GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 19. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Svi gradovi i veća mesta u Srbiji imaju problem s psima lutalicama

Strah od čovekovog najboljeg prijatelja

- Samo u Beogradu ima oko 200.000 pasa bez doma, ali baza podataka ne postoji jer je to u republičkoj nadležnosti
- Društva za zaštitu životinja u pojedinim gradovima izborila se za izgradnju azila
- Problem pasa lutalica u Negotinu prerasta okvire ovoga grada, pa je zatražena pomoć iz Novog Sada i Subotice
- U Kraljevu proteklog meseca 24 osobe zatražile lekarsku pomoć zbog ujeda džukela

Problem pasa lutalica je sličan u svim zemljama istočne Evrope, a rešenje, kao i svuda u svetu, zavisi od standarda i bogatstva jedne zemlje. Zato nije iznenađujuće što se u Srbiji ne zna ni koliko ima ovakvih pasa, pa nagađanja različitih nadležnih službi dostižu čak do 200.000 pasa bez doma samo u Beogradu.

- Nije poznato ni koliko njih ima vlasnika jer su poslednji podaci od pre više decenija - rekao je veterinar Ljuba Ćurčin, i dodao da je jedan od načina da se reši problem lutalica upravo velika i iscrpna baza podataka o svim psima.

Nadležni u Upravi grada Beograda, prema Ćurčinovim rečima, želeli su da naprave takvu bazu, ali "nemaju odrešene ruke zato što je prvenstvena ingerencija na republičkom nivou". Ćurčin tvrdi da iz istih razloga gradske vlasti ne mogu da naprave plan kojim će sprečiti da se ulicama šetaju neobeleženi psi.

Međutim, pre dva meseca je stupio na snagu novi Zakon o veterinarstvu. Prema tom zakonu, lokalna samouprava je obavezna da na svojoj teritoriji organizuje zoohigijensku službu koja će hvatati napuštene životinje i zbrinjavati ih u prihvatilištima.

- Veterinarska stanica "Beograd" će sprovesti studiju kojom ćemo utvrditi tačan broj i kategoriju napuštenih pasa u Beogradu. Cilj ovog projekta, koji je vredan 1,5 miliona dinara, jeste da se za dve do tri godine problem pasa lutalica reši na ozbiljan i human način - najavio je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda.

Sve više je pasa lutalica i na subotičkim ulicama, a broj Subotičana koji su napadnuti više se i ne zna. Prošle zime na hitnom prijemu subotičke Bolnice mesečno se javljalo i po stotinu izujedanih. Prošle zime je obećano otvaranje azila za pse do marta 2005, zatim je odloženo do jula, pa onda i do jeseni, a sad je zima.

Osim u nekoliko sela sa šireg gradskog atara, koja pripadaju zoni proglašenoj za zaraženu besnilom, napušteni psi u Nišu slobodno šetaju i reže gradom, a ponekog i ujedu ili na smrt prepadnu kada "defiluju" u čoporu. Gradska komunalna inspekcija i komunalci iz JKP "Medijana" zatrpani su svakodnevnim pozivima građana da im pomognu u spasavanju od lutalica, ali odgovori koje dobijaju nisu za sada utešni.

Zadovoljno je jedino Društvo za zaštitu životinja koje se izborilo da do opremanja gradskog azila bude obustavljen lov na lutalice.
U sektoru "Čistoća" JKP"Medijana" rukovodilac za "javnu higijenu" Ljuborad Stefanović kaže da je gradskim vlastima dostavljen njihov projekat za opremanje gradskog azila za pse, koji bi koštao šest do sedam miliona dinara.

- Očekujemo da pitanje azila i takozvanog humanog tretmana lutalica bude rešeno tokom naredne godine novcem iz gradskog budžeta. Mi tu ništa ne možemo da ubrzamo. Trpimo i slušamo svakodnevne telefonske jadikovke građana - iskren je Stefanović.

Evropski standard

U novosadskoj "Čistoći" je prethodnih godina veterinarska inspekcija u više navrata zabranjivala da hvata napuštene životinje, jer nije raspolagala odgovarajućim prostorom za njihov smeštaj i eutanaziju. Taj problem je rešen poboljšanjima u improvizovanom azilu na centralnoj gradskoj deponiji, a uskoro će biti i konačno prevaziđen. Izgradnja objekta za privremeni smeštaj napuštenih životinja je praktično već završena i njegovo otvaranje se očekuje za nekoliko dana. Kako kažu u "Čistoći", ovo prihvatilište je uređeno po svim evropskim standardima i propisima, sa odgovarajućim kavezima, prostorima za hranjenje, električnom energijom, toplom vodom i svim ostalim sadržajima.

Novinar gradskog dnevnika Narodne novine napisao je ovih dana da "problem sa lutalicama neće biti rešen dok pas ne ujede nekog odbornika, poslanika ili njihovo dete".
Broj napuštenih životinja koje lutaju novosadskim ulicama u poslednje vreme je vidno smanjen. Prema gradskoj odluci, ovim poslom se bavi JKP "Čistoća", koje je obrazovala posebnu službu za hvatanje pasa lutalica, koja od skora, pošto je nabavljeno i drugo vozilo za transport uhvaćenih životinja, radi u dve smene. Prema podacima ovog preduzeća, sa ulica je u ovoj godini uklonjeno oko 4.200 napuštenih životinja, među kojima je najviše mešanaca, što je za oko 40 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

- Radnici koji obavljaju ove poslove vakcinisani su i opremljeni za hvatanje lutalica. Odlazimo u one delove grada gde nas građani pozovu. Međutim, imamo naše redovne programe i obilazimo mesta za koja znamo da privlače napuštene životinje. To su uglavnom kvartovi oko škola, vrtića ili drugih javnih ustanova, u čijoj okolini deca ili neko dugi bacaju ostatke hrane - izjavio je Gordana Ćosić iz novosadske "Čistoće".

Kragujevac "nije imao sopstvene snage" i pse lutalice uklanjali su zaposleni iz Veterinarskog instituta Kraljevo. Saradnja sa Kraljevčanima je pre neku godinu prekinuta, posle čega je Kragujevac postao prava "oaza" za napuštene pse. Tome treba dodati i "akutnu" nestašicu novca za izgradnju sopstvenog azila zbog čega je godinama ovaj problem u gradu na Lepenici samo konstatovan i odlagan.

- Ove godine potpisali smo ugovor sa "Higijenom" iz Pančeva, koja će ubuduće obavljati posao odvoženja pasa lutalica. Od pre nekoliko dana naši radnici počeli su sa hvatanjem pasa, a nabavljeno je i vozilo za ove namene - rekao nam je Zoran Jovanović, direktor JKP "Čistoća". Jovanović kaže da, dok se zaposleni u "Čistoći" "uhodavaju" u hvatanju pasa, a dnevno se "ulovi" tri-četiri, raspisan je i tender za izgradnju azila.

Sve dok lično ne dožive neprijatnosti sa psima, Kragujevčani su liberalni i sa pozitivnim emocijama gledaju na kučiće koji "ni na prvi pogled" ne izgledaju privlačno. Kao i u drugim mestima, sa višespratnica "lete" koske za "domaće" ljubimce, psi se uvode u hodnike zgrada, deci se dozvoljava da se igraju s njima.
- Nisam za ubijanje pasa. Izgradnjom kafilerije omogućilo bi se ljubiteljima životinja da "usvoje" pse lutalice, ali je pitanje da li za to ima sredstava - kaže Milorad Jevtović.

Mirjana Miletić ukazuje i na problem držanja pasa po stanovima i kućama.
- Ja sam Kraljevčanka i kad bih se kojim slučajem našla pred čoporom pasa, pozvala bih kraljevačku šintersku službu - kaže Mirjana, ukazujući na potrebu da se građani stalno edukuju o načinu držanja pasa i mačaka.

- Žao mi je kada pse lutalice ubijaju. Međutim, kada "naletim" na čopor, tada me ništa ne pitajte - iskrena je Gordana Milosavljević. Tek kada se doživi sopstveno iskustvo Kragujevčani su spremni da se "iskoriste" sva sredstva, pa, ako treba, i da se organizuju akcije "lovaca pod punom opremom".

Dr Zoran Todorović, direktor kragujevačke Infektivne klinike, upozorava da je najveća opasnost od prenošenja besnila na čoveka.
Prema procenama iz kraljevačkog Veterinarskog instituta, ulicama grada "šeta" oko dve hiljade pasa lutalica. Za sada ih niko "ne dira", pa gotovo da nema dana da neko od prolaznika ne bude napadnut. Tokom proteklog meseca njih 24 zatražilo je lekarsku pomoć zbog ujeda džukela. Prošle godine bilo je 150 takvih pacijenata.

U Komunalnoj inspekciji kažu da su pse lutalice do skora uništavali specijalnim mamcima, ali nakon zabrane upotrebe strihnina, broj pasa lutalica je utrostručen.
Nedavno je obelodanjeno da će se u blizini smetlišta, na kraju grada, sagraditi azil za pse lutalice. Ovde će životinje "čuvati" tri dana, a nakon toga će ih, ako se vlasnici ne jave - uništavati.

- Načuli smo da će se oko dva miliona dinara trošiti za kopanje raka u koje će zatrpavati ubijene životinje. Čemu toliki novac, neka ih likvidiraju na ulici. Obećano nam je da će u azilu psi lutalice biti trajno smešteni i to po evropskim standardima - rekal je Jovanka Petrović iz Udruženja za zaštitu životinja "Argos".
Problem pasa lutalica u Negotinu, po svemu sudeći, prerasta okvire ovoga grada i njime se u poslednje vreme bave i novosadsko Društvo za zaštitu i dobrobit životinja "Arka", kao i Društvo "Prijatelj" iz Subotice. Naime, ove dve organizacije su, pre izvesnog vremena, na adrese nekoliko državnih institucija uputile prijave da ovdašnje JKP "Badnjevo" pse uhvaćene na ulici prevozi pogrebnim autom.

Direktor JKP "Badnjevo" Slobodan Vidanović smatra da je firma na čijem je on čelu uradila dosta na rešavanju problema pasa lutalica, trudeći se da taj posao uradi na najbolji mogući način i uz poštovanje važećih propisa.
Međutim, predsednica za zaštitu životinja "Srećko" iz Negotina Zvezdana Radojičić, u čijem azilu, trenutno, ima oko šezdeset pasa koji su uklonjeni sa negotinskih ulica, smatra da ne postoji dobra volja da se njima poveri rešenje ovog problema.

"Za prethodne tri godine mi smo sa negotinskih ulica uklonili oko tri stotine pasa lutalica i pronašli im nove vlasnike, koji se sada o njima brinu. Da imamo vozilo za prevoz pasa i pokriće minimalnih troškova, mogli bi još više da uradimo", kaže Zvezdana Radojičić, dodajući da je ovom društvu propala sasvim izgledna donacija od oko 15.000 evra, samo zbog toga što zemljište na kome se nalazi azil, nije u njihovom vlasništvu.

I u Leskovcu je evidentan sve veći problem sa psima lutalicama. U poslednjih nekoliko meseci, kako kažu građani, psi su postali agresivniji. Idu u čoporima od deset-petnaest pasa, a najčešće se okupljaju u gradskom parku, oko škola i kontejnera za smeće. U leskovačkom "Komunalcu", koji je zadužen za održavanje javne higijene, kažu da nemaju mogućnosti i za kontrolu ovih pasa. Iako je projekat za izgradnju prihvatilišta za pse urađen pre nekoliko godina, do izgradnje objekta nije došlo zbog nedostatka para u opštinskom budžetu, pa samim tim i "humanu" eutanaziju ovih životinja.

Prema podacima leskovačkog Zavoda za zaštitu zdravlja, od 1. januara do 31. decembra 2004. godine na području Jablaničkog okruga ujedima pasa ozleđeno je 210, a od ujeda domaćih i divljih životinja 17 osoba. Statistika o ujedu pasa lutalica za ovu godinu nije urađena.

Na ulicama 10.000 pasa

Iako nema zvaničnih podataka, procenjuje se da po kragujevačkim ulicama "šeta" od 6.000 do 7.000 pasa lutalica, a neke procene ukazuju i da ih ima i do 10.000. Samo u ovoj godini, prema evidenciji Instituta za zaštitu zdravlja "bliski susret" sa psima imala su 244 Kragujevčanina. Težih posledica na svu sreću nije bilo, ali je tridesetoro napadnutih Kragujevčana moralo da primi serum. Prema rečima Ružice Atanasković, šefa epidemiološke službe, za ostale sugrađane nije bila potrebna zdravstvena zaštita jer su napad doživeli od "poznatog psa koji je mogao da se prati". Za razliku od prošlih, ove godine i finansijska situacija je bolja, pa se serum, ako je za utehu, može da dobije besplatno.

E. G. J.


vesti po rubrikama

^tema

Strah od čovekovog najboljeg prijatelja
Pregovori sa EU na dvostrukom koloseku
Zabranite ulaz ministrima
 
 


     


FastCounter by LinkExchange