GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 27. 1. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Uvršten u svetitelje odmah posle smrti

Već toliko vekova život i delo Svetog Save interesuje i inspiriše sve Srbe. Pribrojan je svetima neposredno posle smrti i prenosa moštiju u Srbiju. U crkvama i manastirima kratko potom slikan je svečev lik. Njegovi učenici i sledbenici ubrzo su mu napisali životopis - žitije, na neki način biografiju, beležeći ono što bi za Savino potomstvo bilo od značaja. Kult svetitelja negovala je crkva, nemanjićka država, a posle njene propasti i despotovina, dok i ona nije otišla u prošlost.

Crkva je u vreme ropstva nastavila s negovanjem svetoga kulta. Ni spaljivanje moštiju nije naudilo narodnoj ljubavi prema prvom arhipastiru. Velikom seobom i potonjim manjim seobama na sever, svetitelj ostaje i dalje u središtu crkvenog i narodnog poštovanja. Tek u 19. veku kult dobija nove i poželjne dimenzije, Sveti Sava nije samo srpska i narodna, već takođe i školska slava.

Kako su Srbi u to vreme živeli u raznim državama, proteklo je više decenija dok se nove svečanosti nisu svuda ustalile i svetosavska himna prodrla do svake kuće. Kada je nastalo iseljavanje u 20. veku u Ameriku, potom u evropske zemlje i Australiju, iz političkih ili ekonomskih razloga, svi iseljeni Srbi sa sobom su poneli ime Svetog Save, čak i oni koje ne možemo smatrati vernicima. Dakle, kult ovog svetitelja svima je zajednički, na svim kontinentima, nezavisno od političke ili ideološke orijentacije.

Retki su danas Srbin ili Srpkinja, kojima srce ne zakuca brže na melodiju i reči svetosavske himne, redak je onaj, gotovo ga nema, koji ne zna bar delić ovog hvalospeva. Ne zna se ni državna himna, ma koja, niti neka deklamacija, ima ih koji kažu da se ni "Oče naš" (nažalost) ne zna koliko "Uskliknimo s ljubavlju". Nije to nacionalizam, već identitet, deo same ličnosti. Pominjanje Save se doživljava kao nešto posebno sveto, plemenito, lepo, potpuno. Na pomen njegovog imena, ako se ne prekrsti, bar se stane, na koju sekundu kao da mu se odaje poštovanje.

Bog je prema Srbima u ovome bio veoma milostiv. Dao im je do kraja "sveta i veka" svetitelja, učitelja, zaštitnika, pokrovitelja, pazitelja, uzor i utehu, radost i ponos. Nije nikakva patetika sve ovo navoditi.
Moramo biti nečim i nezadovoljni. Istoričari konstatuju da Svetitelja, oni koji o njemu govore ili pišu, izdvajaju, ne retko, iz konteksta njegovog vremena, prostora i sredine, međunarodnih, međureligijskih i međupravoslavnih odnosa.

Ne poznajemo dovoljno te okolnosti, zato katkad prećutkujemo neke momente njegovog života. Nema sintetičkih, kompletnih, hronološki preciznih biografija, koje zadovoljavaju naučne kriterijume. Segmenti života svetitelja su prilično poznati i proučavani, ali njihov zbir ne daje zadovoljavajuću i zaokruženu celinu. Preovlađuje tradicionalna slika sa srednjovekovnim predstavama.

Ž. Tucić

Svetosavski dodatak pripremio i uredio Hadži Petar Pašić


vesti po rubrikama

^Sveti Sava

Svetosavki kult živi u Srbima
Patron čitavog srpskog školstva
Hram nikao iz spaljenih moštiju
I dalje treba da sledimo Savin put
Freska iz Mileševe najstariji Savin portret
Uvršten u svetitelje odmah posle smrti
 
 


     


FastCounter by LinkExchange