GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 22. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Nova postavka Muzeja savremene umetnosti i izložba dela iz legata M. B. Protića

Slava direktoru

Postavka je ista kao i uvek, ali se ovog puta drastično - skupila! Svedena je na svega dva nivoa. Dakle, što manje - to reprezentativnije?

Od 17. decembra Muzej savremene umetnosti otvorio je novu stalnu postavku dela jugoslovenske umetnosti iz svojih zbirki (autor Dejan Sretenović), izložbu radova svog osnivača i prvog direktora Miodraga B. Protića i dokumentarnu postavku povodom svoje četrdesetogodišnjice (1965-2005).

Prema navodima Muzeja, (više nego) redukovan broj eksponata u stalnoj postavci "ima za cilj da stavi poseban naglasak na pojedinačna dela, već verifikovana kao antologijska ostvarenja". Ikonostasu ju-modernizma pridodat je i skromni presek BG konceptuale (Todosijević, Abramović, Paripović).

Postavka je ista kao i uvek, ali se ovog puta drastično - skupila! Svedena je na svega dva nivoa. Dakle, što manje - to reprezentativnije? Zato izložba fotografija sa raznih otvaranja održanih u Muzeju zauzima ceo jedan sprat. Nove akvizicije se mogu izbrojati na prst jedne ruke. Ilustracije radi, u postavci je opet jedan te isti minijaturni rad Dade Đurića "Vrteška" iz pedesetih.

Ostaje nepojmljivo da nijednu upravu Muzeja nije interesovalo da nabavi neko reprezentativnije Đurićevo delo, uprkos njegovoj impresivnoj karijeri koju je ostvario u Francuskoj. U takvoj ultraelitističkoj postavci nema mesta za Anu Bešlić, niti za čitave generacije beogradskih stvaralaca 60-ih i 70-ih. Skulptura dvadesetog veka je svedena na tuce eksponata. Zašto?

Centralni deo Muzeja posvećen je radovima M. B. Protića, osnivača Muzeja. Kako već i priliči proslavama godišnjica naših institucija? Slava direktoru! Iz današnje vizure, Protić je u svakom smislu precenjen kao slikar. Njegovo ropstvo mitu o "doslednosti" tipična je boljka modernizma, gotovo autokarikatura pravca. I kada je kompletan jugoslovenski umetnički prostor razoren tokom 90-ih, Protić ostaje dosledan ideji o autonomiji umetnosti, što se može interpretirati i kao čist konformizam.

Protić "impresionira" svojim limitiranim smislom za kolorit i gotovo dizajnerski površnom poimanju i konstruktivizma i minimalizma, dva velika stila na osnovu kojih je gradio svoju karijeru originatora (reciklera?). Između redova, čini se da je celu instituciju Muzeja najbolje iskoristio upravo njegov direktor - po našem oveštalom geslu "institucije i postoje direktora radi". Svakako da Protić ima ogroman teoretski opus iza sebe.

U okviru tog ogromnog opusa čak je pisao i o SAMOM SEBI u trećem licu u knjizi "Srpsko slikarstvo 20. veka". Rogićeva pozicija superdržavnog slikara u doba SFRJ nije ga sprečavala da sa bezbedne razdaljine kritikuje Titov komunistički Eden u kom je osvojio sve beneficije. I etatista i disident! U Srbiji je sve moguće. Za direktore.

S. Đ. M.


vesti po rubrikama

^kultura

Izložba dela iz legata M. B. Protića
"Zanosi i prkosi Laze Kostića" u izdanju Derete
Evropska donacija za Caričin grad
Rambo u SKC - za siromašne i elitu
Oproštaj Parnog valjka
 


     


FastCounter by LinkExchange