SAN FRANCISKO - Besplatna Internet enciklopedija "Vikipedija", koju pišu volonteri, približava se po pouzdanosti svom čuvenom konkurentu "Britanici", i to odlučnim i krupnim koracima, prenosi Tanjug. Jedan od osnivača "Vikipedije" Džimi Vejlz izjavio je da će njegov projekat dobiti verziju očišćenu od grešaka.

Na duže staze, projekat "Vikipedija" imaće dva dela - trajnu, redigovanu verziju nalik na standardne enciklopedije i drugu, "živu" verziju, koja se menja svakog trenutka. Pored toga, Vejlz je najavio da će korisnici koji žele da napišu članak za ovo kolektivno delo od sada morati da se registruju, što ranije nije bio slučaj, dok će oni koji nameravaju samo da unesu ispravke i dalje moći to da čine kao anonimni "surferi".

Promene su najavljene nakon što je pre dve sedmice poznati novinar i jedan od osnivača Ju-Es-Ej todeja Džon Sajgentaler u rubrici "Lični stav" opovrgao navode "Vikipedije" prema kojima je on bio jedan od osumnječenih za ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija. Ispostavilo se da je pogrešne podatke izneo izvesni Brajan Čejs, želeći da se "našali".

Rezultati istraživanja koje je sproveo časopis Nejčer svedoče da su ovakvi incidenti ne pravilo već izuzetak. "Nejčer" je prvi uporedio naučne članke "Vikipedije" i "Britanike" i u njima našao brojne greške. Međutim, ispostavilo se da je "Vikipedija" gotovo jednako pouzdana kao "Britanika" - prosečni naučni članak "Vikipedije" sadrži četiri netačnosti, dok ih prosečno tri ima članak "Britanike".

Stručnjaci "Nejčera" su analizirali 42 članka ovih enciklopedija, ne znajući koji je tekst iz koje enciklopedije i ukazali na osam ozbiljnih grešaka - po četiri iz svake enciklopedije. Oni su otkrili brojne materijalne greške, propuste ili podatke koji navode na pogrešan zaključak - 162 u "Vikipediji" i 123 u "Britanici".

Izdavači klasičnih enciklopedija ističu da su njihova dela za razliku od "Vikipedije" proverena, što znači da jedan naučnik piše, a drugi proverava da li su podaci ispravni i ažurirani. "Vikipedija" je odabrala drugi put da dođe do ispravnih podataka - njeni tvorci veruju da će većina grešaka biti ispravljena ukoliko sadržaje čita veliki broj korisnika i ispravlja netačnosti malo po malo.

Problem koji je svakako uočljiv u delu u kojem članke može da piše bukvalno svako je neujednačen kvalitet. "Vikipedija" zato poručuje "ukoliko uočite grešku, nemojte da se žalite već je ispravite". "Vikipedija" je dobila naziv po Internet aplikaciji "viki" koja omogućava korisnicima da dodaju sadržaj ili menjaju ono što je već napisano. Termin potiče od havajskog izraza "viki viki" što znači "brzo". Džimi Vejlz je, pak, prvi došao na ideju da se "viki" može koristiti kako bi se svetsko znanje slilo u obimno referentno delo.

"Vikipedija" se u skladu sa značenjem reči "viki" zaista brzo razvija. Za samo četiri godine "snabdevena" je sa 3,7 miliona članaka na 200 jezika. Najobimnija je engleska verzija sa više od 865.000 članaka i najmanje 45.000 registrovanih korisnika. U oktobru ove godine engleska verzija je svakog dana bila bogatija za 1.500 novih odrednica.

Nemačka verzija ima više od 327.000 članaka, francuska otprilike 205.000 i japanska više od 164.000. Srpski, kao i ruski, ukrajinski, mađarski, rumunski, turski i neki drugi jezici spada u kategoriju sa više od 10.000 članaka - trenutno ih sadrži 16.413. "Vikipedija", prema istraživanju "Aleksa Interneta", spada u 100 najposećenijih sajtova i trenutno se nalazi na 37. mestu.

Vejlz je 2003. osnovao fondaciju "Vikimedija" koja se osim o "Vikipediji" stara i o drugim "viki" projektima na mreži, a to su višejezični rečnik "Vikšeneri", kolekcija besplatnih knjiga "Vikibuks", zbirka čuvenih citata "Vikikvout", besplatan izvor vesti "Vikinjuz", skup tekstova "Vikisors", sajt koji nudi slike i audio-materijal "Vikimedija komons" i "viki" za najmlađe - "viki džunior".