GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 27. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Volas i Gromit prokletstvo Zekodlaka

Volas i njegov verni pas Gromit, kreću u avanturu kako bi otkrili misteriju koja se krije iza baštenske sabotaže. Ova očigledno planirana akcija preti da ugrozi njihovo seoce i spreči već tradicionalno godišnje takmičenje gigantskog povrća

Pre nešto više od 16 godina, filmska publika upoznala je ekscentričnog pronalazača Volasa koji obožava sir i njegovog vernog pratioca, psa Gromita u animiranom filmu napravljenom od plastelina po imenu "A Grand Day Out". U kratki film, u kome Volas i Gromit putuju do meseca i nazad kako bi se snabdeli sa neograničenim zalihama sira, bila je prva komedija mladog animatora Nika Parka.

Film je 1990 bio nominovan za nagradu Oskar za najbolji kratki animirani film, a u konkurenciji sa drugim Parkovim filmom "Creature Comforts" koji je i osvojio nagradu. Sledeći film je 1994. godine sa Volasom i Gromitom, "The Wrong Trousers" osvaja Oskara u istoj kategoriji. Dve godine kasnije, Park dobija i trećeg Oskara za najbolji kratki animirani film ponovo iz serijala sa Volasom i Gromitom, "A Close Shave". Sva tri filma osvojila su i nagradu Bafta. Svaka avantura Volasa i Gromita, bazirana na predanoj odanosti zabavi, počinje u Engleskoj i širi se svuda po svetu. Sada, po prvi put pronalazač i njegov verni četvoronogi prijatelj imaju svoj celovečernji film - "Volas i Gromit: prokletstvo zekodlaka".

Zekodlaka je kreirao animator Jan Vitlok i za njega je to bio potpuno novi izazov jer se odlučio da umesto plastelina prekrije zeca krznom. Da je Vitlok pomerao prstima Zeca, na snimku bi se videli otisci po njegovom krznu: " Kao da je nešto puzalo po liku. Morali smo da nađemo način da ga pomeramo bez dodirivanja, što je bilo prilično komplikovano".

Iako postoji ogroman uticaj kompjuterske animacije, Volas i Gromit, nije pravio kompromise. Stari sitl po kome je i poznat ovaj animirani film je i sada sačuvan. Naime, dok je tehnologija napravila revoluciju u animiranoj industriji, mukotrpan posao animacije lutaka od plastelina, tehnikom stop-motion, ostala je neizmenjena godinama. Na neki način, animacija sa glinom i plastelinom je mnogo bliža igranim filmovima od drugih tipova animacije, jer su likovi i scenografija "živi", nisu ni nacrtani, ni komjuterski generisani. Ardman je često imao običaj da kaže da je njihov stil "minijaturni igrani film".

Ništa nije snimano na pozadini od gline i bilo je nemoguće naći lokaciju koja bi odgovarala likovima visokim 25 - 30 cm. Scenograf Fil Luis morao je da nacrta 30 posebnih scenografskih rešenja za set do najsitnijih detalja. Kako je bio scenograf na svim filmovima o Volasu i Gromitu, Fil dobro poznaje njihov dom u Vest Volabi ulici broj 62. Jedina veća promena bila je u novom zidu koji je ispunjen portretima klijentima Anti-Pesto kompanije, na kojima se nalaze i oči koje se uključuju kada se pojave zečevi u njihovoj bašti.

Nasuprot njihovoj skromnoj kući, Totington Hol je dizajniran da izgleda što elegantnije i veoma impresivno. Kuća Gospođe Totington - koja je upotpunjena i predivnim krovom i velelepnim baštama - bila je inspirisana kućom Montakjut i bilo je potrebno 8 nedelja za njenu izgradnju.

Istraženo je i kreirano preko 1000 vrsta biljaka koje su upotpunile autentičan izgled bašti, šuma i staklenika. Za staklene bašte bili su korišćeni tanki paneli pravog stakla. Da bi popunili bašte, napravljeno je preko 700 povrća od plastelina, uglavnom dinja, bundeva i šargarepa - one su prvo modelovane, zatim obojene i na kraju zasađene kako bi se odigralo takmičenje džinovskog povrća.

Sve tapete koje se nalaze u Totington Holu bile su u potpunosti ručno slikane i pravljene. Baštenske alatke, kao i alatke u Volasovoj radionici su u potpunosti prave samo su malog oblika.

Takođe je utrošeno i veoma mnogo truda da bi se napravio Volas i Gromit Antipesto kamion, za koji je poslužio automobil marke "ostin 35", naravno smanjen. Napravljeno je nekoliko modela kombija, od kojih svaki verovatno košta više od pravog. Na tim kolima je bukvalno sve funkcionisalo - počev od farova, žmigavaca, brisača. Prozori, vrata, kabina i prikolica su se normalno zatvarali i otvarali, a vrata su čak mogla i da se zaključaju. Konstruktori kola vodili su računa i o srazmernoj kompresiji guma kada se kola kreću.

Uzimajući u obzir činjenicu da se konstrukcija likova, scenografije i dekora dešavala jako sporo, simultano se snimalo nekoliko scena. Reditelji Nik Park i Stiv Boks podelili su scene i često su morali da prelaze i po nekoliko kilometara peške kako bi obišli ceo set i uverili se da sve ide po planu.

Za dugogodišnje fanove kratkih filmova o Volasu i Gromitu, ne postoji bolja muzika koja prati junake od jorkširskog tamburaškog orkestra koji svira kompozicije Džulijana Nota. Hans Cimer, koji je sarađivao sa Notom, dodaje: "Bilo je lako pronaći dobru i pravu melodiju, jer je Džulijan radio sve prethodne kratke filmove. Ono što sam ja želeo da uradim je da kroz muziku pokušam da provučem atmosferu ranijih filmova. Sada imamo veći bend nego ranije, ali je to i dalje prepoznatljiv zvuk jorkširskog orkestra."

"Najvažnija stvar bila je da se sačuva stari šarm Volasa i Gromita, kaže Not. "Oni su uvek optimistični i ne poseduju trunku cinizma, što je za britansku produkciju veoma retko. Ali upravo zbog tog šarma ne možete da ih ne volite."


vesti po rubrikama

^tehnologij@

Volas i Gromit prokletstvo Zekodlaka
Predstavljamo: nVidia GeForce 7800 GTX
Trice i kučine na Google način
IT barometar: Balkan je plodno tle za IT
Tehno vesti: Holografska memorija
 


     


FastCounter by LinkExchange