GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 22. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Deca sa posebnim potrebama u Beloj Crkvi imaju svoje mesto za igru

Po igračku u biblioteku

Ovde se mogu pozajmiti igračke, ali je ovo istovremeno i mesto za igru i disko-klub i kafić

U izdeljanoj kori starog platana, ispred jedne naizgled obične kućice u Beloj Crkvi, naslikano je nasmejano lice Pinokija. Ispod njega, šarenim slovima ispisan natpis - "Biblioteka igračaka". Već s vrata vide se police prepune plišanih medveda i zeka, poneki klovn i raščupana lutkica, dečje knjižice i razne igrice uredno složene u kutije. Na zidovima nacrtani popularni likovi iz crtaća - Bambi, Dambo, Pipi Duga Čarapa, a na sredini prostrane sobe postavljen je ogroman tobogan.

Slađana Milenković, inače nesuđeni poljoprivredni tehničar, dočekuje nas sa istim onim osmehom sa kojim svakog dana, oko pola pet, dočekuje mališane. Ali, ne obične mališane, nego posebnu decu, koja se vole jače i više od drugih mališana, ali tu ljubav i mnogo jače vraćaju. A kad stignu, počinje veselje - igraonice, likovne i dramske radionice, pravi se nakit od testa. Ovo je mesto, objašnjava Slađa, biblioteka iz koje se mogu pozajmiti igračke, ali i mesto za igru i disko-klub i kafić... Jer, reč je o biblioteci za decu sa posebnim potrebama, kojima je ovaj prostor jedino mesto gde mogu da izađu.

- Naša biblioteka već tri godine radi pri Društvu za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, a ideja je deo projekta Unicefa i organizacije "Save the children". Zasad ih je otvoreno dvadesetak po Srbiji - priča Slađana, i objašnjava da je bibliotekar postala pre svega kao roditelj devetnaestogodišnjeg Marka, deteta sa težom mentalnom retardacijom. Kaže, Marko je pre otvaranja biblioteke bio kao u kućnom azilu, jer nije imao gde da izađe. A sada ima 40 drugara, sa kojima se svakodnevno druži.

Kada su rešili da otvore biblioteku igračaka, na korišćenje su dobili zapušteni prostor, u kom su se nekad delili paketi s hranom. Ali, uz pomoć "Save the children", uspeli su da prostor urede, a na poklon su od ove organizacije dobili i sav inventar - od zavesa do igračaka. Nedavno im je pomoć obećao i Crveni krst, pa očekuju i čajnu kuhinju, mini liniju, strunjače, ali i šivaću mašinu, koja će im pomoći da lakše ometenu decu uključe u neku radnu terapiju.

- Bude tu i ponekih poklona - donesu roditelji nove, ili igračke koje su njihova deca već prerasla. A, mnogi nam pomažu, pa su tako likovi po zidovima delo Tereze Stamenković, akademske slikarke koja, kad god ima vremena, drži likovnu radionicu - priča Slađana Milenković i listajući fotografije, ponosno predstavlja svoje članove. Kaže, najmlađi je, koga svi maze i paze, trogodišnji Stevan, inače oboleo od Daunovog sindroma.

- Sa njim je na početku sve bilo "vau-vau", nije hteo ni sa kim da se druži, ali se već uklopio, a igračke koristi maksimalno. Radomir Goran pravi fantastične figurice od testa, dok je Hot Muja, naš najstariji član, iako oboleo od cerebralne paralize, pravi mag za poeziju. Pesme recituje, ali ih ne zapisuje. Kaže, ima on to sve na svom hard disku, u glavi - priča bibliotekarka.

Slađana je ranije bila poljoprivredni tehničar, a od kada joj je muž pre dve godine nastradao, opština ju je zaposlila u Društvu kao sekretara i bibliotekara. Sada joj je nekako lakše, jer ne mora da traži dadilje, ne brine hoće li moći da prehrani decu, a uz to je uvek sa Markom. Roditelji se, kaže, teško odluče da dovedu dete u biblioteku, jer isprva ne mogu da se naviknu na činjenicu da im je dete bolesno.

- Zavaravaju se, drže se lažne nade. Moj Marko se od rođenja teško kreće i slabo govori, pa sam se jako rano pomirila sa sudbinom. A, onda sam rekla sebi - ako ne može da liči na drugu normalnu decu, onda neka liči na sebe i iskoristi najbolje što može. Hiljadu puta su mi rekli, dobro je što on ništa ne zna, što ne oseća. Ali, ja vidim svu tu energiju i te iskrene emocije, znam da i te kako oseća. Mlađi sin je zdrav i ne mogu da kažem da je lako odgajati dvoje tako različite dece, ali ja sam kao most koji spaja njih dvoje, moje dve obale - priča Slađana i dodaje da se svake godine organizuju seminari za roditelje, braću i sestre, koji bi trebalo da im pomognu i pokažu da u svojim problemima nisu usamljeni.

Uz druženje u Biblioteci "Pinokio", deca učestvuju i na svim gradskim manifestacijama - na karnevalu, proslavi Uskrsa... Nedavno su bili i na izletu u zoo-vrtu, a ovih dana se spremaju u posetu svojoj drugarici, koja je smeštena u Centar za brigu i smeštaj u Sremčici.

A. K. Ž.


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Po igračku u biblioteku
Besplatno prevaspitavanje političara i novinara
Akupunkturom izlečili zmaja
Bin Laden u Kruševcu
 
 


     


FastCounter by LinkExchange