GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Godina u kojoj čekamo rešavanje haškog pitanja, pregovore o EU, kredite...

Sudbinska 2006.

Pred nama stoji 2006. godina, a prema nekim najavama u njoj treba da se dogode velike i značajne odluke za dalje bitisanje naše države i naroda, ljudi pojedinačno. Možda ćemo konačno u narednoj godini znati kolika nam je država, dokle se prostire. Možda će se rešiti problemi u vezi sa Kosovom i Metohijom i za državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru. Kao građanin strepim i pitam se da li će pobediti istina i pravda, da li ćemo nastupiti jedinstveno i da li će svet shvatiti i prihvatiti naše predloge.

Biće mnogo loše za ovaj deo Evrope, ali i za svet, ako se donesu nepravedna rešenja, ako dođe do promene granica sa susednim državama. Sledeći problem koji nas opterećuje u razvoju je saradnja sa Haškim tribunalom. Možda bi bilo ispravnije reći izvršavanje naloga Tribunala, a ne saradnja. Otišli su mnogi naši u Sheveningen, neki milom, neki silom, ostalo je još nekoliko, ali glavni su u tome general Mladić i bivši predsednik Republike Srpske Karadžić. Tamo nam je gotovo celo rukovodstvo bivše SRJ i Republike Srbije.

Sporo se odvija to suđenje, u nekim slučajevima čeka se na početak godinama. Čovek se pita - zašto, s kojim ciljem. Ako je cilj Haškog tribunala i onih koji iza njih stoje da osudama naših ljudi osude našu državu, samim tim i srpski narod, onda je to velika nepravda prema nama. Ako je cilj da se na taj način opravdaju postupci velesila po svetu, onda se pitam kuda ovaj svet u celini korača i gde će stići.

Ali najviše što boli naše ljude jeste teško socijalno stanje. Veliki procenat naših građana (porodica) živi na ivici egzistencije, jedan znatan procenat u totalnoj bedi. Ništa se značajno ne događa da se stanje popravi. A sve zavisi od privrednog razvoja. Na posao čeka više od milion mladih, a mnogi radnici su ostali bez posla. Kuda će nas sve odvesti ova tranzicija i privatizacija. Naša privreda je sankcijama i na kraju bombardovanjem ogoljena, ostao je samo neki kostur. Ako se nešto ne promeni na bolje, čekaju nas još teža vremena. Pitam se i kako rešavati pitanja nataliteta u ovakvim uslovima?

Došlo je do velikog raslojavanja u društvu, na mali procenat bogatih i veliki siromašnih. Nema dovoljno solidarnosti u društvu, tako da svi preživimo dok traje ova teška i složena situacija. Iz ove situacije treba brže izlaziti, za to nam je potrebna prava NARODNA skupština, narodni poslanici i odbornici. Da bi do toga došlo, potrebni su izbori, ali izbori na osnovu drugih pravila, drugih zakona, takvi da se narod pita.

Dragan Ugarčina, Čačak


Srpske oranice čekaju tehnologiju

Alarmantan je podatak da su naša poljoprivreda, proizvodnja hrane i razvoj sela, na začelju među zemljama Evrope, a čak su Rumunija i Bugarska ispred nas. Razvijene zemlje sa savremenom poljoprivredom otišle su napred u pogledu savremene i kvalitetne proizvodnje hrane. A za ishranu našeg stanovništva potrebno je dovoljno količinski i zdrave hrane. Ako proizvodimo dovoljno, prehrambeni proizvodi će biti jevtiniji u prodaji i dostupni svakom kupcu, a što je bitno, a verovatno je najbitnije, da će hrana biti nezatrovana hemijskim sredstvima koja se upotrebljavaju u poljoprivredi.

U poslednje vreme niti se proizvodi dovoljno, niti je hrana zdrava bez hemijsko štetnih sastojaka. Da bi se proizvelo mašinski dovoljno za našu ishranu a i za izvoz, odgovorni iz Ministarstva za poljoprivredu moraju da reše probleme sa dotrajalom mehanizacijom, smanjenim stočnim fondom i svim što prati razvoj stočarstva, usitnjenost obradivih površina, nenavodnjavanje u sušnim periodima, neorganizovanim otkupom poljoprivrednih proizvoda, niskim cenama, neisplatom na vreme i još mnogo toga što koči poljoprivredu.

Poljoprivredni proizvođači su nemoćni da sami krenu, bez ulaganja novca od strane Ministarstva dugoročnim kreditima i raznim olakšicama koje su imali dok su bile zadruge i kombinati. Kao zemlja smo bogati, imamo sve uslove više od polovine stanovništva je seosko i razvoj poljoprivrede i proizvodnja hrane na savremen način kao što je u razvijenim zemljama je neminovna. Na primer, pšenicu ćemo uvoziti već iduće godine, a nažalost i druge proizvode.

Proizvođači ne snose krivicu za ovo. Proizvodnja je nerentabilna, a zna se i zašto. Ovaj problem može da se reši. Hemijska sredstva koja se koriste u poljoprivredi su otrovna po ljude i životinje, pa je i hrana zatrovana. Potrebno je smanjiti upotrebu, ili čak zabraniti, neke hemijske preparate koji su dosta otrovni, kao što je to u nekim zemljama urađeno. Hemijska industrija treba da proizvodi sredstva sa manje otrovnih elemenata koja vrše istu funkciju. Naše ministarstvo treba da se angažuje da proizvodimo dovoljno kvalitetne zdrave hrane, a to se može postići samo savremenom poljoprivrednom proizvodnjom. Evropska unija može da pomogne, ali kada i koliko, sve zavisi. Zato ćemo morati sami da nešto učinimo i uradimo.

Miodrag Nikolić,
selo Kusadak, Sm. Palanka


Još se čeka nacrt zakona o suzbijanju stalnog pada nataliteta

Bela kuga jede državu i narod

Članovima Vlade Srbije
Dragi političari, poslanici, prijatelji, pre četiri dana ugledah na kiosku Glas javnosti sa naslovom "Vlada pravi malu decu". Poskočih od radosti i dojurih kući da pročitam članak sa najvećim zadovoljstvom. Tada je usledilo strašno razočarenje.

Videh da je reč o našim političarima i njihovim prinovama. Naravno, nisu me razočarale prinove. Svima čestitam rođenje dece. Njima želim sve najbolje u životu kao i njihovim roditeljima. Lepo je što vladi rode donose malu decu. Lepo je i što je vlast stimulativna za natalitet, i što g. Ivica Dačić nije pomišljao da proširi porodicu sve dok nije postao deo vlasti. Građanima Srbije je jasno da su ljudi sa vlasti mnogo opušteniji, pa mogu da se posvete pravljenju dece. Ali, gospodo političari, šta treba da rade obični građani Srbije da bi i oni osetili radost rađanja?

Do 1981. godine nije se smelo govoriti o natalitetu u Srbiji. To je bila tabu tema. I danas političari guraju ovaj najveći problem naše zemlje pod tepih, iako svi u Skupštini Srbije znaju kakvo je stanje u zemlji, jer su svi poslanici dobili knjigu autora profesora doktora pravnih nauka g. Marka Mladenovića "Srbija sveća koja dogoreva", još prošlog decembra. U toj knjizi je iznet njegov naučni rad od 30 godina i više. A do danas, nisam čula nijednog političara da javno govori o tom krucijalnom pitanju, koje zahteva hitno rešenje. Srpski narod se za proteklih sto godina smanjio za 20 odsto. Turci su se povećali za 400 odsto, Albanci 700 odsto, Rumuni za 45 odsto, Bugari za 38 odsto, Grci za 35 odsto. Naš narod se "topi", a političari gledaju samo svoje lične interese, iako je njihova sveta dužnost da štite interese naroda i očuvanje teritorije, što ni ova vlada očigledno ne čini. Za 35-50 godina Srbi će živeti u enklavama kao sada na Kosovu, a za 50 godina nećemo postojati.

Nacrt zakona o suzbijanju bele kuge mora hitno da se pojavi u skupštinskoj proceduri i da Skupština počne o tome da raspravlja i donese pozitivne odluke u korist Srbije. Narod mora da zna kakvo je stanje nataliteta u Srbiji. Ako se usvoji ovaj nacrt zakona, koji ste takođe dobili od profesora doktora Mladenovića, biće nam potrebno 10 do 20 godina da postignemo prostu reprodukciju stanovništva. Onda naša i vaša deca neće napuštati svoju prelepu zemlju, već će ostajati ovde i povećavati natalitet, rode će im donositi bebe na radost našeg naroda. Znam da je ovo veliki problem, ali ako hoćemo nešto da uradimo, naći ćemo načina. Ako nećemo, uvek ćemo naći opravdanje. Na vama, ponosnim očevima je da pod hitno počnete da rešavate ovaj problem. Vama će pripasti slava, ili sramota što niste radili ono što morate u korist srpskog naroda. Uspeli smo da se izborima protiv Turaka za slobodu srpskog naroda, zašto ne i sada za naš opstanak.

Čestitam vam Novu godinu, svima želim vesele božićne praznike u krugu vaših porodica. Nadam se da ćete ovo pismo dobro proučiti, a možda profesora Mladenovića i mene pozvati na konstruktivni razgovor.
Srdačan pozdrav, s dužnim poštovanjem,

Leposava Glavonić, član UO Udruženja
građana "Opstanak" za borbu protiv bele
kuge, predsednik Sindikata penzionera
"Nezavisnost" Smedereva, profesor
u penziji, Smederevo


Građanima Srbije ne pada na pamet da plaćaju TV pretlatu

Vidimo se na sudu

Poštovani, ja sam Đorđe Đokanović iz Kragujevca. Pišem povodom TV pretplate za Radio televiziju Srbije. Naime, već 70 odsto većih gradova (Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac) pokriveno je kablovskom televizijom KDS za koju se plaća pretplata manja od 300 dinara i čiji program uključuje programe RTS 1, RTS 2, RTS 3. Stoga za navedene programe svaki građanin već plaća TV pretplatu, a na računima za struju dobija zaduženje od još 300 dinara. Znači, za gore navedene kanale plaćamo dvaput pretplatu.

Stoga predlažem da se nacionalna televizija dogovori sa operaterom SBB i da naplaćuje svoje usluge preko ove firme. Jer, u Srbiji manje od 5 odsto stanovništva će imati običnu antenu, te stoga RTS mora da nađe način da se naplaćuje preko svog distributera, u ovom slučaju SBB-a. Ja ne želim da plaćam RTS jer ga i ne gledam. Draga gospodo iz RTS-a, vidimo se na sudu za neplaćanje vaše televizije.
Veliki pozdrav redakciji i svim čitaocima,

Đorđe Đokanović, Kragujevac