GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 29. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

EFT na riziku pravi profit

V. LAZAREVIĆ: Radimo bez garancija ne samo sa EPS-om već sa većinom elektroprivreda u regionu. Razlog našeg velikog učešća u trgovini u regionu jeste što smo bili fleksibilniji od onih kuća koje su neuporedivo veće od nas. Mi smo verovali da bolje poznajemo region

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima, povezanim sa tom trgovinom, održane 13. marta 2004. godine.

- MILKO ŠTIMAC (član Anketnog odbora u ime G17 plus): Zašto ste prihvatili da radite bez garancije sa EPS-om?
VOJIN LAZAREVIĆ: Dobro pitanje. Mi smo prihvatili da radimo ne samo sa EPS-om bez garancija, prihvatili smo da radimo sa većinom elektroprivreda u regionu bez garancija. Ako me pitate za razlog našeg, verovatno, velikog učešća u ukupnoj trgovini u regionu, to je upravo činjenica da smo mi bili daleko fleksibilniji od onih kuća koje su neuporedivo veće od nas. Naravno, mi smo verovali da bolje poznajemo region od nekih drugih.

S druge strane, sagledavali smo koji su problemi u regionu. Znači, ne samo EPS, nego i u drugim zemljama u regionu i u Crnoj Gori i u Albaniji, tu isključujem Grčku, jednostavno te zemlje nisu bile u situaciji da nam daju prvoklasni instrument i verovatno, ono što je bilo prihvatljivo nama, nije bilo prihvatljivo velikim akcionarskim društvima, gde je proces odlučivanja daleko komplikovaniji, gde postoje akcionarske strukture koje jednostavno nisu spremne da te kompanije i akcionare izlože rizicima, kako je EFT bio izložen. Mi jesmo bili izloženi rizicima i za sada smo uspešno kontrolisali te rizike.

- M. ŠTIMAC: Da li ste hedžirali (osigurali, prim. aut) rizik?
V. LAZAREVIĆ: Prosto hedžirati rizik, vi to znate, hedžirati srpski rizik pre tri godine to je bilo gotovo nemoguće ili do te mere skupo da se stavi pod znak pitanja profitabilnost celog posla ili bi posao neprimereno poskupeo i učinio nas nekonkurentnim.

- M. ŠTIMAC: Dakle, isto kao garancija.
- DRAGAN S. JOVANOVIĆ (član anketnog odbora u ime SPS-a): Gospodine Lazarević, ako se slažete, samo još nekoliko činjenica o ugovoru sa uslužnom preradom onih 130.000 tona mazuta. Naime, rekli ste da je cena mazuta bila visoka, pominjali ste da je u tom trenutku na drugim tržištima to bilo po 90 i neki dolar, a čak i manje. Drugo, ugovorili ste preradu sa koeficijentom 3,55, a unapred ste znali da će to izaći na četiri, iz razloga koji ste objasnili. Na tome ste izgubili dodatno 13.000 tona mazuta i to je još nekih novih deset odsto. Pitam vas da li to znači da ste na tom poslu napravili određeni gubitak?
V. LAZAREVIĆ: Ne, nismo napravili gubitak i, naravno, vrlo sam zadovoljan što nismo napravili gubitak. Cena je bila viša nego što je to standard. Nije bila dvostruko viša, bila je viša, recimo, između pet i deset odsto. Znači, bila je nešto viša.

Pretpostavljam da znate da je tehnički koeficijent četiri ili blizu četiri kilovat-sati za jedan kilogram mazuta prosečne kalorijske vrednosti, a EPS je bio spreman da nam za jedan kilogram mazuta isporuči 3,55. Mi smo, naravno, uzeli cenu od 104 dolara i koeficijent od 3,55. To smo podelili i rekli da ovaj autput nama odgovara. Ono što je bilo finalno nama je odgovaralo i mi smo zato procenili da hoćemo da idemo u taj aranžman.

S druge strane, bilo je potpuno logično da EPS, prerađujući mazut i isporučujući struju u svom objektu, dobije za to naknadu. Ona jeste dobila naknadu u vidu razlike između 3,55 i četiri, što je praktično značilo 13.000 tona mazuta, pa smo to pomnožili sa 104 dolara i konstatovali da je to nešto preko 1.300.000 dolara, što je naknada koja je bila potpuno razumna za takav posao.

- D. S. JOVANOVIĆ: U tom ugovoru nisu apsolutno bili obuhvaćeni troškovi tehnološkog procesa, niti radna snaga, niti osiguranje?
V. LAZAREVIĆ: Pretpostavljam, ali morate da pitate ljude iz EPS-a. Ako su nam, znajući da će dobiti četiri, dali 3,55, onda su ostvarujući tu razliku u ceni imali u vidu da moraju da plate ljude koji tamo rade, da plate amortizaciju, da imaju, prosto, one troškove koje bi imali i da se mazut nije prerađivao tada u termoelektrani toplani.

- D. S. JOVANOVIĆ: U prethodnom ugovoru, na kome nije bilo "promašaja" u koeficijentu, nisu bili uračunati troškovi nikakvog dodatnog materijala, niti radne snage. Da li to znači da se tu napravio još bolji posao za vašu firmu?
V. LAZAREVIĆ: Za našu firmu je tada napravljen lošiji posao. Mi smo u aranžmanu 130.000 tona mazuta dobili koeficijent 3,55, a znamo svi da smo platili mazut 104 dolara. U prethodnom aranžmanu smo platili mazut 122 dolara, a dobili smo lošiji koeficijent. To je bio prilično lošiji posao za nas i na tom poslu smo izgubili.

- D. S. JOVANOVIĆ: Da li ste na nekim drugim tržištima radili takođe ovakve aranžmane s preradom mazuta?
V. LAZAREVIĆ: Ne, s preradom mazuta nismo, ali smo, recimo, radili aranžmane u kojima smo predfinansirali određene aktivnosti u elektroprivredama, recimo, finansirajući remonte, gradeći određene energetske kapacitete i tražeći da budemo isplaćeni u struji.

- D. S. JOVANOVIĆ: Da li je uobičajeno na svetskom tržištu da se ovi troškovi koje pominjemo ne uračunavaju?
V. LAZAREVIĆ: Ti troškovi mogu biti takvi da imate dva pristupa. U ovom poslu vi možete da tražite da se specificira naknada za doradni posao, a možete, jednostavno, kao što je ovde više nego očigledno, da iz okvira "lon posla" vi, praktično, uzmete jedan deo koji predstavlja naknadu za vašu uslugu.

- D. S. JOVANOVIĆ: Električnu energiju koju ste iz ovog aranžmana dobili pretpostavljam da ste plasirali na neko drugo tržište, nebitno na koje. Da li ste u tom periodu u sistemu Srbije prodavali struju, u istom periodu?
V. LAZAREVIĆ: Vidim iz spiska da će biti moj kolega koji vodi trejding, pa će on moći da vam da tačno tabele. Ne znam tačno podatke. Mi smo bili u obavezi da tu struju izvezemo iz Srbije. Vrlo je moguće i mislim da smo u februaru jedan deo količine prodali. Ova struja je morala fizički da izađe, prosto zbog carinskih propisa, a iz nekih drugih izvora smo snabdevali EPS. Mislim da je bilo u februaru, ali proverite po papirima, pa ćete videti.

- D. S. JOVANOVIĆ: Kada je reč o deponovanju, vi ste određenu energiju deponovali u sistem Srbije. Da li ste to radili po nekim unapred formiranim ugovorima ili je to bila dogovorno? Na to me je ponukala vaša priča - mi smo tražili odmah, ali nije moglo odmah, pa smo se onda dogovarali kada može. Da li je to bila jedna dogovorna kategorija ili je bar okvirno bila predviđena nekim ugovorom?
V. LAZAREVIĆ: Taj odgovor ćete sigurno dobiti od kolege koji vodi trejding. Objektivno ne vodim dnevno trgovanje, ne učestvujem u trgovačkim operacijama.

- D. S. JOVANOVIĆ: To je poslovna politika.
V. LAZAREVIĆ: Jeste. Dozvoljavam mogućnost da je postojao neki okvirni ugovor na bazi koga se dnevno balansiraju količine, a možda je to rađeno u skladu sa poslovnim običajima i standardima.

- D. S. JOVANOVIĆ: Nisam vas pitao za konkretan slučaj. Pitao sam vas u principu.
V. LAZAREVIĆ: Stvarno ne znam da li je postojao. Neki put za deponovanje ne tražimo ništa osim da se, recimo, pošalje pismo da se potvrdi da je tog dana obavljeno toliko i toliko deponovanja energije.

- D. S. JOVANOVIĆ: Firma je formirana 2000. na 2001. godinu. Rekli ste da vi prethodno niste imali nikakvih iskustava u trgovini strujom. Imali ste poslovna iskustva, ali u ovoj oblasti ne. Da li su vam prvi značajni poslovi bili sa EPS-om ili ste radili još s nekim drugim?
V. LAZAREVIĆ: Ne, ja sam imao iskustva u trgovini, na primer, berzanski kotiranim artiklima, principi trgovanja strujom su bili...

- D. S. JOVANOVIĆ: Prosto, pitam da li je firma prve svoje poslove pravila baš sa EPS-om ili je odmah krenula na šire tržište?
V. LAZAREVIĆ: Gotovo odmah. Mislim da su prvi aranžmani bili sa Republikom Srpskom, sa Albanijom, Crnom Gorom, ne znam, možemo da pripremimo hronologiju kako smo nastupali. U Italiji je, recimo, najskuplja struja. Tamo možete da prodate struju po 50 evra po megavat satu, to je prosečna cena. Mi smo pokušavali da dospemo do Italije 2001. i 2002. godine, pa smo uspeli tek ove godine. Situacija na tržištu je takva, tržište je nešto sa čim morate da se suočite. Napredovali smo onom brzinom kojom su nam i ostali konkurenti na tržištu i naše finansijske mogućnosti dozvoljavale.

Sutra: Šta je ključ uspeha biznismena u Srbiji


vesti po rubrikama

^feljton

EFT na riziku pravi profit
Franjo Tuđman: Hoću i Benkovac!
 


     


FastCounter by LinkExchange