GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 24. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

Mazut prodat po (ne)realnoj ceni

V. LAZAREVIĆ: Kada uvozi derivate, NIS vodi računa kako se određuje cena u svetu. Jedini referentni nivo za cenu nafte za ovaj i druge delove sveta je plac report, izveštaj koji se emituje svakog dana u Londonu i koji daje kotacije različitih tipova nafte i derivata

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima, povezanim sa tom trgovinom, održane 13. marta 2004. godine.

- PREDSEDNIK (A. Vučić): Kažite mi da li su vam poznate firme "Moil and Co" i G&S, reč je o kompanijama preko kojih smo mi kao zemlja, odnosno NIS uvozili sirovu naftu.
VOJIN LAZAREVIĆ: Poznate su mi firme "Moil and Co" i G&S. "Moil and Co" je ugledna grčka firma.

- PREDSEDNIK: Sedište te firme je na Kipru?
V. LAZAREVIĆ: To je suštinski grčka firma koja se u Grčkoj zove "In get oil", a ako ste nekada bili u Grčkoj i ako obratite pažnju, oni imaju blizu 500 pumpi, imaju veliki biznis, flotu tankera koji obavljaju prevoz. Inače, to je vlasništvo porodice Mamidakis, vrlo ugledne i poznate porodice u Grčkoj.

- PREDSEDNIK: Osim vaših očiglednih izvanrednih saznanja o tome, imate li kakvih drugih dodirnih tačaka s ljudima iz te firme?
V. LAZAREVIĆ: Morali bi da precizirate pitanje kada mi kažete dodirnih tačaka.

- PREDSEDNIK: Mislim na poznanstva ili nešto slično, eventualno prijateljstva.
V. LAZAREVIĆ: Neke od ljudi u tim firmama, recimo, jednog od suvlasnika te firme poznajem već dugi niz godina, recimo 12 godina.

- PREDSEDNIK: A iz firme GNS?
V. LAZAREVIĆ: Neke ljude poznajem i iz firme GNS jer je to firma koja ima svoj trejding u Londonu. Recimo, to je firma koja je treći najveći izvoznik ruske nafte iz Rusije. Znači, za poznavaoce naftnog biznisa reč je o veoma velikoj i uglednoj firmi. Mislim da su oni posle "Lukoila" i "Jukosa" najveći izvoznici ruske nafte iz Rusije.

- PREDSEDNIK: Pitaću vas o izveštaju interne revizije NIS-a da li imate bilo kakve veze sa tim ili bilo kakva saznanja, bez obzira na to što ste sami rekli da niste vlasnik te firme. Dakle, da je NIS prodao mazut EFT i "Interfejs" po cenama od 122 i 104 dolara po toni, dok su zvanične maloprodajne cene u to vreme bile 196,5 i 168,9 dolara po toni, da je NIS zbog ovih ugovora imao gubitak od 7,3 miliona dolara u odnosu na rafinerijsku cenu, odnosno 10,9 miliona dolara u odnosu na maloprodajne cene mazuta. Šta znate o tim poslovima?
V. LAZAREVIĆ: Ja, nažalost, nemam taj izveštaj. Znam da je bilo više izveštaja i ne znam koji je datum tog na koji se vi pozivate?

- PREDSEDNIK: Revizija je sprovedena od 19. do 25. avgusta 2003. godine. Reviziju su obavili Božidar Jokić i Đura Stakić. Dakle, oni imaju iznose i nalaz o poslovanju sa firmama EFT i "Interfejs".
V. LAZAREVIĆ: Znam da je bilo više izveštaja. Meni normalno nisu bili dostupni svi izveštaji koje je NIS u internoj proceduri sprovodio, ali ja imam izveštaj revizorske firme KPGM koja je komentarisala neke od tih izveštaja odnosno dopis od 24. oktobra. Vi se pozivate na mnoge izveštaje, dokumenta, papire, od kojih su neki potpisani, a neki nisu, pa nemaju snagu dokumenata i teško bi se mogli nazvati dokumentima, ali bez obzira da li su potpisani ili ne, ne znači da su tačni.

- PREDSEDNIK: Ne, naravno.
V. LAZAREVIĆ: Ja ću probati da vam objasnim, vama i građanima Srbije, šta znači za NIS prodaja mazuta po 104 dolara. Prvo smo utvrdili da tehničko-tehnološki kapaciteti NIS-a prosto diktiraju uslove prerade. Ono što se dobija iz jedne tone sirove nafte nije definisano i nije određeno našim željama, nego prosto tehničko-tehnološkim mogućnostima rafinerija u Pančevu i Novom Sadu.

Naravno, taj radman, kako se to stručno naziva, fikasan je u odnosu na njihove karakteristike i u odnosu na kvalitet sirove nafte koja ulazi u rafinerije. U različitim mesecima tokom jedne godine u Srbiji, pa i u svetu, nije jednaka potrošnja svih vrsta derivata. Naravno, tokom zime, prilično je logično da je veća potrošnja mazuta, jer još uvek postoje mnoge toplane koje rade na mazut.

S druge strane, u proleće i jesen, zbog setve i žetve, neuporedivo je veća potrošnja dizela nego u nekim drugim mesecima. S druge strane, prerađujući sirovu naftu i zapošljavajući svoje kapaciteta u Novom Sadu i Pančevu, NIS zarađuje. NIS kako drugim firmama tako i sopstvenim distributerima naplaćuje određenu naknadu za preradu nafte.

Disbalanse u potrošnji NIS može da nadoknadi na različite načine. Može da nadoknadi na način što će u trenutku kada se stvori višak mazuta prosto zaustaviti rafineriju i one neće prerađivati naftu i za to neće dobijati nikakvu naknadu, bez obzira što on ima određene fiksne troškove. Naravno, to će trajati sve dok se taj mazut ne potroši, ali za isto vreme Srbija i građani Srbije će imati potrebu za potrošnjom dizela, benzina, propan-butana i nekih drugih derivata. Pošto rafinerija neće raditi, onda će to značiti da će ti derivati morati da se uvezu iz nekih drugih zemalja.

Sa druge strane, i kada bude uvozio te derivate NIS će voditi pre svega računa o načinu određivanja cene na svetskom tržištu. Jedini referentni nivo za cenu sirove nafte za ovaj deo i druge delove sveta je nešto što se zove, ne znam da li to građani mogu da vide i da li to kamera može da fokusira, to se zove plac report, znači, to je izveštaj koji se emituje svakog dana u Londonu i koji daje kotacije kako različitih tipova sirove nafte, tako daje i kotacije derivata kojima se trguje u određenim delovima sveta. Za naše područje referentna je mediteranska kotacija Đeno la vavera.

- PREDSEDNIK: Oprostite, gospodine Lazareviću, ne sumnjam ja u vaše izvanredno poznavanje svega o čemu govorite, a posebno nisam imao nameru da vi branite poslovanje NIS-a i da objašnjavate zašto su oni dobro postupili ili ne, pretpostavljam da će rukovodioci iz NIS-a to umeti da urade. Mene je zanimalo kako i zašto i na koji način ste vi došli na ideju, odnosno vaši saradnici i prijatelji da u tom trenutku idete na uslužnu preradu mazuta i zatim na proizvodnju struje i prodaju.
V. LAZAREVIĆ: Ako sam dobro razumeo, vaše prethodno pitanje ticalo se cene.

- PREDSEDNIK: Iz vašeg ugla, da li je za vas bila dobra cena?
V. LAZAREVIĆ: Cena je objektivna kategorija i definišući metodološki kako se cena utvrđuje možda nehotice branim NIS, ali, pre svega, hoću da dam odgovor na pitanje kako se ta cena utvrđuje. S obzirom na to da je zaključak iz dokumenta koji pred sobom imate da je cena neadekvatno utvrđena i pokušavam da kažem da je bila adekvatno utvrđena. Bez obzira na to da li time čini uslugu sebi ili čini uslugu NIS-u, cena je cena.

- PREDSEDNIK: Preko koga je išla ponuda? Ko je bio taj koji je generalnom direktoru NIS-a dostavio tu ponudu?
V. LAZAREVIĆ: Doći ću na to, samo ako me pustite da završim oko cene i onda ću odgovoriti na sva pitanja koja želite da mi postavite. Cena u tom trenutku po plac reportu bila je na fobu između 84 i 87, a na cifu između 96 i 99. Znači, cifovska cena je cena kada prodavac proda, preveze i isporuči kupcu. Ova roba koju je NIS prodao nije mogla da bude cifovska cena, jer je prodata u Srbiji. Prodata je praktično na paritetu rafinerije i mogla bi da bude fobovska cena. Cena koju je EFT morao da plati NIS-u bila je 104 dolara, a u tom trenutku na svetskoj pijaci cena je bila između 84 i 87 za paritet fob.

- PREDSEDNIK: Mislim da nije EFT već "Interfejs".
V. LAZAREVIĆ: "Interfejs" ili EFT, doći ćemo.

- PREDSEDNIK: Ja sam razumeo da su to različite firme.
V. LAZAREVIĆ: To jesu različite firme.

- PREDSEDNIK: Samatram da su suštinski različite.
V. LAZAREVIĆ: Naravno, rekao sam da je generalni direktor EFT-a vlasnik firme "Interfejs" i prema tome, ukazao sam na vezu između te dve firme.
Pripremajući se za ovaj posao mi smo pribavili ponudu od MOL-a. MOL je jedna od najvećih ili najveća regionalna kompanija, mađarska kompanija, i oni su nam ponudili cifovsku cenu koja bi u tom trenutku bila između 96 i 100 dolara minus 12 dolara. Znači, to bi bilo 85 dolara. Zašto nismo kupili od Mađara? Zato što je 130.000 tona mazuta veoma teško transportovati, a još je teže to uraditi iz Mađarske kada znamo da su zbog bombardovanja mostovi u Novom Sadu srušeni, pa onaj pontonski most otežava plovidbu Dunavom.

Bez obzira na povoljnu ponudu, bilo je veoma teško odlučiti da kupimo ovu količinu od 130.000 tona mazuta, znači 130 barži i to je gotovo bilo nemoguće u tom trenutku transportovati, a moram priznati da je bilo i nelogično, kada smo znali da postoje velike količine mazuta u NIS-u koje nemaju gde da lageruju. Znači, bilo je samo pitanje cene koju ćemo dobiti. Nažalost, dobili smo cenu koja je bila veća od one koju bi trebalo da platimo na svetskoj pijaci. Još jednom hoću da ponovim da je izveštaj, na koji se vi pozivate, profesionalno potpuno netačan.

Sutra: Mogu li se upoređivati domaća i izvozna cena mazuta


vesti po rubrikama

^feljton

Mazut prodat po (ne)realnoj ceni
Strah od napada na Zagreb
 


     


FastCounter by LinkExchange