GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 28. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Esejista Bojana Stojanović-Pantović, dobitnica nagrade "Gordana Todorović"

Čitaoci su u stanju blage histerije

Naša kritika se radije bavi kanonizacijom ili detronizacijom tzv. lažnih careva i lažnih carica, ne braneći književnost i njene primarne teorijske i druge principe već često poseže za senzacionalizmom najgore vrste

Bojana Stojanović-Pantović, esejista, pesnik i profesor na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, nedavno je dobila nagradu "Gordana Todorović" za doprinos razvoju moderne srpske poezije. Autor je više esejističkih knjiga i jedne knjige poezije i nosilac priznanja "Milan Bogdanović" i "Isidorijana".

Nagrada "Gordana Todorović" dodeljuje se samo ženama. Kako gledate na pojam "ženskog pisma" u našoj književnosti?
- U srpskoj književnosti pojam "ženskog pisma", pored napora nekih autorki da dobije ozbiljan tretman kakav ima u svetu, više podseća na poprište ličnih obračuna, ne samo sa muškim piscima već i sa ženama koje su navodno izdale "žensku stvar". To je u suštini ista ona matrica koja deli našu književnost od pamtiveka na "autohtonu, nacionalnu" i "stranu, imitatorsku", ili tradicionalnu i (post) modernu.

Posle nekoliko esejističkih knjiga, ove godine objavili ste i knjigu poezije.
- Zbirka "Beskrajna" nastala je kao presek mog dvadesetogodišnjeg pesničkog rada. U jednom trenutku osetila sam potrebu da sa naučnokritičkog diskursa pređem na poetski i metaforički. Intuicija, tako potrebna i za kritičara, ovde je prevedena u pevanje o iskustvima ljubavi, smrti, pisanja, čežnje, muško-ženskih i porodičnih odnosa, a na formalno-jezičkom planu je raznorodna. Tu je ugrađena i moja najdraža lektira, tradicija "ukletih pesnika", ali i pojedine estetičke i psihoanalitičke teorije.

Manfred Frank bi rekao da se industrija sekundarne literature isprečila između nas i teksta i da original nestaje iz našeg kruga...
- Rekla bih da svet, pa i književni tekst, ipak počiva na tumačenju. Zašto nam se neko tumačenje sviđa, a drugo ne? Zato što se ovo prvo toliko približilo tekstu da je postalo njegov neodvojivi deo, jednako kreativan, iako drugačijim jezikom pisan. Možete li danas da zamislite Bodlerovo ili Kafkino delo bez eseja Valtera Benjamina, Desanke Maksimović bez tumačenja Ksenije Atanasijević i Jele Spiridonović Savić, ili Vinaverovih genijalnih uvida o Lazi Kostiću?

Koliko je književna kritika danas vrednosna instanca i da li je pokreću vantekstualni podsticaji?
- Naša kritika se radije bavi kanonizacijom ili detronizacijom tzv. lažnih careva i lažnih carica, ne braneći književnost i njene primarne teorijske i druge principe već često poseže za senzacionalizmom najgore vrste. To smo videli na primeru knjige o Kišu N. Vasovića, a sada se slična klima stvara oko studije J. Ahmetagić. A čitaoci i javnost se, naravno, uz pomoć medija drže u stanju blage histerije.

Šta su danas osnovne odlike srpske poezije, početkom novog veka i milenijuma? Kao da poezija više nema uporište koje je nekad imala.
- Poezija je svuda u svetu izgubila primat koji je imala do dvadesetih godina prošlog veka. Mi smo, na samom njegovom izmaku, nažalost, zbog specifičnih, ratom izazvanih okolnosti, zapali u neku vrstu istorijske hibernacije i neokonzervativizma. Ipak, vitalna pesnička linija različitih generacija sačuvala je svoju individualnost, otpor prema populizmu i anahronizmima svake vrste. Mislim da imamo nekoliko odličnih pesnika, ali nisu svi dovoljno marketinški vešti. Tome bi mogli da se uče od nekih svojih mnogo starijih kolega.

Zvonko Prijović


vesti po rubrikama

^kultura

Omiljene knjige 2005. godine
Čitaoci su u stanju blage histerije
Novogodišnji planovi Muzičke produkcije RTB
Teodorakis: Savet Evrope lažira istoriju
Film o Džoniju Kešu u zatvoru Folsom
Ministar kulture o rezultatima u 2005.
 


     


FastCounter by LinkExchange