GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Šta se krije iza podrške lekara GAK "Narodni front" svom kolegi

Solidarnost ili saučesništvo

Za nas, obične ljude, jedna univerzitetska zdravstvena ustanova treba da predstavlja oličenje morala, da pruža vrhunsku zdravstvenu pomoć i da istovremeno radi i na prosvećivanju naroda. Nažalost, čini se da je Univerzitetska Ginekološko-akušerska klinika "Narodni front" nešto sasvim drugo.

Do čega je stigla u moralu, ne samo ta klinika, već i zdravstvo u celini, treba pročitati izjavu doktorke Minić koju citira Kurir: "... tražila je 150 evra jer nema od čega da živi...", komentarišući postupak doktorske Mrđenović. A plate lekara su 30.000 pa nemaju ni za hleb.
U ovoj zemlji preko 150.000 penzionera živi sa manje od 5.000 dinara, a njih skoro 750.000 sa manje od 15.000 dinara. Da li bi ti ljudi sada trebalo da krenu u ucene i pljačke? A uceniti bolesnog čoveka najveći je zločin prema čovečnosti! Da li se, gospođo Minić, sećate nekog Hipokrata? Da li se vi sećate zakletve koju lekari obavezno moraju prihvatiti kada počnu da leče ljude?

Ne mogu ni da se složim sa razmišljanjem psihologa Vukotića koji navodi da 95 odsto lekara ne uzima mito. Da li Vi, kao, ne znate da se za porođaj teško može "proći" bez nekoliko stotina evra? Šta je sa lekarima koji imaju "legalne" i totalno nelegalne ordinacije u koje upućuju pacijente sa klinika. Bojim se da je odnos "časnih" u "nečasnih" lekara u profesiji upravo obrnut: časnih lekara je pet odsto, a ostalo ono drugo.

A poznata priča predstavnika zdravstva da su pacijenti "krivi" za već poodmaklu korupciju lišeno je svake osnove! Upravo je slučaj Vesne Perišić karakterističan: ona je prijavila korumpiranu doktorku Mrđenović, ali je onda nju pozvao doktor Zečević sa GAK i preko njenog supruga, kao vrhunac drskosti, pretio jer "Perišići ne znaju s kim imaju posla". On je, prema našem mišljenju, takođe zreo da ga pritvore pa neka objašnjava u ime čega i zašto je pretio, ali je doktor Zečević očigledno njen saučesnik i tu nema govora o nekoj "solidarosti".

Pažljivo smo pratili sve što se desilo i dešava u vezi sa tragičnom smrću mlade Biljane Stojanović na istoj klinici i eventualni propust doktora Filimonovića. Najavljena je obdukcija koja treba da "rasvetli" uzrok smrti Biljane Stojanović, ali je doktor Pažan i bez nalaza obdukcije "najavio" da se radilo o nekoj emboliji plodovom vodom i da bi carski rez maltene izazvao smrt?! O rezultatu obdukcije javnost nije obaveštena, a prošlo je najavljeno vreme od osam dana. Računa se: pašće i to u zaborav, kao i mnogo toga sličnog, a nailaze i nove afere, kao što se u "Frontu" i desilo sa hapšenjem doktorske Mrđenović zbog mita i korupcije.

Ali mi tražimo istinu o Bilji Stojanović: da li direktor profesor ima toliko časti i da potvrdi da je on dao nalog doktoru Filimonoviću da carskim rezom porodi Bilju? I da li je uzrok smrti to što dr Filimonović nije poslušao profesora? Šta se dešava sa rezultatom biopsije, odnosno obdukcije? Da li je istina da doktor Filimonović mirno i dalje radi na klinici kao da se ništa nije desilo?

Veoma dobro se sećamo da je i jedna grupa medicinskih sestara GAK "Narodni front" preko jednog dnevnog lista oštro reagovala na brojne propuste pa i nezakonite radnje te kuće, ali da se ništa nije preduzelo, osim što su "neposlušne" sestre razmeštene na niže poslove i time "ućutkane".

Pa, dokle će to tako da ide u toj kući?
Gde je tu inspekcija?
Gde je Ministarstvo, a gde vlada?
Zar je ta kuća, nekada sa najvišim renomeom, danas toliko potonula u kriminal? Da li je moguće da u toj kući nema časnih i moralnih ljudi koji će reći: dosta! Nema tu mnogo priče - policija zna svoj posao i ona će ga odraditi ako dobije nalog. A za nalog je potreba takozvana politička volja... ali te političke volje da se suzbije kriminal u zdravstvu nema, a upravo treba početi od GAK "Narodni front"! Policija će brzo odraditi svoj posao, ima metode koje su isprobane, ali onda dolazi na red sud i tu obično "zapne" čitava stvar, a lekari, posebno oni na visokim položajima (profesori, direktori, primarijusi) imaju svoje "prijatelje" u vrhovima političkih stranaka... i to je kraj priče.

Autor poznat redakciji


Srbija sa pregovora o Kosmetu mora da izađe jača

Poštovani, pažljivo pratim zbivanja u vezi našeg Kosova i Metohije. Domaća vlast sebe opet stavlja u potčinjenu poziciju, bez ikakve potrebe. Sada se, od strane EU i SAD, najavljuje da podela Kosova nije opcija (a nezavisnost jeste) jer oni toliko čvrsto poštuju principe. Promena kosovskih granica je tabu tema, a srpskih nije. Jasno je da se opet se radi o dvostrukim aršinima, ali ni to nije novost.

Dakle, mora se razmotriti mogućnost podele Kosova i Metohije sa uspostavljanjem novih državnih granica. Možda bi vredelo da se Srpska patrijaršija preseli u Peć (da se stvori srpski Vatikan) i time sačuva kolevka srpske duhovnosti i ujedno zaštiti i sačuva preostale Srbe u pokrajini i ono malo manastira što je opstalo. Njegova svetost patrijarh srpski je jedini od važnijih ličnosti koji sve vreme redovno odlazi na Kosovo i Metohiju.

Naša vlast ostavlja utisak da će da prihvati sve šta joj EU, i na prvom mestu SAD predlože (čitaj: narede, kupe, nametnu), a sama će im ponuditi (gledano kroz prizmu dosadašnjeg iskustva) i više od toga. Jedan od argumenata u tom pravcu je i smena gospodina Čovića, sa dužnosti na kojoj je ostvario maksimalno što se moglo u datim okolnostima. Uveren sam u dobronamernost gospođe Rašković, ali ona nije politička vidra, kao njen prethodnik.

Jedini ljudi koji su dosada pokazali da su spremni da daju glave za Kosovo su Srbi na Kosovu i Metohiji, a u ostvarenju toga ih pored Albanaca i Unmika zdušno podržava i naša država. Veoma loš predlog "više od autonomije, a manje od nezavisnosti" za Srbe na Kosovu u praksi znači "mnogo manje od autonomije, a mnogo, mnogo više od neizvesnosti."

Argumenti tipa "ionako ćemo svi u EU", ništa ne znače jer da znače odavno bi Severna Irska, Baskija, Katalonija, Korzika...bile nezavisne države unutar EU. Nasuprot tome, argumenti za podelu su validni - na Kosovu se obavlja privatizacija od koje Srbija ima samo štetu, dugovanja međunarodnim bankama, MMF-u i slično plaća Srbija, povratak prognanih se obavlja po stopi manjoj od 1 odsto godišnje, tako da bi se oni koji to žele mogli do 22-og stoleća vratiti kućama kojih nema. Albanci nisu i neće biti lojalni republici Srbiji, tako da bi bili i ostali remetilački faktor, a natalitet govori za sebe. Večito kamen oko vrata. Vojsku da obavi bilo kakav ozbiljan posao već dugo nemamo, a Albanci na Kosovu su se temeljno naoružali još onomad. Takođe bi se konačno znalo gde su zvanične državne granice zemlje Srbije, pa bi konačno mogli da postanemo ozbiljna država, kao što smo početkom prošlog veka i bili. Ceo jedan vek nam je ukraden, ne dajmo da nam se ukrade i ovaj.

Dakle, ne dozvolimo da nas pojedini političari uguše svojom neefikasnošću (da to ne nazivam drukčije), već budimo realni da nas ne bi potpuno ukinuli.

Draško Klikovac, Holandija


Zbog koga se stidimo revolucije od 5.oktobra

Da li ste primetili, da se u poslednje vreme u javnom vokabularu, 5. oktobar samo stidljivo, ili gotovo nikako, ne naziva više revolucijom? Umesto toga, koriste se mlake i besadržajne floskule, kao: preokret, promena, i slično, premda je tim činom, diktatura i siledžijsko jednoumlje zamenjeno, doduše slabašnim, ali suštinski sasvim drugačijim društvenim poretkom, demokratijom.

A šta je zapravo bio 5. oktobar, nego - revolucija?!
Za nas, koji smo tokom čitave naše istorije navikli na obespravljenost i despotske vladare, na krv i stradanja, taj prevrat, izveden bez nasilja, nekako nije ličio na korenite promene. Da je samo od nas zavisilo, tih promena možda ne bi ni bilo, da nas nisu izvana stalno pritiskali. Mi smo nejaku demokratiju pretvorili u anarhiju, hajdučiju i bezakonje, u lopovluk i blaćenje jer je takav sadržaj "novoga" više odgovarao našim vlastodršcima, oslonjenim na recidive prošlih vremena. I zato, nije se niotkud čulo da je demokratija u opasnosti! Ali, nažalost, njenom opstanku preti i naš mentalitet, interesi pojedinaca na vlasti i lukavo zamaskirani ostaci prošlih vremena. A narod, nenaviknut na prednosti koje im pruža demokratija, pasivno stoji sa strane.

U takvom mutljagu, u toj baruštini punoj nezajažljivih krokodila, neometano dižu glavu one snage kojima demokratske slobode ne odgovaraju.
Glas je pokrenuo anketu o tome da li nam je potreban antifašistički zakon. I te kako nam je potreban! Ali su nam potrebni i instrumenti za njegovo sprovođenje, makar bili i manje "plišani"! Jer, "učiteljica života", istorija, nas opominje i podseća na to, da je fašizam u prvim decenijama prošlog veka iskoristio slabost tek ustoličene demokratije i zaveo takvu strahovladu, koja je čovečanstvo uvalila u užase rata i stradanje pedeset miliona ljudi.

A ta paraderska tiranija započela je skoro neprimetno: stvaranjem agresivnih "jurišnih" odreda, surovih batinaša, kakav je i tzv. "Nacionalni stroj" i slične izmišljene i medijski naduvane organizacije besnih desperadosa. Oni se drsko hvale svojom brojnošću, a računaju i na masu drugih nezadovoljnika. Doduše, oni tvrde da nemaju svog vođu, ali takav se lako nađe među onima koji vole da love u mutnom, koji su dobro procenili slabosti demokratije u nas i koga će isturiti oni sa puno para. A kada oni, - zbog naše nebudnosti, - budu premrežili ovu napaćenu zemlju, biće kasno!
Sada je vreme, da se ta guja uništi, pre no što počne da nas ubija i davi.

Dimitrije Damjanov, dipl. ek. Novi Sad