BEOGRAD - Kažu, svaka godina je drukčija od one prethodne, nekad je uspešnija, nekad manje, ali ono što se kod nas već nekoliko leta ne menja, to je neverovatan broj afera, što stvarnih, što manje-više izmišljenih. Šta im je zajedničko? Po pravilu, "proizvođači" su oni na vlasti, krivci gotovo nikad ne priznaju da su odgovorni, a sankcije su gotovo simbolične. Pravilo je bilo i da se prethodna afera obično gurne pod tepih, čim bi je sustigla nova.

Već u januaru imali smo džumbus sa "Knjazom" - posle teških reči, padanja aktera u nesvest, pretnji Labusa da će oboriti vladu ukoliko se konkurs ne poništi (čitaj - da pobednik budu "Danone"i Divac), sve se stišalo i nacionalna "kisela" postala je vlasništvo "Balkan limitida". Od ostavki, Divčevih pretnji da će raskrinkati celu mućku, naravno, nije bilo ništa.

Nije do kraja raščišćena ni priča o tome kako je Labusova kćerka dobila stipendiju od "Eriksona" na račun budućih usluga njenog oca kada dođe na vlast. Javnost je tražila objašnjenje i papire, ali onaj ključni nikad nije stigao.

U februaru, izbila je ustavna kriza zbog odbijanja crnogorskih vlasti da poštuju Zakon o sprovođenju Povelje i na vreme organizuju nove neposredne izbore za parlament SCG. Kriza je prevladana tako što su 7. aprila zvaničnici država članica potpisali Sporazum o izmenama Ustavne povelje, kojim je predviđeno da neposredni izbori budu održani odvojeno, u obe države članice, onda kada budu održani parlamentarni izbori, a amandmanima na Ustavnu povelju, usvojenim 29. juna, produžen je sadašnji saziv Skupštine SCG.

Rad Saveta ministara SCG obeležen je spornom odlukom od 22. avgusta o potpisivanju ugovora o prodaji vojne opreme firmi "Mile Dragić", zbog koje je opozicija zahtevala ostavku predsednika Svetozara Marovića. Taj ugovor ministar Dinkić ocenio je kao "pljačku veka", jer je država bila oštećena za oko 300 miliona evra.

"Vojna afera" dovela je do nove krize, i zastoja u jesenjem radu parlamenta, koja je razrešena 21. oktobra ostavkom ministra odbrane Prvoslava Davinića i izborom na tu funkciju generala u penziji Zorana Stankovića. Pomenuti Mile strpan je u zatvor, da bi mesec dana kasnije bio pušten.

Što se tiče Srbije, ključne afere, opet po nekom pravilu, dolazile su iz republičkog parlamenta, a pratile su svaki prelazak poslanika u drugi poslanički klub ili stranku. Kad je vrag i konačno odneo šalu i kad se pred glasanje o budžetu poslanička pijaca pretvorila u kvantaš, u čitavu priču uključilo se i tužilaštvo i policija, ali opet bez rezultata i pored javne tajne da mandat košta 200.000 evra, plus još neke sitnice. Kasetu, ili zelenu salatu... A od svih transfera kao "ispala godine" ocenjen je prelazak Bajrama Omeragića i Esada Džudževića sa liste DS-a u vladajuću koaliciju.

		Novogodišnja čestitka Kariću Ono što su i vrapci na grani znali, vlada je zvanično objavila neposredno pred Novu godinu - Mobtel (iz nekog razloga na konferenciji za štampu Karić gotovo nije ni pomenut) je sklopio štetan ugovor sa Ekremom Lukom o korišćenju mobilne telefonije na Kosovu i zato preuzima Karićevu firmu. Svašta je rečeno, da je Luka mogao sve da nas prisluškuje, kao i da je zarađenim parama finansirana nezavisnost Kosova. Naravno, Karić je na vreme saznao za jadac i otperjao za Australiju da tamo osniva odbore stranke (?!?). I verovatno sadi salatu, pošto je sada tamo leto..

A "sektor" gde su se poslanici i državne zajednice, ali i republike bez problema "našli", bile su plate - enormno su povećane i pored žestokog protivljenja javnosti. Pored ovoga, krajem godine otkriveni su i astronomski iznosi koje su predstavnici srpskog naroda podizali na blagajni na ime troškova prevoza. I nikom ništa, prozvani su bez trunke stida izjavljivali da je sasvim normalno da dnevno prelaze i po dve hiljade kilometara.

Naravno da ovo nije bilo sve, nije rasvetljen ni slučaj "Štedionica", niti je ko odgovarao zbog bogaćenja na račun državne imovine, nije razjašnjena ni navodna kupovina satelita za vojne potrebe po ceni od oko 50 miliona dolara...

Ni guverner Jelašić nije do kraja objasnio kako je kupio kuću koja vredi oko milion za trista hiljada evra, kao ni to zašto nije platio porez na realnu vrednost svoje "slobodice". Rekao je, pa porekao, da će je prodati onom ko za nju ponudi milionče, ali transakcija nije obavljena, iako je ponuda bilo. Čovek jednostavno neće da za sekund strpa 700.000 evra u džep.

Krajem godine, posebno zanimljiva priča bila je kupovina polovnih vozova iz Švedske, koji su po svim procenama, nekoliko puta bili preplaćeni. Ministar Ilić uporno je branio svog čoveka iz Železnice i na kraju ga, izgleda, i odbranio. Vozovi su prošli... A njih nisu prekrili ni snegovi ni šaš, već grafiti ižvrljani u najboljem harlemovskom stilu.

Da li smo pobrojali sve afere tokom ove godine? Verovatno ne, a šta tek reći o onima koje nisu dospele do javnosti, a sigurno je da je i toga bilo. I da li je vrana vrani oči izvadila? Naravno da nije, osim što je narod, napokon, prestao da se zabavlja optužbama, "najodlučnijim" demantijima i mlataranjem dokazima pred kamerama, već mu se i konačno sve smučilo.

M. Mijailović