GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Naši đaci zaostaju za vršnjacima iz Evrope

Najbolji u bubanju

Rezultati istraživanja "Timš 2003", poput rezultata "Piša" istraživanja, pokazali su da naši učenici zaostaju iza svojih vršnjaka iz drugih zemalja kada je reč o rezonovanju i primeni znanja u praktičnim aktivnostima. Ali su zato natprosečni u "bubanju", tj. u pamćenju činjenica i postupaka. Zašto je to tako? Razloga ima više. Neke od problema uočio je i ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović ističući nameru svog ministarstva da od sledeće školske godine smanji nastavno gradivo kako bi u nepromenjenom fondu časova bilo više vremena za obradu gradiva i za eksperimentisanje i praktičan rad učenika; "zaboravljajući" da su izmene i dopune nastavnih programa u nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta.

Prevaziđene metode učenja

Međutim, ono što je od primarnog značaja i što je još važnije, a što u Ministarstvu prosvete ne znaju, jeste to da se zastarela i prevaziđena koncepcija nastavnih planova i programa ne može popraviti i učiniti savremenom tako što će se iz programa izostavljati pojedini delovi nastavnog gradiva. Oni ne uočavaju da se moraju doneti novi, na savremenim pedagoško-psihološkim saznanjima, zasnovani nastavni programi koji će uvažavati uzrasne karakteristike i saznajne mogućnosti učenika. Tako, na primer, postojeći programski sadržaji istorije i geografije za 5. razred osnovne škole u velikoj meri su istovetni sadržajima istih predmeta koji se uče u prvom razredu gimnazije.

Za učenike 5. razreda oni su apstraktni i neprimereni njihovim saznajnim mogućnostima, a broj časova za njihovu realizaciju je isuviše mali (po jedan čas nedeljno). Šta onda u tom slučaju ostaje đacima nego da ih "bubaju" kako bi dobili prelazne ocene. Kada se analizira koncepcija programskih sadržaja ovih i drugih osnovnoškolskih predmeta (biologija, fizika, hemija), uočava se da ona, u didaktičko-metodičkom pogledu, neopravdano predstavlja sliku, ili kopiju dotične nauke. Zato je neophodno sprovesti ozbiljnu i celovitu reformu obrazovanja, a ne izostavljati pojedine sadržaje iz nastavnih programa čije osnove su donesene još 1991. godine.

Motivisati pedagoge

Međutim, i najbolji programi su samo mrtva slova na papiru ako ih ne ožive nastavnici. Zato je stručna osposobljenost i motivacija nastavnika za organizovanje takve nastave u kojoj će učenici biti aktivni i u položaju da otkrivaju i povezuju činjenice, u najdirektnijoj vezi sa uspehom učenika. Ako izostane ova motivacija, izostaće i nastava u kojoj učenici rezonuju i primenjuju znanja u praktičnim aktivnostima. Zato je obezbeđivanje boljeg materijalnog položaja nastavnika, kroz znatno uglednije zarade nego što su danas, istovremeno i najefikasnije sredstvo za ostvarivanje savremene nastave u kojoj će, umesto "bubanja", đaci rešavati problema i učiti sa razumevanjem. Upravo tako se i postupa u zemljama čiji su učenici u međunarodnim istraživanjima zauzeli vodeća mesta. To bi morao da zna i aktuelni ministar prosvete i da mu to bude jedna od glavnih obaveza.

Slavko Zorić, s. r. predsednik SONIK, Beograd


Glas dijaspore u Glasu javnosti

Javljam se iz Belgije, iz grada Levena. Redovno pratim, nažalost, samo internet izdanje Glasa i povremeno se javljam u ovoj rubrici koju smatram zaista najboljom rubrikom ove vrste u srpskoj štampi. Ali, nisam zadovoljan što se isuviše mali broj nas iz dijaspore javlja prilozima. Jer, ta činjenica se može ili mora tumačiti tako da internet izdanje Glasa nije doprlo da šireg kruga naših ljudi u dijaspori. Ne razumem zašto je to tako.

Naime, posredstvom interneta često primam iz inostranstva napise mojih prijatelja, ili prijatelja mojih prijatelja, sa izvanrednim zapažanjima i sugestijama za rešavanje društvenih problema naše zemlje. Zašto ti naši ljudi ne šalju slične priloge našim listovima? Ne mora samo Glasu, mada mislim da je rubrika "Glas čitalaca" izuzetno pogodna za ispoljavanje različitih mišljenja. Danas sam, na primer, pročitao veoma dobar prilog Maje Petrović iz Njujorka pod naslovom "Zakasnela kolumna". Njeno zapažanje je veoma zanimljivo i korisno.

Nije reč o tome da mi iz dijaspore pišemo samo o zbivanjima u otadžbini. Isto toliko bi trebalo da budu dragocena i uporedna iskustava o određenim pitanjima ili oblastima koja mi u inostranstvu doživljavamo, odnosno poznajemo. Razuman čovek u inostranstvu, naravno, neće praviti bukvalna poređenja ne uzimajući u obzir različite uslove, različiti nivo razvijenosti društva itd. Ali, mi smo ovde u dijaspori uvereni da su mnoga rešenja i praksa u inostranstvu veoma interesantni i mogli bi, prilagođeni našim trenutnim uslovima, da budu korisni našoj zemlji, Srbiji.

Otuda predlažem uredniku rubrike Glas čitalaca da se jednim "otvorenim pismom" obrati našim ljudima u dijaspori i pozove ih, odnosno sve nas, na saradnju.

Grupa državljana SCG iz Belgije


Kosmet pred istinom

Ako se albanskim predstavnicima pred razgovore postavi pitanje jeste li vi nacionalna manjina u Srbiji, odgovor bi sigurno bio: Ne, mi smo većina. U ovom odgovoru sadržano je ovo - od 1921. godine do 1991. godine - između ova dva popisa albanska populacija uvećana je 8,2 puta. Albansko rukovodstvo zloupotrebljava natalitet, a mi ne reagujemo. Iz ovoga je jasno da je enormni natalitet korišćen kao oružje za osvajanje Kosmeta. I svojevremena poruka Enver Hodže Albankama Kosmeta to jasno potvrđuje: "Ona koja rodi manje od šest je revizionista".

Ovaj albanski narod imao je na Kavkazu svoju državu Albaniju, pa je po njoj sadašnja Albanija dobila ime. O svom izmišljenom ilirskom poreklu, o tome da tvrde - da su starosedeoci Kosmeta (turski popis iz 1455. godine pominje samo Srbe) mnogo više znaju istoričari SANU, ali su oni isključeni iz pregovaračkog tima.

Zbog izostavljanja istorijskih činjenica, naši pregovarači preuzimaju veliku odgovornost ako nešto krene naopako.
Gostujući 11. februar 2006. godine na TV Palmi - istoričar Slavenko Terzić poziva RTS da organizuje više okruglih stolova o istoriji Kosmeta. Ovo je drugi put da se RTS javno poziva i proziva u vezi Kosmeta, ali ova nacionalna televizija (to tvrde da jesu) na sve to ne reaguje. Treba neko da se oglasi i odgovori: ko ovoj TV može da naredi da budu kreativniji kada je reč o Kosmetu.

Dragomir Đorović, Obrenovac