GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 21. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Nizom događaja Nemačka je obeležila 60-godišnjicu početka Nirnberškog procesa

Suđenje veka u sali 600

BERLIN - Nemačka je nizom događaja obeležila godišnjicu Nirnberškog procesa, suđenja najokorelijim nacističkim zločincima iz Drugog svetskog rata, koje je na jučerašnji dan pre tačno šest decenija počelo u tom gradu bavarske Frankonije.

Američki tužilac Vitni Heris i ostali svedoci vratili su se u sudnicu u kojoj je vođen proces protiv 24 nacista, a u Nirnbergu, pre rata omiljenom mestu okupljanja nacista, u subotu je održan skup na kojem su nemački naučnici pokušali da se na objektivan način osvrnu na taj proces kojim je stavljena tačka na najmračniji period u istoriji nemačke nacije.

Suđenje nekim od najbližih saradnika Adolfa Hitlera, koje je počelo 20. novembra 1945, bilo je presedan - prvi put u istoriji na optuženičkoj klupi našli su se ratni zločinci. Proces je počeo u čuvenoj sali broj 600, poznatoj iz svih istorijskih udžbenika. U istoriju je urezana i čuvena rečenica kojom je glavni tužilac, Amerikanac Robert Džekson, otvorio suđenje: "Ponavljanje takvih nedela, ljudska civilizacija ne bi mogla da preživi".

Saslušano 236 svedoka

Statističari su zabeležili da je u Nirnbergu vođen jedan od najopsežnijih postupaka u istoriji prava. Zapisnik je obuhvatao četiri miliona reči kucanih na 15.000 strana. Saslušano je 236 svedoka, a tok suđenja je simultano prevođen na engleski, francuski i ruski, zahvaljujući prilježnosti i stručnosti ukupno 12 prevodilaca. Za dokazni materijal je korišćeno 7.300 metara filma, optuženima je stajalo na raspolaganju 27 advokata, a o svemu tome je svakodnevno izveštavalo oko 250 novinara.

U jednogodišnjem procesu protiv 24 osobe iz nacističke "elite", sud je 12 najviših funkcionera Hitlerovog režima osudio na smrt. Kazne su izvršene bez prisustva javnosti - samo uz službene svedoke. Zanimljivo je da se nijedan od optuženih nacista, kojima se sudilo za "zaveru protiv svetskog mira, za zločine protiv mira, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti", nije izjasnio krivim.

Najbliži Hitlerov saradnik Martin Borman, koji je pred kraj rata nestao, osuđen je u odsustvu na smrtnu kaznu, dok je Herman Gering uspeo da pre pogubljenja izvrši samoubistvo cijankalijumom koji mu je, uprkos strogim merama bezbednosti, doturen u ćeliju. Među ostalom desetoricom osuđenika na smrt bili su gubernator Poljske Hans Frank, ministar unutrašnjih poslova Vilhelm Frik, komandant Vermahta Alfred Jodl, šef Gestapoa Ernst Kaltenbruner, ministar spoljnih poslova od 1938. Joahim fon Ribentrop i drugi najbliži Hitlerovi saradnici.

Interesantna je sudbina onih koji su u Nirnbergu izbegli smrt. Hitlerov zamenik Rudolf Hes je osuđen na doživotnu robiju gde je, kao poslednji zatvorenik u Špandauu, izvršio samoubistvo 1987. u dubokoj starosti. Neonacisti, koji su Hesa proglasili mučenikom, tvrde, međutim, da je on ubijen. Jedan od najpoznatijih nacističkih osuđenika bio je Albert Šper, Hitlerov ministar za opremu, urbanizam i ratnu proizvodnju. On je osuđen na 20 godina robije, a kaznu je izdržavao do 1966. Izašavši iz zatvora, objavio je svoje memoare i na njima zaradio golemo bogatstvo. Umro je 1981.

Sve vlade Savezne Republike Nemačke (osnovane 1949) - od one koju je predvodio kancelar Konrad Adenauer pa do ove poslednje čiji šef je bio kancelar Gerhard Šreder - borile su se protiv nasleđa i ideologije nacizma, ali je nemačka sadašnjost i dalje opterećena prošlošću. Neonacisti sede danas u jednom pokrajinskom parlamentu, mržnja prema strancima je takoreći svuda prisutna i neskrivena, a rast rasističkih i antisemitskih ispada je zabrinjavajući.

Tanjug


vesti po rubrikama

^svet

Suđenje veka u sali 600
Protest Sadamovih advokata
Bušu, nema nezavisnosti Tajvana
Putin doputovao u posetu Japanu
 


     


FastCounter by LinkExchange