GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 28. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

KUDA NA IZLET


Dragulj Fruške gore

Oj, Karlovci, mesto moje drago

Malo je mesta na našim prostorima u kojima je prošlost ostavila tako dubok trag kao što je to učinila u Sremskim Karlovcima. Od pamtiveka su razni narodi hteli da puste koren na pitomim obroncima Fruške gore i u talasastoj dolina pored Dunava, pa su milenijumima sevale varnice i zujali meci. Stranice istorije ovog kraja pisali su Grci, Kelti, Rimljani, Istočni Goti, Gepidi, Sloveni, Austrijanci, Ugri, Turci i mnogi drugi narodi, koji su samo protutnjali i otišli dalje. Ali, naseobinu u sedlu pastoralnih bregova nije uspela da uništi nijedna vojska, iako je paljena i pustošena u skoro svakom veku.

Mesto na nekada vodoplavnom terenu i strmim stranama Magarčeva brega i Čereta, prvi put se spominje u pisanom dokumentu 1308. godine kao tvrđava Karom, a slovenski naziv - Karlovci prvi je zabeležio putopisac Antun Vrančić, dva veka kasnije. Posle Velikog bečkog rata i u svetu poznatog Karlovačkog mira, sremska varoš postaje centar javnog, političkog, prosvetnog i umetničkog života Srba nastanjenih severno od Save i Dunava, a kasnije i središte važnih istorijskih događaja za narode sa ovih prostora. Ovo lepo mesto danas čuva uspomene o sudbonosnim vremenima i skriva važne tajne balkanske vetrometine, koje putnik namernik tek treba da otkrije.

Te tajne su skrivene u Gimnaziji, zadužbini patrijarha Germana i njegovog brata Stevana, prote mitrovačkog, ali i u Sabornoj crkvi, zadužbini mitropolita Pavla Nenadovića, podignute 1762. godine. Još dalje u prošlost može da se zaroni u Gornjoj crkvi, nekadašnjem manastiru, koji se spominje 1561. godine kao metoh Hilendara, ili u Donjoj crkvi iz prve polovine 17. veka, pa i u katoličkoj crkvi, izgrađene nekoliko decenija ranije. Svojevrsne priče mogu da se čuju u staroj trapezoidnoj građevini Magistrata, u dvorcu patrijarha Rajačića Iliona, u baroknoj kući Angeline Dejanović i Štraserovoj kući, izgrađene 1890. godine, s čije fasade još uvek posmatraju reljefi grčkog boga lekarstva Asklepija i njegove ćerke Higije, boginje zdravlja.

Oštar sluh može da otkrije i tajanstvena kazivanja crvenog mermera prelepe Česme na trgu, ali i drugih česama po kojima su Karlovci odavno poznati. Najstarija, takozvana Varadinska česma, ispod samog podbrežja Puckaroša, seća se i bitke kod Petrovaradina 1716. godine. Ali, ni to nije sve, jer se potpuna slika o Karlovcima ne može da otkrije ako se ne obiđe Gradski muzej, Galerija instituta srpskog naroda "Stefaneum", Galerija "Paleta", Galerija Kulturnog centra, Galerija "Pod čardom", pa i Muzej pčelarstva porodice Živanović. Osim toga, uvid u hronološki razvoj ovog mesta podrazumeva i lokalitete neolitske kulture. Kalkača, Mihaljčeva šuma, Laka staza, Karaš i Selište su poznata praistorijska naselja i putokazi odavno prohujalih vremena.

Naravno, nema Sremskih Karlovaca bez Branka Radičevića i njegovog pojenja "Oj, Karlovci, mesto moje drago". Stihovi velikana srpskog romantizma i neumrlog pesnika, kako ovde kažu, žubore s lišćem pored njegovog spomenika na Stražilovu, poznatom izletištu, udaljenom četiri kilometra od Sremskih Karlovaca. Pesnikov grob je mesto hodočašća umetnika i mladosti, a čarobna priroda privlači i mnogobrojne izletnike, koji s rimom baš i nemaju nešto zajedničko. Tu je i restoran "Brankov čardak", pravo mesto da se odmore umorne noge, a može da se i prespava u savremenim bungalovima. Znatiželjnici mogu da odu i malo dalje, pa da obiđu i neki fruškogorski manastir. U okolini Sremskih Karlovaca ima ih 16 i pretežno su sagrađeni u 16. veku, a poseban značaj imaju Hopovo i Krušedol.

Stari i dobro očuvan hotel "Boem", u samom srcu još starije varošice, pruža ugodan boravak i najprobirljivijem gostu, a njegov naziv, potpuno zaslužen, rečito govori o kakvom je objektu reč. Nalazi se između Gimnazije i Bogoslovije, na Trgu Branka Radičevića, a okružuju ga zgrade raskošne arhitekture, kao što su Skupština opštine, Patrijaršija i pravoslavna i rimokatolička crkva, pa takav ambijent posetiocu stvara osećaj da je odjednom zakoračio u barokno doba. Poseta gradu podno Fruške gore je nezamisliva bez čaše nekog čuvenog vina s ovog prostora, a naročito "karlovačkog rizlinga". Ako se još svrati u restoran i riblju čardu "Sremski kutak", na samoj obali Stražilovačkog potoka i u jednoj od najstarijih kuća u Karlovcima, onda će biti potpuno jasno zašto se posetioci trajno zaljubljuju u ovaj veseo i živopisan gradić.

E. B.


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Povratak u hotel pre prvog mraka
Oj, Karlovci, mesto moje drago
Eros sa raširenim krilima
 
 


     


FastCounter by LinkExchange