GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


U emisiji "Utisak nedelje" diva pozorišne scene odbranila obraz profesije

Hrabra Ceca Bojković

"Budalama kad bi vjerovali, poete su pokoljenje ludo..! "Ponavljam izjavu Vladike Rada (Petra II Petrovića Njegoša), čiji spomenik krasi elitni deo glavnog grada, najelitnije obrazovne ustanove jednog naroda - plato ispred Filozofskog fakulteta. Ponavljam ovu izjavu jer verujem da je za njenog autora čuo ministar koji tiho, sa poluosmehom, sprovodi odluku o... besposlenom umetničkom višku... danak od posla koji smo vam obesmislili i oduzeli; u suprotnom - u zatvor na prevaspitavanje..."; podrazumevajuće gledajući po licima u studiju u već ponarodljenoj: ".. ti Olja, tebi Olja, naša Olja," emisiji!

Profit pre umetnosti Na strani života

Neverovatno je neznanje ljudi. Hrabra Svetlana Bojković uspela je koliko-toliko da saopšti, u nekoliko rečenica, suštinu:"... Pobogu, pa kultura je ime jednoga naroda, prezime, ono što drži, predstavlja ovu zemlju..." (glasio bi, otprilike, njen šlagvort.) Međutim, nemi pogled ministra finansija dao je odgovor na sve. "Šta hoće da mi kaže Svetlana Bojković?

Ne, ja ovo ne mogu da shvatim. Ja znam šta je umetnost, svirao sam, komponovao i taman da... onda sam shvatio da je moje vjeruju da je novac sve i svja toliko jako, da od umetnikovanja nema ništa... I ja celoga sebe podređujem sticanju i obrtanju što većeg i većeg novca u interesu svih građana moje zemlje!". Za poštovanje, patriotski!

Zato je i pitanje Svetlane Bojković bilo apsolutno na mestu: "Šta će ovaj čovek ovde?" Taj čovek je samo posledica vekovnog, domaćeg, nasledno-nehajnog, zatim poslušničko-komsomolskog odnosa prema vaspitanju, kulturi uopšte. Ona se njemu, uostalom, nije ni zamerila. On je samo ne ceni!

Na drugoj strani (iste medalje), sa jugozapadnog visa, preko Prevlake, "pušu drugačiji vjetrovi" Tzv. crnogorsko rukovodstvo diže obrve i vratove, pegla odela, glanca drvene i kamene podove za bankete, uči francusko-ruski, talijanski sa južnim naglaskom, jedna nježna kajkavština, pomal' nehajna je, već odomaćena u "visokijem krugovima" Šuti se, radi se. "Oni ćute i rade"! Oni, u stvari, ništa ne rade!

Sav trud i rad je u otkopavanju kulturnih razlika prostora na koje su lepljeni politički, verski, familijarni, potpirivani... stari, obnavljani novi sukobi. To je bila najveća borba i Vladike Rada. Međutim, razdružena gospoda, nešto severnije, još uvek ne shvata značaj kulture i umetnosti - danas i ovde! Ponašanje uzornih preprodavaca stočnih, svinjskih i ostalih rezervi ove zemlje.

Svetlana Bojković svesno je na strani života ove zemlje i ovo nisu prejake reči. Bila je šokirana, to se videlo, najprostijim neznanjem o značaju imena i prezimena, duše, samopouzdanja, dostojanstva, časnog, jasnog izmirenja ove zemlje sa sobom i svetom, svim oblicima iskazivanja života. Pokazanja lične karte svetu, kome stalno pokazujemo šuplje novčanike.

Ministar ne zna da je dostojanstvo tzv. malih i običnih umetnika, radnika u kulturi, početak nove renesanse ove zemlje, početak sklapanja mozaika posle bartolomejskih dana noći i godina. Život koji se budi, rasterećen poslušničkog udvaranja, ljubav koja nije fraza kao dronjava izrabljena ljuštura tzv. estradne kulture, koje se vrte kao na pokretnoj traci. Isisane, jalove, kao i politika, sa kilogramima erotizovanog mladog mesa.

Zajedno sa političarima, kulturu nam, medijski, predstavljaju žovijalni, lukavi, ugojeni producenti, njihova deca i ljubavnice. Međutim, kultura ove zemlje, osim zanosnih i šupljih ditiramba bivšeg ministra kulture (mada ima bolju dikciju od sadašnjeg!), ima, verovali ili ne, mesijansku ulogu u ozdravljenju ove zemlje!

Slavlje talentom

"Da, ja ceo svoj život dajem ovoj kompoziciji, ovoj knjizi, celog sebe ovoj slici, ovoj ulozi. I ako je laž i zabluda ovo što radim, to će brzo da se otkrije, isto kao i kod vas, gospodine ministre! Dakle, i ja sam, kao i vi, bio/la na raskršću, životnom, "ali što ću, ali sa kime ću..." i onda sam shvatio/la da sam osvešćeno, rodoljubivo biće, stvoreno da slavi talentom koji mu je dat život u svim vidovima... pogotovo danas i ovde"! Postoji malo ljudi u ovoj zemlji koje ne mogu da kupe zlato, ogrlice, prstenje... slavu. Jedan od takvih je Svetlana Bojković.

Slobodan J. Čvorović,
književnik, slobodni umetnik


Službe kroje sudbinu

Možda je paradoks da se najživlja špijunska delatnost odvijala pedesetih godina prošlog veka među bivšim ratnim saveznicima, a daleko manje prema neprijateljima. Vrlo brzo se, naime, pokazalo da je to "savezništvo" nastalo kao nužda i da je sve vreme bilo neiskreno, protkano mutnim političkim igrama. Tako su ratne obaveštajne službe tih godina prerasle u moćne i razgranate špijunske organizacije, koje su raspolagale enormnim finansijskim sredstvima i postepeno postajale države u državama, bitno utičući na politiku tih zemalja.

Naročito je to bilo primetno u Americi (CIA) i u Sovjetskom Savezu (NKVD), ali i u drugim zemljama, kao što je, primera radi, u Britaniji bila obaveštajna služba MI-6, ili naša UDBA. Osim što su se te organizacije bavile političkom, privredom i naučnom špijunažom, i vrbovanjem saradnika u tuđim državama, njihovi elitniji kadrovi su zauzimali i istaknuta mesta u najvažnijim segmentima vlasti.

Devedesetih godina, kada je sa svetske pozornice nestao SSSR, a SAD postale jedina svetska sila, CIA je premrežila čitav svet, postavši glavna pokretačka snaga američke državne politike. Kraj prošlog i početak ovog stoleća, iznedrio je nov stimulans za njeno delovanje: tobožnju borbu protiv "svetskog terorizma". Tim izgovorom pokrivene su sve agresivne akcije američke administracije: Al kaida i Bin Laden postali su glavni ugrozitelji svetskog mira - bez obzira na to, što su nekada bili ogranak i saradnik CIA.

Napad na Avganistan i Irak, kao i povećana aktivnost Atlanskog saveza (NATO), pravdani su borbom protiv terorista, da bi se zamaskirao pravi cilj: borba za energetske izvore u svetu, a naročito u Rusiji. Stravični 11. septembar, kada su "oteti" avioni napali kule u Njujorku i neznatno oštetile zgradu Pentagona, došao je kao veliko opravdanje za nekoliko velikih intervencija.

Ovaj događaj mora se uporediti sa pijacom Markale u Sarajevu i granatiranjem ulice Vase Miskina, kada su iscenirani krvavi događaji, kada su Izetbegović, Ganić i ostali žrtvovali svoj narod, kako bi bila izazvana intervencija Nato avijacije protiv Vojske Republike Srpske. Nevidljiva obaveštajna velesila danas upravlja sudbinom naše planete, i samo je oruđe u rukama moćnih.

Dimitrije Damjanov,
dipl. ekonomista, Novi Sad


Zapad očekuje rezultate

Iako je došao dan D - 15. decembar, rok kada je trebalo da naša zemlja izruči preostalu dvojicu najtraženijih s liste Haškog tribunala i da narod odahne od pritisaka međunarodne javnosti, kako političke, tako i ekonomske, u Hag se šalje nepotpun dosije Ratka Mladića. Međutim, glavna tužiteljica Haškog tribunala podnosi ovih dana izveštaj Savetu bezbednosti u Njujorku, pa sada treba očekivati koliko će ovaj narod još da snosi posledice komunističkog uređenja i svesti kod dobrog dela našeg "populusa".

Česti odgovori naše vlade kako "nemaju pojma" gde se nalaze jedan general i bivši predsednik Republike Srpske deluju degutantno i potcenjivački prema međunarodnim ustanovama, inače ključnih za naš život. Navodna neobaveštenost naših državnih organa uopšte ih ne opravdava kada znamo kako njihove službe, ako hoće neki podatak, odmah ubace "bubu" u telefone onih koje traže. Te "bube" sigurno mogu mnogo da pomognu da nije prikrivene nacionalističko-socijalističke svesti kod dobrog dela Srba, koji su još većina u našoj siromašnoj i izgubljenoj zemlji.

Bruno Zgaga, Bela Crkva