GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 19. 12. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Valjevska porodica Subotić usred grada godinama živi bez struje

Kako dokazati da kuća postoji

Kuću od 48 kvadrata, oštećenu u bombardovanju, iznova napravila Mrkonjićeva direkcija 2000. godine, ali Subotići nikako da dođu do dokumentacije da je kuća uopšte građena

VALJEVO - Preko dana i nekako. Tu je stari dobri šporet na drva da se kuća bar ugreje, pripremi nešto za jelo, pa i ugreje voda za ponešto. Uveče nastaju muke. Sve se radi u polumraku, prema sveći. O bojleru i drugim električnim uređajima u stanu četvoročlana porodica Subotić, koja živi na Senjaku, naselju usred grada, mogu samo da maštaju.

I, tako je mesecima, pa i godinama.
Stara kuća od 48 kvadrata, koja je tu postojala od 1963. godine, oštećena je u bombardovanjau 1999. godine, a nova, istog gabarita, prema proceni i odluci komisije nekadašnje Mrkonjićeve direkcije, na istom mestu podignuta je 2000. godine.
Avaj, kuća je napravljena, sve o trošku Republičke direkcije koja više ne postoji, a Subotići muku muče da dođu do dokumentacije i dokažu da je kuća tu gde je da bi je napokon legalizovali i uveli struju u svoj dom.

- Bili su tu, ta komisija, sa gospođom Snežanom Tomašević na čelu. Najpre su rekli da je kuća oštećena od bombardovanja, a potom da mora da se ruši, da nije za stanovanje i da će nam napraviti novu. Više od godinu i po je trajala gradnja ovih 48 kvadrata! Sada nigde ne mogu da nađem tu gospođu. Otišla je, kažu, otvorila privatnu firmu, a u Direkciji za zemljotres ništa ne znaju o ovom slučaju. Bila sam i u opštini. Tamo su me poslali da tražim tehnički prijem kuće i službenica koju sam zatekla jednostavno mi je rekla: - Ne znam, gospođo, kako ćete vi to da legalizujete, ali tehnički prijem ne može da se uradi bez uvedene struje - priča vlasnica kuće Zorica Subotić.

Sa njom su i suprug Radosav, sin Aleksandar i šestogodišnji unuk Marko. Na svu muku, niko iz porodice nema stalni posao. Zorica je 27 godina radila u vojnom delu "Krušika" i posle bombardovanja ove fabrike, kao i mnogi drugi, uzela 24 plate i napustila posao. Glava kuće Radosav, po zanimanju metaloglodač, radio je u propaloj firmi "Mašinoservis" i još uvek čeka da mu isplate višegodišnje zaostale zarade. Tek ponekad zajedno sa sinom uradi nekakav posao za nadnicu.

Neobičan slučaj ove porodice započeo je krajem 2000. godine. Kuća je završena u jesen, nikada nije tehnički primljena, ali im je posle mesec i po od useljenja, na intervenciju tadašnjeg predsednika Izvršnog odbora, struja uvedena.

- Desilo se da je sat bio neispravan, nije pokazivao nikakvu potrošnju, pa sam ga ja odblombirao. Nikada nisam bežao od odgovornosti za to. Evo, sada mi je bilo suđenje, po tužbi Distribucije. Neka odgovaram za to, ali nisam se na divlje prikačio na banderu, kako su tvrdili. Struju su nam isekli i da bismo je ponovo dobili traže nemoguće - da sve uradimo iz početka, pribavimo dokumentaciju za gradnju, kao da kuća uopšte ne postoji.

Što je najgore, dokumentacija mora da postoji, ali mi do nje ne možemo da dođemo, i tako u krug. Ne znam više šta da radimo, osim da izađemo pred opštinu i tamo razastremo šator. Zakazao sam još razgovor sa predsednikom opštine i ne bude li ni tu pomoći, tako ćemo i da uradimo. Bar ćemo imati svetla - kaže Radosav.

B. Osmanović


vesti po rubrikama

^Srbija

Kako dokazati da kuća postoji
Neophodno kresanje javne potrošnje
Beže od zanata
Zaboravljena epopeja
Pomoć malim preduzetnicima
  
 


     


FastCounter by LinkExchange