GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 22. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Kako banke sankcionišu neuredno vraćanje potrošačkih kredita

Od novčanih kazni do crnog rejtinga

Opomena za kašnjenje uplate rate staje oko 200 dinara, zatezna kamata je preko dva odsto i usklađuje se sa cenama na malo

BEOGRAD - Bankari su u poslednjih nekoliko meseci zatrpali građane ponudama za potrošačke kredite, pa se instant pozajmica može dobiti bez žiranta, depozita i učešća. Dovoljno je samo ući u banku sa ličnom kartom i za pola sata imate na računu nekoliko stotina, pa i nekoliko hiljada evra. Međutim, novac se potroši odmah, a posle ga valja vraćati mesecima. Tu banke dobro "omaste brk", jer se kamate kreću i do 25 odsto.

Pošto banke tek od pre nekoliko meseci pružaju građanima ovako bogatu ponudu prerano je donositi zaključke o tome koliko su dužnici sposobni da vrate kredite i kolike će kazne plaćati. Ono što je do sada evidentno, je da se svaka opomena zbog kašnjenja ili odlaganja uplate rate kažnjava, plus toga obračunava se zatezna kamata koja je u novembru iznosila 2,1 odsto i svakog meseca se usklađuje sa cenama na malo. Na kraju kada se iscrpe sve "miroljubive mere" ide se na sud, pa kom obojci, kom opanci. Ako dužnik izgubi spor, plaća troškove suđenja. Ono što građane može da uteši jeste da zbog nevraćenog kredita ne mogu otići u zatvor. U slučaju da sud konstatuje da dužnik nema imovinu za plenidbu banka otpisuje potraživanja.

Zaduženost

Po podacima Kreditnog biroa, prosečni dug Srba je oko 130 evra, po glavi stanovnika, pa bankari smatraju da građani nisu previše zaduženi. Slovenci u proseku duguju bankama oko 1.500 evra, a Hrvati dve hiljade. Statistika možda pokazuje da nismo prezaduženi, ali sa stanovišta običnog građanina koji prima (neredovno) platu od 200 evra, to je i te kako veliko opterećenje.

U Rajfajzen banci oko 10 odsto potrošačkih kredita je procenjeno kao rizično u odnosu na plasirana sredstva.
- Klijentima se svakog meseca šalju opomene, ukoliko kasne sa uplatom čija je vrednost preko 500 dinara. Opomene se šalju i žirantima, ukoliko je reč o starijim kašnjenjima. Prinudnoj naplati se pribegava za kašnjenja preko 150 dana. Od klijenta se preko suda pokušava naplata kako njegovih obaveza prema banci tako i sudskih troškova koje je banka morala da plati prilikom podnošenja zahteva za izvršenje. Visina sudskih troškova zavisi od visine zahteva za izvršenje i kreće se od 1.300 do 65.000 dinara - kažu u Rajfajzen banci.

Vladimir Marković, direktor strategije i razvoja Sosijete ženeral banke ističe da je danas administrativna zabrana na primanja klijenta jedina mera obezbeđenja. Osnovni parametri koje banke koriste u proceduri odobravanja kredita su kreditna sposobnost, ali i "kreditna istorija" klijenta iz koje se može saznati dosadašnje ponašanje dužnika, odnosno da li na vreme otplaćuje dospele rate. Naravno, ukoliko klijent na vreme izvršava sve svoje preuzete obaveze i zasluži "pozitivnu kreditnu istoriju" može računati na najpovoljnije kamatne stope, optimalne periode otplate, ali i "unapred" odobren kredit. Veliku pomoć bankama pri odobravanju pozajmica pruža i Kreditni biro, koji od nedavno posluje u Srbiji. Na osnovu upita Kreditnom birou, banka može dobiti informacije o zaduženosti klijenta, čime je onemogućeno da se klijent prezaduži u više banaka u istom trenutku - kaže Marković.

U Sosijete ženeral banci za svako kašnjenje uplate rate naplaćuje se 200 dinara, zatezna kamata ovog meseca iznosi 2,2 odsto, a svi eventualni sudski troškovi koji mogu biti izuzetno visoki, takođe idu na teret klijenta. Građani koji ne plaćaju rate na vreme, po rečima Markovića, mnogo više kažnjavaju sebe time što dospevaju na crnu međubankarsku listu i praktično sebi zatvaraju vrata svih banaka koje posluju u zemlji.

M. Obradović


vesti po rubrikama

^ekonomija

Od novčanih kazni do crnog rejtinga
"Dijamant" neće podizati cene
Ukrajinci kupuju Fabriku vagona
Nepravilno 80 tendera
Invej kupio akcije "Milana Blagojevića"