GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 30. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U SCG najveći problem sa transplantacijom nepostojanje dovoljnog broja donatora

Zaveštanje organa spas za hiljade

- Kod nas najčešće rodbina daje organe najbližim srodnicima, a naši ljudi su retko saglasni za uzimanje organa u slučaju moždane smrti
- Pre tri godine VMA pokrenula akciju zaveštanja organa, koju je pre svih podržao tadašnji načelnik general Zoran Stanković

Dok se u većini evropskih zemalja obavi od 50 do 100 kadaveričnih transplantacija, broj presađivanja organa od pacijenata u stanju moždane smrti u našoj zemlji može se izbrojati na prste jedne ruke, a po ovakvim intervencijama Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi. Ako izuzmemo prošlonedeljni uspeh naših stručnjaka, do sredine novembra u našoj zemlji su izvršene svega četiri ovakve intervencije. Sada se taj broj, zahvaljujući humanosti dve porodice od čijih su bližnjih u stanju moždane smrti uzeti jetra i bubrezi, popeo na deset.

Moždana smrt nije koma

Prof. dr Zoran Kovačević objašnjava da ljudi odbijaju da zaveštaju organe jer misle da je moždana smrt koma i da će se iz nje probuditi.
- Moždana smrt nije koma, već stanje u kom pacijent može da preživi najviše dva dana, i to na aparatima - kaže prof. Kovačević, načelnik Nefrološke klinike na Vojnomedicinskoj akademiji.

U Španiji, koja je u samom vrhu po broju kadaveričnih transplantacija, na milion stanovnika obavi se 50 ovih najsloženijih hirurških intervencija, a nije mnogo gore stanje ni u susednim zemljama, bivšim republikama SFRJ. U okviru Škole transplantacije u Srbiji, u kojoj su učestvovali i strani stručnjaci, čuo se podatak da Slovenija i Hrvatska obave čak 100 kadaveričnih transplantacija bubrega.

Prof. dr Siniša Draginac, predsednik Republičke stručne komisije za transplantaciju organa, rekao je da nepostojanje mreže ustanova za održavanje donora, finansiranje transplantacije, kao i nepostojanje koordinacionog centra kojem se prijavljuje moždana smrt, predstavljaju neki od razloga zbog kojih kod nas transplantacija nije najbolje funkcionisala.

Stručnjaci ipak napominju da je nepostojanje dovoljnog broja organa zapravo najveći problem. Kod nas najčešće rodbina daje organe najbližim srodnicima, a naš narod retko daje saglasnost za uzimanje organa u slučaju moždane smrti, pa je nekoliko hiljada onih koji su na listi za transplantaciju bubrega (3.500 na dijalizi), stotinu onih koji čekaju jetru, kao i desetak pacijenata koji čekaju srce prinuđeno da prikupljaju novac za operaciju u nekom od svetskih centara. Budući da novi bubreg u svetu košta od 50.000 evra pa naviše, jetra od 75.000 do 100.000, srce nešto manje, mogućnost da sebi ovako nešto priušti ima vrlo malo našeg življa.

Kako do kartice

Svi zainteresovani koji bi da zaveštaju organe i na taj način pomognu drugima u slučaju da im se nešto desi, mogu da se jave svakog dana na telefon VMA 3670-784. U slučaju da je reč o osobama koje nisu iz Beograda, one treba samo da ostave adresu na koju im za nekoliko dana stiže izjava, koju samo treba da potpišu i pošalju nazad za VMA. Za dva do tri dana stiže im kartica. Osobe koje ne mogu da budu donori su teški bolesnici, dijabetičari, maligni, teški bubrežni bolesnici, psihijatrijski pacijenti, narkomani i svi oni koji imaju teška oštećenja organa. Analize pre davanja kartice se ne rade jer se kvalitet organa ispituje tek kad osoba dospe u stanje moždane smrti.

Stanković među prvima

- Od svih političara, trenutno su ministar zdravlja Tomica Milosavljević i predsednik opštine Svilajnac Dobrivoje Budimirović Bidža jedini na spisku političara koji su zaveštali organe.
Osim njih, među poznatima su general Zoran Stanković, ministar odbrane, pukovnik Miodrag Jevtić, načelnik VMA, kao i mnogi saradnici ove ustanove. Tu su i poznate ličnosti, kao Velimir-Bata Živojinović, Dragan Bjelogrlić, Mima Karadžić, Ivan Ćurković, predsednik FK Partizan, a saglasnost je dala i Branka Katić, samo se još čeka da potpiše - izjavio je za Glas prof. Kovačević.

I, što je najgore, iz godine u godinu povećava se broj novoobolelih srčanih i bubrežnih bolesnika. Prof. dr Drago Milutinović, predsednik Stručne komisije za transplantaciju bubrega, rekao je za Glas da svake godine u Srbiji ima 400 novih pacijenata. Budući da je transplantacija i najefikasniji vid lečenja, toliko bi trebalo da se obavi i intervencija. Međutim, kod nas se uradi svega od 30 do 50.

Zbog toga je pre tri godine Vojnomedicinska akademija pokrenula akciju zaveštanja organa, koju je pre svih podržao tadašnji načelnik VMA, sada ministar odbrane general Zoran Stanković, zatim sadašnji načelnik VMA, pukovnik prof. dr Miorag Jevtić, ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević. Ipak, svega desetak hiljada ljudi uzelo je donorsku karticu, a sada će ova kampanja preći u ruke Ministarstva zdravlja, dok će baza i dalje biti Vojnomedicinska akademija.

- Ljudi nas često pitaju šta oni time dobijaju. Ne dobija se tu naknada, kao za dobrovoljne davaoce krvi slobodni dani. Danas smo zdravi, sutra ne znamo šta će nas snaći. Zahvaljujući velikom broju onih koji zaveštaju organe, dobijamo sigurnost da sutra možemo da dobijemo organ koji nam treba - istakao je prof. dr Zoran Kovačević, načelnik Nefrološke klinike VMA i potpredsednik republičke Stručne komisije za transplantaciju bubrega.

On se nada da će zahvaljujući predstojećoj kampanji Ministarstva zdravlja biti podeljeno bar dva miliona donorskih kartica.
- To će nam omogućiti da godišnje obavimo bar 200 transplantacija bubrega, 100 jetre i srca i da se pomerimo sa poslednjeg mesta po broju kadaveričnih transplantacija u Evropi. Svako od nas treba da zna da je deset puta veća verovatnoća da vam zatreba organ, nego da se desi da budete u prilici da vam se desi moždana smrt - podseća prof. Kovačević.

On napominje da je transplantacija organa i efikasniji način lečenja - jer osobe kvalitetnije i duže žive (u proseku desetak godina) sa novim organom - ali i jeftiniji.
- Transplantacija bubrega kod nas košta 16.000 evra, a toliko je novca godišnje potrebno za samo jednog pacijenta. Kod nas se za transplantaciju godišnje izdvajalo svega milion evra, a samo na dijalizu trošeno je 40 do 50 miliona evra - kaže prof. Kovačević.

I dok su se sve evropske zemlje odavno opredelile za transplantaciju i godišnje rade na stotine ovakvih intervencija, kod nas se od 1986. godine obavilo svega 650 presađivanja bubrega (od toga 165 kadaveričnih), 18 jetre, a 2003. godine se na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" čak obustavilo presađivanje srca i jetre zbog nedostatka novca. Zbog nedotatka organa, kao i opreme i novca, iskorišćenost kapaciteta naših centara za transplantaciju (VMA, KCS, Dedinje i KC Novi Sad) je svega 20 odsto, dok su centri za dijalizu prenatrpani i u većini je počelo da se radi u četiri smene kako bi svi pacijenti bili podmireni, što naravno skraćuje i radni vek aparata za dijalizu.

Prilikom gostovanja u Srbiji, dr Zbignjev Vlodarcki iz Poljske rekao je na osnovu svojih istraživanja da se u Srbiji desi najmanje 1.200 moždanih udara, na osnovu čega bi, kako on veruje, moglo da se obavi bar 400 transplantacija.

Vrhunac hrišćanske ljubavi

- I kao sveštenik i član Pravoslavne crkve, mislim da poklanjanje organa svojih bližnjima, misleći na ceo ljudski rod, bilo da su oni crnci, muslimani ili nešto drugo, predstavlja vrhunac hrišćanske ljubavi. Primer dve porodice koje su prošle nedelje dale saglasnost za uzimanje organa od njihovih članova u meni izaziva beskrajno divljenje prema tim ljudima, koji poseduju izuzetnu duhovnu snagu - kaže za Glas protođakon Ljubivoje Ranković, autor knjige "Verski običaji" i urednik Glasa crkve u Valjevu.
On kaže da bi Crkva trebalo da bude promoter takvih akcija i da zauzme zvaničan stav, a on bi i sam pristao da učestvuje u takvim akcijama i da sam zavešta organe koji bi u slučaju njegove moždane smrti mogli da pomognu drugima.
- Sam gospod Hristos život svoj je položio za članove svoje crkve. On je umro da bismo mi živeli i mislim da će onoga ko zavešta svoj organ sam gospod Bog nagraditi dužim životom - ističe protođakon Ranković.

Dali bi organe

Zorana Pavić, pop pevačica: Bila bih spremna da budem donator organa, jer je to mogućnost da nekome pomogneš. Nisam donor organa, jer o tome do sada nisam ni razmišljala. Smatram da je to ljudski, humano i, na kraju, dužnost svih nas.
Nenad Milosavljević, Neša Galija, muzičar: Nisam razmišljao o tome jer živimo u vremenima u kojima se mnogo brzo živi i svako misli samo na sebe i gleda neka svoja posla. Ali, naravno da bih bio spreman da zaveštam organe, to bi bilo humano.
Milica Milša, glumica: Nisam donor organa, jer o tome do sada nisam ni razmišljala, ali mislim da je ljudski i da je dobro. To je način da nekome pomogneš i kad te više ne bude.
Rada Radenović, TV voditelj: Nisam razmišljala o tome da postanem donor organa. Sa 26 godina još mislim o onome što znači živeti, ono posle toga mi još ne pada na pamet. Ne uplaćujem čak ni zdravstveno osiguranje.
Zoran Dašić, lider grupe "Legende": Postao bih donor organa sasvim sigurno i vrlo rado. Mislim da se treba postarati da se organi zaveštaju, to je i humano i korisno. Daruješ nešto što ti više ne treba, a nekome može da pomogne da, možda, počne novi život.

O. S.

Danijela Stanimirović


vesti po rubrikama

^tema

Zaveštanje organa spas za hiljade
Utvrditi nove opštinske međe
Vraćen deo olova sa Ljeviške
 
 


     


FastCounter by LinkExchange