žive vage ne može da utiče na njihove cene. U ovoj vrbaškoj mesnoj industriji podsećaju i da ne prodaju meso već isključivo mesne prerađevine.

- Niža cena žive vage je već tradicionalna pojava u januaru i februaru zato što je tada manja prodaja mesa u radnjama. Međutim, farmeri svake godine u to vreme dižu buku, ali se zato ne oglašavaju svih ostalih deset meseci kada je tražnja dobra i kad se cena i zarada povećavaju - kažu u jednoj od vojvođanskih mesnih industrija.
Inače, u Srbiji je stočarstvo u krizi, sve je manji broj grla, pa je teško i očekivati da će u situaciji kada nema velike ponude, a standard građana nizak, meso biti jeftinije. Juneći but je u radnjama već 477, teletina 525, a biftek čak 894 dinara.

M. O. - Z. M.