GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 21. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Zablude o kraljevskim sokolima (2)

Istrebila ih petokraka

Sokolsko društvo je bilo viteška organizacija za telesno vaspitanje i imalo cilj da podiže telesno zdrave moralno jake i nacionalno svesne državljane. Tako stoji u programu rada Sokolskog društva Kragujevac "Matica", čiji je rad obnovljen 1996. godine. Hroničari su zabeležili da su već 27. marta 1894. godine zaljubljenici gimnastike iz Kragujevca ostvarili težnje i osnovali Gimnastičko društvo "Dušan Silni". Za redovne članove upisnina je bila dva dinara i dva dinara uloga svakog meseca, priča Dušan Vranić.

Pošto je nabavilo potrebne sprave, Kragujevačko gimnastičko društvo "Dušan Silni" počelo je da radi. Međutim, od skromnih početaka nije se daleko odmaklo. Ubrzo je moralo da prekine rad. Kragujevačko Društvo za gimnastiku osniva se 1905. godine na predlog uglednih prvaka Kragujevca.

- Za vreme Prvog svetskog rata, neprijatelj je sistematski uništavao sve što je podsećalo na šumadijske gimnastičare, naročito na one kojima je suđeno na "sokolskom veleizdajničkom procesu" u Zagrebu, 1916. Svi sokolski radnici koji su silom okolnosti morali sačekati neprijatelja divljački su zlostavljani. Neprijatelj je uništio svu imovinu sokola, ali je njihov duh ostao živ i borben. Ubrzo zatim kralj Aleksandar prvi je kragujevačkim sportistima poklonio zastavu, kaže. Drugi slet Župa je organizovala 1927. na kom su se sjatili sportisti iz cele Šumadije, a treći slet bio je u Ćupriji 1929.

- Oduševljeni postignutim uspesima na saveznim sletovima, šumadijski sokoli nizali su uspeh za uspehom. Nicali su jedan za drugim savezi u Kragujevcu, Kruševcu i Paraćinu. Sokolska župa Kragujevac bila je moćna organizacija. U nju je bilo učlanjeno petnaest manjih društava. Ona su toliko razvila svoju aktivnost da su uskoro postala centri kulturnog i nacionalnog rada u svojim mestima, ističe Vranić.

Kragujevački sokoli vežbali su u prizemlju Sokolane u Staroj radničkoj koloniji. Tu je radilo diletantsko pozorište, čiji su osnivači bili sedlari Vojnotehničkog zavoda, kao i gimnastička i muzička sekcija. U sali su održavane svečane akademije i matine igranke, od pola tri do pola osam uveče. Za sokole švedska gimnastika je bila obavezna, a od sportskih igara igrali su samo odbojku. U Sokolani svoje prostorije su imali i skauti. Komunisti su po dolasku na vlast na Sokolanu stavili petokraku, koja je opet njihovim odlaskom, skinuta sa vrha zgrade. U međuvremenu, sokoli su iščezli, a narodu servirana priča da su partizani ti koji su doneli tradiciju sleta na ove prostore.

B. Kuljanin
Foto: M. Milivojević


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Iz plavog voza u ćiru
Udruženje natprosečno ružnih ljudi
Zablude o kraljevskim sokolima (2)
Piju kiselu, a daju mleko
Rogovi na ponos
 
 


     


FastCounter by LinkExchange