GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 28. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

EFT za tri godine postao lider

M. ŠTIMAC: Očigledno je to dobro izgrađena pozicija, koliko vidim, na dva regionalna tržišta - jugoistočna i srednjoistočna Evropa. Koliko dugo ste gradili tu poziciju?
V. LAZAREVIĆ: EFT je firma koja postoji nešto više od tri godine, mislim od oktobra 2000.

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima, povezanim sa tom trgovinom, održane 13. marta 2004. godine.

- MILKO ŠTIMAC (član Anketnog odbora u ime G17 plus): Ono što sebi pokušavam da razjasnim čuli smo iz prethodnog svedočenja da je koeficijent kod deponovanja 1:0,7. Čuli smo tehničke argumente. Vaši argumenti su, koliko sam razumeo, trgovački, dakle, izmakla dobit plus kamata 1:1,14. To je prilična razlika.
Vojin LAZAREVIĆ: Nisam imao prilike da čujem prethodno svedočenje. To je jedna prilično stručna tema o kojoj znam po nešto, ali sam po obrazovanju pravnik. Postoji nešto jako dobro u EPS-u, odnosno neko je to jako dobro komponovao u jedan vrlo efikasan sistem. Mislim da je EPS najbolji sistem u regionu. Bio je i nadam se da će to biti i u buduće.

Između ostalog, napravljena je tzv. Reverzibilna hidroelektrana u Bajinoj Bašti, koja ima 500 megavati instalisane snage i u trenutku kada se pojave smetnje u radu bilo kog sistema, vi možete, praktično, da istog sekunda pustite vodu iz tog veštačkog jezera koje se puni i da, praktično, 500 megavata nadoknadite, što se dešava. Istovremeno, ona može, u trenucima kada EPS ne može da zaustavi svoje termo-kapacitete, recimo, kada se manje troši, a to je preko noći, ona može višak struje koji ima, a ne može da ga plasira, da koristi da bi pokrenula turbine ove hidroelektrane i pumpala vodu u to jezero. Pritom se za jedan megavat-sat proizvedene energije u ovoj elektrani potroši 40 odsto više energije da bi se voda pumpala u to jezero.

Sada se postavlja pitanje kako se to isplati? Isplati se, zato što se u vreme vršnog opterećenja, to koristi kao proizvođač struje, a recimo, preko noći, kada je struja neuporedivo jeftinija onda se ta struja koristi da bi se napajale pumpe koje pumpaju vodu u jezero. Naravno, EPS i svi sistemi koji imaju takve reverzibile se trude da u tome zarade tako što koriste najjeftiniju energiju da bi napajali pumpe, a onda te pumpe koje mogu da rade i kao turbine koriste za proizvodnju energije u vreme kada je to najskuplje ili najpotrebnije.

Prema tome, ako se vratimo nazad na koeficijente, da li to 0,7 ili 1,4 ili je to 1,14, onda na to utiče mnogo aspekata.

- M. ŠTIMAC: Ako se slažete, ja bih da se vratim na vašu osnovnu delatnost - trgovinu. Na kojim tržištima trgujete, kao firma?
V. LAZAREVIĆ: Na tržištima jugoistočne i srednje Evrope. Nemojte da me držite za reč, ali mislim da je EFT u ovom trenutku aktivan u minimum 15 zemalja na području jugoistočne i srednje Evrope. Aktivan je na području svih država bivše Jugoslavije, u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Mađarskoj, Italiji...

- M. ŠTIMAC: Ako nije poslovna tajna, koje vam je tržište najisplativije?
V. LAZAREVIĆ: Ne možete da izvlačite tu vrstu zakonomernosti. Lepo bi bilo, ali ne možete da je izvučete. Prosto, zavisi od trenutka. Neki put radite sa veoma malim maržama, neki put možete da napravite i gubitak, sve zavisi od tržišta, od ponude i tražnje.

- PREDSEDNIK (A. Vučić): Nekada se i zaradi.
V. LAZAREVIĆ: Naravno, mi smo vrlo uspešna firma. Moram da vam kažem da se nadam da ćemo biti još uspešniji.

- M. ŠTIMAC: Očigledno je to dobro izgrađena pozicija, koliko vidim, na dva regionalna tržišta - jugoistočna Evropa i srednjoistočna Evropa. Koliko dugo ste gradili tu poziciju?
V. LAZAREVIĆ: EFT je firma koja postoji nešto više od tri godine, recimo - tri i po godine, mislim od oktobra 2000. godine. To je nešto više od tri godine.

- M. ŠTIMAC: Niste na ovim tržištima bili prisutni i ranije, preko nekih drugih firmi ili...?
V. LAZAREVIĆ: U trgovini električnom energijom - ne. Ja sam čovek sa ovog područja. Da li sam bio fizički prisutan na ovim područjima - jesam, da li imam neko prethodno poslovno iskustvo - imam. Praktično EFT nije postojao pre 2000. godine i nije se bavio prometom električne energije.

- M. ŠTIMAC: Pomenuli ste da ste preko vaših firmi ujedno suvlasnik u Evroaksis banci i u Nacionalnoj štedionici?
V. LAZAREVIĆ: Tako je.

- M. ŠTIMAC: Da li ste možda birani u upravljačke strukture Evroaksis banke ili Nacionalne štedionice?
V. LAZAREVIĆ: Nisam profesionalno u upravljačkoj strukturi ni jedne ni druge, ali jesam u upravnom odboru.

- M. ŠTIMAC: Kažite mi da li je Evroaksis banka ima svoj kreditni odbor?
V. LAZAREVIĆ: Ima.

- M. ŠTIMAC: Da li je kreditni odbor taj koji je, kao i u svakoj banci, zadužen za donošenje odluka o plasmanima? Ovo vas pitam zato što smo imali izraženu sumnju i nevericu u tu činjenicu, prilikom jednog od prethodnih svedočenja.
V. LAZAREVIĆ: Neka od svedočenja sam čuo i prosto zahtevaju komentar. Evroaksis banka je potpuno normalna banka po svojoj strukturi, po akcionarima. Recimo, ona je zadnjih nekoliko godina rangirana među 100 najvećih i najuspešnijih ruskih banaka. To jeste jedan od razloga zašto sam se odlučio da svoj novac, preko firme na koju sam mogao da utičem, uložim u ovu banku. S druge strane, veliki broj domaćih fizičkih i pravnih lica, pre svega pravnih lica, suvlasnici su Evroaksis banke u Moskvi. Mogu da vam kažem da sam ja suvlasnik ove banke preko firme u kojoj sam takođe suvlasnik, a koja se zove "Pima" iz Kotora i da sam suvlasnik sa 11,2582 odsto. Firma "Pima", u kojoj sam ja većinski vlasnik, ima 11,2582 odsto. Ono što pretpostavljam da bi bilo značajno, čovek koga ja poznajem, a za koga bi gospodin Vučić rekao da smo povezana lica, a zove se Vuk Hamović, preko svoje firme "Ju trast", iz Herceg Novog, ima 16,6 odsto suvlasništva u Evroaksis banci i to su podaci koji su relevantni.

- PREDSEDNIK: A firma "Koprom"?
V. LAZAREVIĆ: Za "Koprom" nemam ovde, možda je kao drugačija...

- PREDSEDNIK: Često menjaju imena.
V. LAZAREVIĆ: Mogu da vam kažem, recimo, da su mnoge banke vlasnici, vlasnik je Kristal banka iz Banjaluke, Novosadska banka, Vojvođanska banka, bivša Jugarant banka, a danas Srpska banka, Borska banka, Univerzal banka, Komercijalna banka, onda, recimo, Ministarstvo za imovinske odnose Ruske Federacije i to jeste specifičnost Evroaksis banke koja je mešovita banka i stvorena je saglasnošću dve države. Specifičnost tih mešovitih banaka su, između ostalog, da podstiču privrednu saradnju između dve zemlje.

Naravno, u situaciji kada Srbija i Crna Gora imaju bilateralni ugovor o zoni slobodne trgovine sa Ruskom Federacijom, mislim da je postojanje jednog srpskog proizvoda koji se dobro drži na ruskom tržištu nešto što je dobro. Moram da priznam da sam ja, prosto kao građanin, bio frapiran dozom nipodaštavanja i urušavanja ugleda te banke iznetih od strane državnih službenika ove zemlje, čija bi patriotska dužnost bila da štite institucije ove zemlje.

Nažalost, moram da konstatujem da su i gospođa Udovički i gospodin Đelić, u čiju profesionalnost ne sumnjam, jer su obrazovani u zemljama koje te standarde više poštuju, jednostavno iznosili neproverene podatke i prezentovali ih javnosti kao činjenice. Takvi neprovereni podaci nanose štetu.

- M. ŠTIMAC: Vi svakako znate da smo mi zatražili izveštaj od Narodne banke Rusije o poslovanju Evroaksis banke i pretpostavljam da ćemo ga uskoro dobiti. Pretpostavljam da je ova banka predmet stalne kontrole, odnosno nadzora od Narodne banke Rusije. Da li su centralne monetarne vlasti Rusije obavile neke posebne kontrole?
V. LAZAREVIĆ: Naravno, Rusija je veoma unapredila nivo kontrole koji sprovodi u svojim finansijskim institucijama. Naravno da je Evroaksis banka, kao i sve ruske banke podložna kontroli Ruske centralne banke i nikada nije imala bilo kakvu kaznu ili suspenziju sa tržišta ili bilo kakav drugi problem.

- M. ŠTIMAC: Da li se dešavalo da kreditni odbor dozvoli da akcionari zagrabe iz tuđih depozita i da plasiraju pare?
V. LAZAREVIĆ: Postoje pravila koja postoje i kod nas...

- M. ŠTIMAC: Postoji kod nas pravilo, pa su postojale banke koje su to radile, hvala Bogu, sada su zatvorene, je li tako?
V. LAZAREVIĆ: Naravno, ali postoje pravila o visini najvećeg pojedinačnog kredita, kao i onog kredita koji se može dati akcionaru. Nije nezanimljivo da to ljudi čuju, da je kod nas visina najvećeg pojedinačnog kredita 25 odsto od kapitala banke, a za akcionare je samo pet odsto. Znači, pet puta je manje, upravo da bi se onemogućili akcionari da negativno utiču na rad banke. Slično je, pretpostavljam, i u Rusiji, ja ne znam tačno regulativu Ruske centralne banke, ali tu takođe postoje neka ograničenja i kreditni odbor se ponašao u skladu s tim, inače bi Ruska centralna banka intervenisala i sankcionisala nepoštovanje svojih propisa.

Sutra: Šta je tajna uspeha kompanije EFT


vesti po rubrikama

^feljton

EFT za tri godine postao lider
Zašto je Karadžić sklonio Mladića?
 


     


FastCounter by LinkExchange