BEOGRAD
- Eksperti Instituta za kriminalističku tehniku iz Vizbadena potvrdili su
nalaz domaćih veštaka, po kome je premijer Zoran Đinđić ubijen 12. marta 2003,
hicima iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14. Prema tom nalazu, Đinđić je ubijen
prvim hicem, ispaljenim sa prozora drugog sprata zgrade, a u trenutku atentata
stajao je leđima okrenut vratima zgrade parlamenta. Nemački stručnjaci su na osnovu
dokumentacije koja im je dostavljena zaključili da je premijer smrtno ranjen jednim
pogotkom u grudi. Međutim, nemački stručnjaci su se prilikom donošenja ovog nalaza
ogradili i napisali da je najverovatnije pucano iz Gepratove 14.
Stručnjaci
iz Vizbadena su, na osnovu tragova na licu mesta, isključili i mogućnost postojanja
trećeg hica, a samim tim i drugog snajperiste. "Objektivno, nije moguće dokazati
ispaljenje trećeg hica", piše u nalazu koji je stigao iz Nemačke. Nemački
eksperti, potvrdili su nalaz srpskih stručnjaka da je premijer Đinđić ubijen hicem
iz snajperske puške "vinčester 308", kao i taj metak rikošetirao u slobodan
prostor. Đinđića, koji je stajao na desnoj nozi oslonjen o štake, metak je pogodio
u desni deo grudi, a projektil je po prolasku kroz telo, udario u štaku i rikošetirao.
Ovaj metak nikada nije pronađen. Nemački kriminalističari su u laboratoriji, pod
istim uslovima, ispalili metak iz puške "hekler i koh G3A3" u metu istog
oblika i materijala kao plastična štaka da bi potvrdili svoj nalaz. Eksperiment
su snimili specijalnom kamerom, a rezultat je bio drastična promena putanje metka.
Za
razliku od prvog izveštaja, kada nisu imali potpunu dokumentaciju našeg suda,
ovog puta nemački veštaci su se saglasili sa našim, u pogledu položaja premijera
u trenutku atentata. Oni su naveli da je Đinđić stajao na stepeništu zgrade vlade,
okrenut leđima ulaznim vratima, dok su ga prema prvom izveštaju smestili kod žardinjere,
levo od vrata. U izveštaju iz Vizbadena, do koga je došao Glas, navedeno je i
da nije moguće utvrditi da li su vrata, u trenutku napada, bila otvorena ili zatvorena.
Prema
rekonstrukciji, drugi hitac pogodio je Đinđićevog telohranitelja Milana Veruovića
koji je stajao na manje od tri metra razdaljine. Metak, koji je Veruovića pogodio
u sedalni deo, prošao je kroz Veruovićevo telo, udario u dovratak ulaznih vrata
i rasprsnuo se. Prema nemačkim veštacima, moguće je da su se delovi tog zrna raspršili
u ulazu zgrade Vlade i naneli povrede Đinđiću na zadnjoj strani desne butine.
Taj metak napravio je oštećenje na zgradi u visini od 66 centimetara od najvišeg
stepenika. Ovakav nalaz slaže se sa sa izveštajem naših veštaka, balističara dr
Milana Kunjadića i obducenta dr Dušana Dunjića.
Prema nalazu iz Vizbadena,
na Đinđića i Veruovića je pucano sa razdaljine od oko 130 metara, brzina zrna
kojima su pogođeni je slična, što dokazuje da je na njih pucano iz istog oružja.
Na Đinđića i Veruovića je, prema tom nalazu, pucano sa visine od oko 16 metara.
Nemački kriminalističari su u nalazu od 38 strana naveli da je početna brzina
ispaljenog projektila na Đinđića bila 795,9 metara u sekundi, ali da je opala
dok je stigla njega na 699,1 metara.
Eksperti iz Vizbadena veštačili su
i način povreda tako što su u laboratoriji ispalili hitac u želatin masu, a hitac
je prošao kroz metu i načinio razornu šupljinu promera nekoliko centimetara. Sve
eksperimente Nemci su snimali specijalnom kamerom, kao i dopler radarom. Izveštaj
nemačkih veštaka potvrđuje navode optužnice, a njihov nalaz na srpski jezik biće
preveden danas ili sutra.
D. Ćuruvija
M. Ž. Lazić
