GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Ponedeljak, 21. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


Na današnji dan završen je troipogodišnji rat u BiH

Deset godina dejtonskog mira

Bošnjaci su danas za jedinstvenu državu i jaku centralnu vlast, Hrvati traže treći entitet, a Srbi strepe za Srpsku

BEOGRAD - U američkoj vazduhoplovnoj vojnoj bazi Rajt-Peterson, u američkom gradiću Dejton, na današnji dan pre 10 godina potpisan je Generalni okvir mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu, poznatiji kao Dejtonski sporazum, kojim je završen troipogodišnji rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Sporazum su, posle tronedeljnih pregovora, potpisali tadašnji predsednici BiH, Hrvatske i Srbije, Alija Izetbegović, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, podseća Tanjug.
Izetbegović, Tuđman i Milošević su tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995, u Parizu i zvanično potpisali mirovni sporazum.

Dvojica od trojice potpisnika - Tuđman i Izetbegović, u međuvremenu su umrli, dok se Miloševiću pred Haškim tribunalom sudi za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.

Tadić: Srpskom narodu mnogo znači RS

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će suprotstaviti jednostranim odlukama kojima se menja uređenje BiH, odnosno RS u okviru nje. On je u intervjuu banjalučkim Nezavisnim novinama kazao da se zalaže za očuvanje svih postojećih država u sadašnjim granicama. Prema Tadiću, Beograd i Zagreb treba da podrže sve što se dogovore tri naroda u BiH, makar oni odlučili da temeljno promene i Dejtonski sporazum. Tadić je ocenio da srpskom narodu mnogo znači postojanje RS i da "ne bi bilo dobro da se protivno volji jednog od tri naroda to menja. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić smatra da 10-godišnjica Dejton jeste razlog za ispijanje šampanjca, jer je tim sporazumom zaustavljen rat, ali da s druge strane 10 godina kasnije nije moguće u potpunosti biti zadovoljan, jer BiH još nema potrebne državne mehanizme. Mesić je istom listu rekao da uspostavljanje trećeg entiteta ne bi bilo dobro za BiH, jer "bi to do kraja konzervisalo stanje u toj državi". Mesić tvrdi i da je Milošević 1991. predložio Tuđmanu da Hrvatska dobije granice banovine, plus Cazin, Kladušu i Bihać, tzv. tursku Hrvatsku, dok je Izetbegović tokom devedesetih Tuđmanu nudio konfederaciju Hrvatske i BiH. "Te iluzije koje i danas neki gaje - da će se svet umoriti od Bosne, pa će se BiH podeliti između Hrvatske i Srbije - to je neostvarivo", rekao je Mesić i dodao da bi se podelom BiH dobila nova Palestina na području Evrope.

Dejtonskim sporazumom BiH je podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH (sa bošnjačko-hrvatskom većinom) i Republiku Srpsku (sa srpskom većinom). U skladu s tim sporazumom, utvrđena je formula: jedna država (BiH), dva entiteta (FBiH i RS) i tri konstitutivna naroda (Bošnjaci, Hrvati i Srbi).

Suverenitet BiH je, prema Dejtonskom sporazumu, utvrđen isključivo u oblasti spoljne politike, spoljne trgovine, carinske, monetarne i finansijske politike i imigracije. Na unutrašnjem planu, u skladu sa Ustavom BiH koji je inkorporisan u Dejtonski sporazum, većinu nadležnosti imaju entiteti.

Iako je Dejtonski sporazum obezbedio okončanje rata i konsolidaciju mira, političke institucije BiH utvrđene dejtonskim Ustavom su slabe, a ključne odluke o budućnosti zemlje i dalje donosi visoki predstavnik međunarodne zajednice. Mnogi domaći i strani analitičari ocenjuju da, u slučaju eventualnog povlačenja međunarodnih predstavnika iz BiH, ne bi postojala mogućnost realnog samoodržanja te države. U poslednje vreme SAD i EU preduzimaju usklađenu akciju za temeljnu izmenu ustavnog ustrojstva BiH u pravcu jačanja centralne vlasti u Sarajevu i smanjenja moći entiteta. Američki institut za mir pripremio je novi ustav BiH koji bi od ove države trebalo da stvori "centralizovanu parlamentarnu demokratiju".

Taj dokument predviđa "normalnu, integrisanu, neetničku parlamentarnu demokratiju s jednim parlamentom i jednom centralnom vladom s punim zakonodavnim i izvršnim ovlašćenjima i jednim titularnim šefom države", umesto trojnog predsedništva.

Prema ustavu Američkog instituta za mir, entiteti bi nastavili da egzistiraju, ali sa "drastično smanjenim ingerencijama". Izjašnjavanja predstavnika tri naroda u BiH na nedavnom skupu u Briselu pokazala su da su njihovi stavovi o budućnosti BiH potpuno suprotni.

Bošnjaci su za jedinstvenu državu i jaku centralnu vlast, Hrvati traže treći, svoj entitet, dok Srbi strepe da se pod vidom ustavnih promena dovodi u pitanje i samo postojanje Republike Srpske.


vesti po rubrikama

^balkan

Deset godina dejtonskog mira