GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 24. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Nestalo više od 10 miliona evra od prodaje preduzeća po Srbiji

Šta zna Dinkić šta su milioni!

Kako je izjavio Mlađan Dinkić, ministar finansija, u Fondu za restituciju 2004. godine bilo 42 miliona evra, a izveštaj Evropske komisije za SCG pokazao da u Fondu ima isto novca iako je, u međuvremenu, samo do marta ove godine, prema zvaničnim podacima, prodato još 375 preduzeća. Fond je trebalo da bude bogatiji za oko 10,6 miliona evra

BEOGRAD - Gde su nestali milioni evra iz Fonda za restituciju u Srbiji!? Da li ih je država negde preusmerila, nezakonito ili nenamenski potrošila, krpila njime budžetske rupe!? Jedna od mogućnosti jeste da novac od 2004. godine, kada je vlada premijera Koštunice preuzela vlast, nije više ni uplaćivan u ovaj fond, čime je povređen Zakon o privatizaciji. U izveštaju Evropske komisije za Srbiju i Crnu Goru, u Fondu za restituciju u Srbiji, iz koga bi trebalo da se jednoga dana obeštete stari vlasnici imovine oduzete po osnovu propisa komunističkog zakonodavstva posle 1945. godine, prikupljeno je 42 miliona evra.

To ne bi bilo ništa neobično da je ovo izveštaj o prikupljenim sredstvima do marta 2004. godine, kada je u Fondu, prema izjavama zvaničnika, bila potpuno ista suma. Mlađan Dinkić, ministar finansija Srbije, izjavio je u intervju za novosadski Dnevnik još 11. marta 2004. godine da je 3. marta, prilikom primopredaje vlasti, u Fondu za restituciju bilo 42 miliona evra. Ovaj podatak poklapa se sa izjavom Dinkićevog prethodnika na funkciji ministra finansija Božidara Đelića, koji je istog meseca izjavio magazinu Ekonomist da je u Fondu za restituciju ostalo 32,5 miliona evra i 12,5 miliona dolara.

Labus kaže da pitamo Dinkića

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju u Srbiji, izjavio je juče da je na zvaničan zahtev upućen Miroljubu Labusu, potpredsedniku Vlade Srbije, stigao odgovor da se za pitanja o Fondu za restituciju Mreža obrati ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
- Obratili smo se i Dinkiću i čekamo zvaničan odgovor o tome gde su sredstva iz fonda, s obzirom na to da je u izveštaju Evropske komisije za SCG od 9. novembra 2005. godine u njemu i dalje samo 42 miliona evra - rekao je Antić.

Na sajtu Ministarstva privrede Srbije može se pročitati da je od marta 2004. do marta 2005. godine tenderima i aukcijama prodato 375 preduzeća i ostvaren budžetski prihod od 212,274 miliona evra. Zakonom o privatizaciji je predviđeno da se pet odsto prihoda dobijenih privatizacijom daje u ovaj fond. Prema jednostavnoj računici, Fond za restituciju je od marta 2004, do marta 2005. godine trebalo da bude bogatiji za oko 10,6 miliona evra. Ali, privatizacija je nastavljena, a bliži se i kraj 2005. godine, tako da je suma koja nedostaje verovatno još mnogo veća.

Suma od 42 miliona evra svedoči o tome koliko je vlast neozbiljno shvatila problem vraćanja imovine jer ova suma predstavlja cenu dve solidnije lokacije, odnosno placa u Beogradu. U Mreži za restituciju u Srbiji sumnjaju da li fond uopšte postoji i da li se pet odsto, propisan zakonom, uopšte daje gde treba.

Nikola Tanurdžić, predstavnik Udruženja za vraćanje nacionalizovane imovine u Vojvodini i predstavnik Mreže za restituciju, izjavio je za Glas da novac koji se, prema zvaničnim podacima, nalazi u Fondu nije dovoljan da bi se obeštetili stari vlasnici i da on predstavlja siću u odnosu na ono što potražuju stari vlasnici.

- Iako je reč o nedovoljnim sredstvima, građani moraju da znaju šta je s tim novcem. Samo cementara u Beočinu prodata je svojevremeno za 120 miliona maraka, kao jedno od boljih preduzeća u zemlji, a u Fond se na ime onih pet odsto za restitucioni fond slilo svega nekoliko miliona maraka. Neke šećerane prodate su u bescenje za oko tri evra po fabrici, pa je u Fond "stiglo" ne više od devedeset dinara. Samo Đorđe Dunđerski imao je 3.000 hektara najbolje zemlje u Vojvodini.

Ako se uzme da je njena cena danas od 1.000 do 4.000 evra po hektaru, a u EU najlošije obradive površine koštaju 20.000 evra po hektaru, što pokazuje zašto moćni privatnici kupuju zemljište koje će sutra, kada uđemo u Evropu, vredeti mnogo, mnogo više... i do 100.000 evra po hektaru. Nekada se smatralo da su zemljoposednici državni neprijatelji sa 3.000 hektara, koliki je bio najveći posed, a sada su oni koji imaju 20.000 hektara ugledni građani. To pokazuje kako se država odnosi prema starim vlasnicima i koliko je malo novca u Fondu. Oni kupuju vreme i zato ne donose zakon o restituciji, dok sve ne rasprodaju - rekao je Tanurdžić.

I. Stojković


vesti po rubrikama

^društvo

Smrt na pruzi je vanredni događaj!
Šta zna Dinkić šta su milioni!
Svaki treći testirani - HIV pozitivan
Prosvetarima povećane decembarske plate