GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 22. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kultno delo Stanislava Vinavera "Zanosi i prkosi Laze Kostića" u izdanju Derete

Prećutana knjiga

Nemiran duh i bundžija, Vinaver je polemičkim majstorstvom i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva s lakoćom uspevao da matira protivnike "starog kova". Pisao je o Skerliću i Bojiću, Bori Stankoviću, Njegošu...

Pola veka od smrti (1. avgust) jednog od najznačajnijih predstavnika našeg modernizma Stanislava Vinavera prošlo je skoro nezapaženo u našoj kulturnoj javnosti. To što ni danas nema njegovih sabranih dela možda je pravi pokazatelj stanja u kome se nalazi naša kultura i naše izdavaštvo. U ediciji "Posebna izdanja" Grafički atelje Dereta je ovih dana objavio knjigu Stanislava Vinavera "Zanosi i prkosi Laze Kostića", njegovo životno delo, objavljeno posthumno 1963. godine.

Po rečima Petra V. Arbutine, urednika u "Dereti", reč je o knjizi koja je prećutkivana poslednjih pedeset godina. - Na skoro šesto strana briljantnog eseja o velikom srpskom pesniku Lazi Kostiću, Stanislav Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije i državnosti.

Lenka Dunđerski i Laza Kostić

Vinaver u svom tekstu "Kako se rodila pesma Santa Maria della salute" uzima prepisku između velikog naučnika i velikog romantičarskog pesnika, zato što joj je u središtu Lenka Dunđerski. Vinaver je pisao:
- Prepiska između Laze i Tesle daje uvid u srž oba ova zanesena duha, od kojih je jedan hteo da veruje samo u romantiku, a drugi samo u drevne prauzroke i praskozorja. Elem: Laza je zaljubljen u Lenku Dunđersku. Ali se, oronuo, ne oseća dostojan nje. Traži joj dostojnog muža. Nalazi: Laza je napunio romantičnu Lenkinu glavu Teslinim likom. Ona je, dosledno, volela njega, Lazu: on se, Laza, uplašio i geteovski pobegao od nje, u Krušedol. Lenka veruje Lazi. Kad nije Laza - nek je Lazin Tesla.

Osoben i originalan pogled jednog od najvećih posvećenika srpske i evropske kulture dvadesetog veka sadrži u sebi, u isto vreme, umetničku radoznalost, enciklopedijsko znanje i etičnost autentičnog duha, kaže Arbutina.

Stanislav Vinaver (1891-1955), erudita evropskog kalibra, matematičar, filozof, pesnik, esejist, prevodilac, majstor parodije i humora, poliglota, novinar, diplomata. Nemiran duh i bundžija, Vinaver je polemičkim majstorstvom i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva sa lakoćom uspevao da matira protivnike "starog kova", ali s druge strane, i vrlo ozbiljno obavljao sve državne poslove koji su mu bili poveravani.

Bez imalo preterivanja, bio je jedinstven primer sinkretizma kulturnog avangardiste i političkog konzervativca. Pisao je o najraznovrsnijim temama: o Skerliću i Bojiću, Bori Stankoviću, Njegošu, Nušiću, Nastasijeviću, Rastku Petroviću, o Lazi Kostiću, koji je bio njegova velika književna opsesija, i o mnogim drugim našim piscima, zatim o stranim piscima Vijonu, Rableu, Šekspiru, Rembou, Bergsonu, Prustu, Valeriju, te o mnogim drugim temama, o muzici, našim vitezovima, o problemima našeg stiha, posebno deseterca, o jezičkim mogućnostima, o govornoj melodiji našeg jezika, o pitanjima moderne poezije, o Ajnštajnu itd.

Zvonko Prijović


vesti po rubrikama

^kultura

Izložba dela iz legata M. B. Protića
"Zanosi i prkosi Laze Kostića" u izdanju Derete
Evropska donacija za Caričin grad
Rambo u SKC - za siromašne i elitu
Oproštaj Parnog valjka
 


     


FastCounter by LinkExchange