GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 24. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Gojko Turčinović, samouki rezbar, izrađuje ikone

Drvo pretvara u filigran

Pre trideset i koju godinu Smederevac Gojko Turčinović hteo je da obraduje dedu i izrezbario mu je štap. Ne zna kako mu je tako nešto palo na um, ali kada je rezbarija dovršena, deda je bio prezadovoljan. Uspeh i dedino zadovoljstvo zgrabili su Gojka. Počeo je sve češće da rezbari, nekome štap, nekome frulu, dok nije svojski ovladao veštinom. Na kraju je počeo da rezbari ikone na šimširovom, ružinom, trešnjevom pa i na sandalovom drvetu. Kako je napredovao, tako je priča o njegovoj veštini išla sve dalje od kuće.

Jednoga dana, 1993. dok je priča o Gojkovom daru i lepoti njegovih ikona išla svetom, u Smederevo je, samo zbog toga, stigao pilot "Lufthanze". Bio je očaran ugledavši tri Gojkove ikone na šimširovom drvetu. Nije mogao oči da odvoji. Najzad je samo izustio: "Koliko?"

Triptih za Šargansku osmicu

Kada je Fabrika železničkih vozila "Želvoz" dobila posao da uradi vagone za Šargansku osmicu, dosetili su se da pozovu Gojka i naručioca iznenade ekskluzivnim detaljima u vagon-salonu.
Gojko je za vagon-salon pola godine ubrzano radio triptih sa proročanstvom Mitra Tarabića o Šarganskoj osmici: "Proći će podosta godina pa će se ljudi opet setiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije". Na triptihu je još logo srpske železnice i predeo šarganske pruge sa lokomotivom.

"Gospodine, nije na prodaju", uzvratio je Gojko. Te tri ikone sada su u stalnoj postavci Etnografskog muzeja Srbije u Beogradu. U Narodnom muzeju Požarevca takođe su neke od ikona Gojka Turčinovića, samoukog rezbara. U toj postavci je i jedinstveni diptih: ikona svetog arhangela Gavrila sa troparom, stvorena Gojkovom mirnom rukom.

Gojko ima obimnu literaturu o ikonama ali bez žive reči nema prave poduke. Zato je često od ideje do realizacije konsultovao profesora Sretena Petkovića. Kada je završio diptih, profesor mu je poželeo da napravi samostalnu izložbu ikona. Želja mu se još nije ispunila. Turčinović je izlagao više puta na kolektivnim izložbama, ali za samostalnu još nije skupio hrabrost: ima dovoljno dela o kojima eksperti govore samo reči hvale, ali sam Gojko još nije zadovoljan.

Kada je rešio da na ružinom drvetu izrezbari panagiju, naprsnu ikonu koju nose episkopi i odlikovani sveštenici i zamisao ostvario, uvideo je da nedostaje završnica: okov.

Nije se obeshrabrio. Savladao je veštinu topljenja i filigranskog oblikovanja srebra. Sad već pravi i ramove od srebra za svoje ikone.
Rezbarene ikone Gojka Turčinovića nalaze se u brojnim su privatnim kolekcijama, potom u Francuskoj i Nemačkoj, nekoliko ih je u Americi, i muzejima, naravno. Ko jednom vidi makar delić ikone koju je izveo Gojko Turčinović uvek će prepoznati njegovu ruku.

Milosav S. Pešić


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Drvo pretvara u filigran
Dijamante krala, ali ih nije volela
Brus Vilis među čarapankama
Izložba Dajaninih fotografija
 
 


     


FastCounter by LinkExchange