GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 30. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Uglješa Šajtinac, pisac "Hadersfilda", najnagrađivanije pozorišne predstave

Verujem jedino u katarzu pojedinca

Priča o izgubljenoj generaciji u tranzicionoj Srbiji. Domaći glumci su u tolikoj meri prepoznavali to vreme u kojem su živeli da su imali problem da igraju

Na nedavno završenom pozorišnom festivalu u Užicu predstava "Hadersfild" Uglješe Šajtinca, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, osvojila je četiri nagrade. Za ovu dramu Šajtinac je dobio Sterijinu nagrade za najbolji savremeni dramski tekst, a "Hadersfild" je i prvi komad nekog srpskog pisca koji je igran na sceni jednog britanskog profesionalnog pozorišta, i to u Zapadnojorkširskom pozorištu u Lidsu 2004. godine.

Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971) diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Do sada je objavio dve knjige proze. Od dramskih tekstova, profesionalno izvođenje imali su "Rekviziter", "Pravo na Rusa", "Govorite li australijski" i "Hadersfild".

Šajtinac ispisuje priču o svojim vršnjacima, ovde, u tranzicionoj Srbiji, o (još jednoj) izgubljenoj generaciji. Raša, Ivan i Dule žive u malom vojvođanskom gradu. Monotoniju njihovih života prekida dolazak Igora koji već godinama živi u Hadersfildu. Problem stanja duha današnje mlade generacije autor postavlja slojevito i sudbinu svojih junaka ne prelama samo kroz prizmu konkretnog socijalnog i političkog miljea, već i kroz intimnu dramu čoveka, dakle, kao dramu identiteta.

Sa Dejanom Kraljačićem Uglješa Šajtinac priprema scenario za ekranizaciju drame "Hadersfild".
- Deo glumačke ekipe iz predstave pokrenuo je inicijativu da uradimo filmsku verziju i preuzeo deo producentskih obaveza. I tu je kraj kada je reč o meni i "Hadersfildu". On me prati, a ja želim da ga se oslobodim. Radim na nekim novim tekstovima, do kojih ne mogu da stignem, a zanimaju me više od "Hadersfilda". Najviše bih voleo da sam izvan sve te euforije sa "Hadersfildom", jer to nije dobro za mene - kaže Šajtinac.

Po njegovim rečima, bilo je prirodno da se dotakne te teme. Bilo je, dodaje, tu malo i inata, jer je karijera njegove pojavnosti na teatarskoj sceni u zemlji u kojoj je rođen išla obrnutim tokom, pa je na sebe navukao etiketu "starmalog" pisca, koji je posvađan sa modernošću.
- Kad su izašle takve kritike, koje su u svojoj prirodi bile zlonamerne i bezobrazne, više nego sadržajne i konkretne, onda sam, iz inata, dobio potrebu koja se složila sa već postojećom idejom da napišem generacijsku dramu.

"Hadersfild" je, kaže, pisao kao svoju priču i nije ga zanimalo da se bavi društvenim kompleksima. Osećanje teksta se poklopilo sa emocijom publike.
- Želeo sam da napišem intimistički komad, a on se izrodio u opštenarodni, što meni, da budem iskren, nije drago. Voleo bih da ljudi iskreno misle da je situacija sazrela da svako kaže šta ima. Životom u poslednjih 15 godina na ovim prostorima bavili su se i drugi komadi.

Komad je u Engleskoj režirala Aleks Čizholm, a zanimljivo je da je ovoj Engleskinji poverena režija istog dela u JDP-u. Govoreći o razlozima zbog kojih je prvu postavku ovog komada na našoj sceni takođe uradila engleska rediteljka, jer se vrlo retko kod nas dešava da se režija novog domaćeg komada poverava nekome iz inostranstva, umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović je objasnio da je tekst ponuđen našim viđenijim rediteljima, ali do saradnje nije došlo...

Šajtinac potvrđuje da je rediteljka imala problema pri postavci njegovog komada ovde.
- Za razliku od engleskih glumaca, koji su nastojali da naprave likove tridesetogodišnjaka i pri tom nisu bili opterećeni da budu autentični, domaći glumci su u toliko meri prepoznavali to vreme u kojem su živeli da su imali problem da igraju. To je veliko opterećenje. Rediteljka se izborila i oni su napravili dobru predstavu - ističe on.

Na konstataciju da je "Hadersfild" melodrama, Uglješa će reći kako se oduvek osećao kao pesnik.
- Tako pišem drame, prozu, tako živim. Samo su retki, vispreni umovi u mojoj blizini uspevali to odmah da primete i da me razotkriju. Hvala im za to. Melodrama se bavi pojedincem, njegovim uspehom i neuspehom i to je moja opsesija. Jedina katarza u koju verujem je katarza pojedinca. Veoma sam skeptičan da je ´HadersfildŞ dostigao momenat neke društvene katarze. Ne verujem u kolektivnu katarzu, ali verujem da se nekom pojedincu to dopalo. To kako svako od nas dolazi do svog utiska i doživljaja koji ne može ni sa kim da podeli, viša je promisao i vrhunski zadatak umetnosti.

Zvonko Prijović


vesti po rubrikama

^kultura

Putovanje u ritmu kan-kana
Verujem jedino u katarzu pojedinca
Rolingstonsi u julu u Beogradu?
Betmen oslobodilac Zrenjanina
Svetska premijera baleta "Kraljica Margo"
 


     


FastCounter by LinkExchange