GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Sreda, 30. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

Rad i zakon ključ uspeha u Srbiji

V. LAZAREVIĆ: Ono što je sasvim izvesno, u bilo kom polju da se ogledate, ne možete da napravite nešto ako ne radite mnogo. Kada se bavite biznisom, važno je da sve što radite bude u skladu sa poslovnim moralom, sa građanskim moralom i da bude po zakonu. Da li je za to potreban neki talenat - verovatno jeste, kao što je potreban da se bilo šta uradi u životu

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima, povezanim sa tom trgovinom, održane 13. marta 2004. godine.

- ĐORĐE MAMULA (član Anketnog odbora u ime DSS-a): Kori Udovički je izjavila da je kao guverner donela odluku da počne da povlači depozite iz Evroaksis banke. Da li imate informaciju kada je počelo to povlačenje depozita?
VOJIN LAZAREVIĆ: Mislim da tu ima sporazum kojim NBS traži i u određenoj dinamici predviđa povlačenje svojih depozita iz srpsko-ruske mešovite banke Evroaksis u Moskvi. Ne znam tačno da li predviđa da se povlačenje obavi do kraja 2004. godine. Slušao sam jedan deo izlaganja gospođe Udovički kada kaže da je Evroaksis banka nerangirana banka i da centralne banke ne drže svoja sredstva u nerangiranim bankama. Naravno, s tim se potpuno slažem, ali nije ništa neobično da centralne i komercijalne banke zemalja koje su osnovale svoje mešovite banke, upravo činjenicom da jedan deo svojih sredstava drže u tim bankama, izražavaju svoj politički stav da žele da podrže takvu instituciju.

Od svog postojanja Evroaksis banka je imala promet sa NBJ i NBS od blizu tri milijarde dolara i da se nikad nije desilo da nijedan dolar ne može da plati onog trenutka kada je to zatraženo. U osam godina svog poslovanja Evroaksis banka nikada nije bila nelikvidna.

Čuo sam da rezerve NBS predstavljaju nacionalno blago. Mislim da i novac građana Srbije koji se u vidu poreza ubira i kojim se finansira budžet Srbije takođe predstavljaju narodno blago. Budžet Srbije je, a ispravite me ako grešim, oko četiri milijarde evra godišnje. Gospodin Đelić je bio tri godine ministar finansija u Vladi Srbije. Za četiri godine je rukovodio sa 12 milijardi evra i držao ih je u srpskim poslovnim bankama i nikada nisu postojali kriterijumi po kojim bi se izbor banaka vršio.

Mogu da vam kažem da je 2003. godine na proleće bilo ravno 24 milijarde dinara u komercijalnim bankama budžeta Srbije. Pričamo o sumi od oko 400 miliona evra. Mislim da je Đelić, kada je držao sredstva budžeta u komercijalnim bankama u Srbiji, želeo da pomogne srpskom bankarstvu. Nedostatak kriterijuma u izboru banaka, gde će se ta sredstva držati, uslovilo je nešto što znači da desetak odsto tih sredstava nije moglo da se povuče iz jedne od srpskih komercijalnih banaka. U ovom trenutku budžet Srbije je kraći za dve milijarde dinara zbog toga što izborom banaka, praktično, iz jedne od komercijalnih banaka nisu mogla da se izvuku ta sredstva. S druge strane, kada je NBS deponovala svoja sredstva u Evroaksis banci, ona je dobijala kamatu koja je bolja od kamate, u protivnom nije htela to da radi. Dobijala je stimulativnu kamatu. Recimo, ako su sredstva dva odsto, onda je dobijala 2,5 odsto, što je 25 odsto više nego što bi dobila u nekoj drugoj banci. Ovih 24 milijarde dinara je držano u bankama bez kriterijuma u izboru tih banaka, bez kamate.

Sad bih koristio nešto što se vi po neki put zapitate - da li tu postoji mogućnost da je neko možda mogao da ostvari neku protivpravnu imovinsku korist. Mala je mogućnost, ali ja sam siguran da ovaj dom neće biti selektivan, pa će utvrđivati istinu u svim stvarima u kojima treba zaštititi imovinu građana.

- DEJAN RAJČIĆ (član Anketnog odbora u ime poslaničkog kluba SPO-NS): Smatram da ste uspešan čovek i voleo bih, ako možete, da nam date neki recept kako ste to postigli, meni, članovima Anketnog odbora, građanima - koji je to recept? Osećam potrebu da vas pitam kako ste mogli imati tako dobre aranžmane sa NIS-om, EPS-om, da ide trgovina mazutom preko vas, izvoz struje, pa deponovanje u sistemu EPS-a kad vama odgovara, pa koeficijenti vraćanja te struje umesto da budu manji, kao što smo malo pre čuli od glavnog dispečera, paritet je 1:0,7, a kod vas je 1:1,14.
V. LAZAREVIĆ: Nije tajna. Uzimam da me potpuno dobronamerno pitate kakav je recept. Ono što je sasvim izvesno, ne možete da napravite nešto, u bilo kom polju da se ogledate, ako ne radite mnogo. Kada se bavite biznisom, važno je da sve što radite bude u skladu sa poslovnim moralom, sa građanskim moralom i pre svega da bude po zakonu. Da li je za to potreban neki talenat - verovatno jeste, kao što je potreban talenat da se naslika slika ili da se bilo šta drugo uradi u životu.

Na cenu električne energije ne utiče samo to nego utiče doba dana, doba godine, mnoge stvari. Prema tome, taj koeficijent nije univerzalni koeficijent razmene električne energije. S druge strane, pošto sam imao utisak da mislite da najveći deo posla EFT obavlja sa Elektroprivredom Srbije - ne obavlja. Obavljao je posle 2000. godine nešto više nego danas jer je EPS ostavljen iz prethodnog perioda u jako lošem stanju. Međutim, mislim da je ispod deset odsto obim posla između EFT i EPS-a. Recimo, mnogo veći promet imamo sa Bugarskom, sa Rumunijom, a sa Grčkom daleko veći. Ne umanjujem značaj da poslujemo sa EPS-om i poslovaćemo i dalje u meri u kojoj nam tržište bude dozvolilo.

- PREDSEDNIK (A. Vučić): Pomenuli ste Bugarsku, Rumuniju, Grčku, u kojim od tih zemalja još deponujete struju kao u Srbiji?
V. LAZAREVIĆ: Pomenuo sam sve zemlje u kojima radimo. Rekao sam da deponujemo struju u mnogim zemljama koje za to imaju tehničke uslove da mogu to da urade. To su zemlje koje imaju dobar odnos između termo i hidro kapaciteta, kao što su Albanija, Rumunija.

- PREDSEDNIK: U Rumuniji deponujete električnu energiju?
V. LAZAREVIĆ: Da.

- PREDSEDNIK: Kako kada je Rumunija donela propis po kome više ne dozvoljava deponovanje električne energije upravo iz istih problema koje je imala kao i Srbija?
V. LAZAREVIĆ: Pravo da vam kažem, ne znam za taj propis. Možda bi mogli da mi pokažete taj propis i da ga zajedno komentarišemo.

- PREDSEDNIK: Malo pre som ga čuli od gospodina Radaka, koji je stručnjak za tu oblast.
V. LAZAREVIĆ: Ne znam, on je verovatno i dostavio vama taj propis. Rumunija je imala prošle godine ograničenja u izvozu energije upravo iz činjenice da je bila strašno pogođena sušom. Za tu odluku ministra privrede odnosno energetike znam, a za ovu odluku o zabrani deponovanja ne znam.

- PREDSEDNIK: Postoji li malo mogućnost da izvor korupcije bude činjenica da Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Srbije drži novac poreskih obveznika, odnosno budžetska sredstva u nekoj od poslovnih banaka. To sam pitao i uveren sam da je to najveći izvor korupcije, na koji niko nije ukazao. Ako me pitate da li je to moje mišljenje, apsolutno. Mislim da je to bio problem i pre 2000. godine, a sa ministarstvima koja su to radila i posle 2000. godine, to je mnogo veći izvor korupcije nego bilo šta drugo. Ali, sada govorimo o Evroaksis banci, i o Nacionalnoj štedionici, i deviznim rezervama. Postoji li ugovor ili imate li saznanja da postoji ugovor na koji način će depozit deviznih rezervi NBS u Evroaksis banci biti korišćen?
V. LAZAREVIĆ: Sećate se Dafine, pa kada je htela da ubedi građane da njene pare nisu potrošene, onda je rekla "ja vam plaćam kamatu, a tu u ćošku stoje naslagane pare koje se ne koriste, a pare koje se ne koriste one će dati prinos od 15 odsto mesečno". Naravno, narod je video tu prevaru. Centralna banka kada deponuje svoja sredstva u bilo kojoj banci u svetu, ona naravno ne kaže - to ćete staviti u onaj ćošak trezora, zalepiti da je ovo stiglo iz Narodne banke.

- PREDSEDNIK: Oprostite, toliko elementarnog obrazovanja imam. Nisam to mislio. Pitao sam vas da li je postojala odluka i dogovor da se to troši za pokrivanje takozvanih energetskih poslova sa strujom ili s naftom.
V. LAZAREVIĆ: Pitao sam tamo gde sam mogao da pitam. Pitao sam u Evroaksis banci i oni su mi rekli da nikada nije namenski oročen nijedan depozit centralne banke, naprosto zato što to po zakonu nije moguće.

- PREDSEDNIK: Odakle nam ova informacija, koju smo dobili i za koju gospodin Đelić i još neki tvrde da postoji u dokumentaciji Narodne banke? Mislite li da je to izmišljeno.
V. LAZAREVIĆ: Vi mene pitate odakle vama...

- PREDSEDNIK: Ja vas pitam da li je to moguće ili je to sigurno da ne postoji?
V. LAZAREVIĆ: Rekao sam da u Evroaksis banci takav podatak apsolutno ne postoji. S obzirom na to da sam video, o tome je govorila i gospođa Udovički i gospodin Đelić, da ti dokumenti nemaju delovodni protokol, odnosno da ti papiri nemaju delovodni protokol, nemaju pečat i potpis. Čisto sumnjam da bi se iko usudio da sredstva Narodne banke oroči u bilo kojoj banci i da preuzme rizik, komercijalni rizik uspeha određenog posla. To bi bila glupost, apsolutno nepoznavanje propisa i to bi bilo krivično delo. Morao bi neko da mi predstavi vrlo meritorne papire da bi poverovao da neko može da napravi takvu glupost.

Kažem vam sa aspekta one institucije gde vi kažete da su ta sredstva bila deponovana i to odgovorno tvrdim, ona nisu bila namenski oročena. Da li je neko izašao sa dokumentacijom u Narodnoj banci, koja govori suprotno, to ćete morati njega da pitate, ali pretpostavljam da ćete utvrđivati autentičnost takvih papira. U protivnom, složićete se verovatno da iznošenje takvih papira, ako nisu autentični, i ako ne odgovaraju činjeničnom stanju nanosi ne malu štetu nego veliku.

Sutra: Veze Vojina Lazarevića i političara


vesti po rubrikama

^feljton

Rad i zakon ključ uspeha u Srbiji
Tresnuti eksploziju pa svaliti na Srbe!
 


     


FastCounter by LinkExchange