GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 25. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Urađena prva transplantacija jetre na VMA i prva ovakva posle pet godina u Srbiji

Devojka preživela zahvaljujući donatoru

- Dvadesetosmogodišnjoj pacijentkinji lekari su do pre dva dana prognozirali svega još nekoliko meseci života. Ova operacija spada u najsloženije u hirurgiji
- U ovom trenutku u Kliničkom centru su bar još četiri pacijenta kojima je neophodna transplantacija zbog pogoršanja stanja, a još 50 ljudi se nalazi na listi čekanja

BEOGRAD - Zbog teške bolesti jetre, u kojoj je gotovo izgubila ovaj organ, dvadesetosmogodišnjoj pacijentkinji, lečenoj u Kliničkom centru Srbije, lekari su do pre dva dana prognozirali svega još nekoliko meseci života. Ovu bolesnicu, koja je pre nekoliko dana bila u završnoj fazi bolesti, mada je već četiri godine njen život održavan infuzijama i raznoraznim terapijama, mogla je da spase jedino transplantacija jetre. Srećom i zahvaljujući saglasnosti jedne unesrećene porodice, čiji je član dospeo u stanje moždane smrti, za ovu devojku obezbeđena je jetra, a za još dva pacijenta obezbeđen bubreg. Tako su dobrim gestom jedne humane porodice juče spasena, zapravo, tri života.

Za novu jetru 100.000 evra

Pacijenti koji ne uspeju da obezbede donatora jetre najčešće odlaze u neki od evropskih centara, jedan od poznatijih u Padovi, ali za ovakvu operaciju tamo moraju da obezbede najmanje 100.000 evra. Nešto jeftinija je transplantacija srca, dok je presađivanje bubrega od 40.000 evra pa naviše.

Brzom reakcijom tima hirurga, na čelu s prof. dr Božinom Radevićem, kao koordinatorom programa transplantacije organa, kao i prof. dr Miodragom Jevtićem, hirurgom, načelnikom VMA i prof. dr Nebojšom Stankovićem, načelnikom Klinike za hirurgiju VMA, juče ujutru je uspešno završena prva transplantacija jetre u Vojnomedicinskoj akademiji i prva ovakva operacija posle pet godina u Srbiji. Do sada je, od 1995. godine, transplantacija jetre rađena u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", a sam prof. Radević obavio je 16 od ukupno 18 presađivanja jetre.

- Ova operacija spada u najsloženije u hirurgiji i trajala je šest sati, sa četiri sata prethodne pripreme. Prezadovoljni smo što je pacijentkinja sasvim dobro, probudila se i njeno stanje je sada stabilno. Ipak, kada prođe prvih 24 sata posle operacije, moći ćemo da pričamo o detaljima - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare prof. Jevtić.

Ova pacijentkinja kojoj bi, ukoliko prvi postoperativni period protekne dobro, sada mogla da živi bar još deset-dvadeset godina. Kako je objasnio prof. Radević, oko 80 odsto pacijenata živi još deset godina posle transplantacije. Mnogi od njih su tek posle operacije zasnovali porodice i dobili decu. Ipak, ova bolesnica je samo jedna od mnogobrojnih kojima je, zbog teške bolesti, presađivanje jetre jedini spas.

- U ovom trenutku u Kliničkom centru su bar još četiri pacijenta kojima je hitno neophodna transplantacija zbog pogoršanja stanja, a još 50 ljudi se nalazi na listi čekanja - istakla je prof. dr Rada Ješić iz Kliničkog centra Srbije, rukovodilac Konzilijuma za transplantaciju jetre.

Za razliku od transplantacije bubrega, kao parnog organa koji u poslednje vreme sve češće daju srodnici, jetra je organ koji svuda, pa i našoj zemlji, zavisi od prakse uzimanja organa od pacijenata u stanju moždane smrti. Uzimanje dela jetre od živog davaoca je vrlo redak primer, a ishod neizvestan. Preksinoćni primer je jedan od svetlih u našoj zemlji. Međutim, naše stanovništvo vrlo retko daje saglasnost za uzimanje organa od njihovih srodnika.

Zbog toga je pre nekoliko godina pokrenuta akcija zaveštanja organa, koje je dosad zaveštalo nešto više od 3.000 građana. Upravo ovako slab odjek, između ostalog, uzrok je toga što se kod nas poslednjih godina uopšte ne rade transplantacije jetre, ali i to, kako je objasnio ministar zdravlja Tomica Milosavljević, što mnoge ustanove nisu bile opremljene za prepoznavanje i utvrđivanje stanja moždane smrti kada još radi srce i drugi organi, ali je osoba praktično umrla, a trebalo je i formirati organizacionu mrežu timova koja je u stanju da brzo odreaguje u datom trenutku.

Siniša Draginac, pomoćnik ministra zdravlja, istakao je da bi bilo dobro kada bi bar svako od nas za života na parčetu papira napisao svoju saglasnost ili tako nešto saopšti porodici.

Ministar Milosavljević je istakao da je transplantacija svakako opredeljenje države jer se, recimo, za jednog pacijenta na dijalizi presađivanjem bubrega mesečno uštedi 1.000 evra. Na presađivanje bubrega inače kod nas čeka najmanje 1.500 pacijenata od 3.500 koji idu na dijalizu.

D. Stanimirović


vesti po rubrikama

^društvo

Devojka preživela zahvaljujući donatoru
Od crkavice će zakrpiti krov
Uticajni poslovi rezervisani za muškarce
Podeljeni ključevi za 130 novih stanova