GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 20. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Premijeru ima ko da piše

Knjigu piše Koštunica Voja
u belome gradu pod Avalom
i krnjetkom Avalskoga tornja,
te je šalje u zemlju lalića
belom gradu Sheveningen Hagu,
tužiteljki Haškog tribunala
bajnoj djevi Karli del boj Ponte.
Tajno piše, a tajno joj šalje,
u knjizi joj ovako besedi:
"Tužibabo Haškog tribunala,
bajna djevo, Karla del boj Ponte,
a što si se, jadna, navadila
na junake srpske patriote,
te ih kupiš kano Čuma decu
i odvodiš u tuđinu kletu?
Otela si mog dvojnika Slobu,
srpskog roda najmilijeg sina.
To ti srcu nije dosta bilo,
već mi uze sve dobre junake:
Pavkovića, slavnog bonvivana,
što rastura ćurke na buljuke,
po dve i dve na britvu nabija,
preko ždrela u želudac tura.
Vojislava Šešelja, vojvodu,
paravojnih nauka doktora
što kašikom zarđalom maše
kad ugleda kakve oči čarne.
Mog Milana, jabuku sa grane,
što se u svoj pos'o nije meš'o
ubrala si u cvetu mladosti,
još zelenog kraj sedog perčina.

 

I Mrkšića i Lazarevića,
i Lukića i Šainovića,
i Radića i Šljivančanina
i ostale sve junake redom.
Ni to tebe nije dosta bilo,
već mi išteš dva crna bisera
- Radovana, mladog psihijatra,
i Mladića, slavnog generala.
Što ih išteš, iskali te vuci,
kad ja ne znam gde se oni kriju
il' o tome nisam obavešten.
Tužibabo Haškog tribunala,
okani se, Karla, izručenja
jer zlo dobra doneti ne može,
već ti piši Evropskoj uniji
da je Voja s tobom sarađivo,
ne bi li nas dahije primile
u evropsku zemlju svekoliku
da ja vidim moje dobro jutro,
da s' umilim srpskoj raji tužnoj".
Dođe knjiga Karli del boj Ponte,
knjigu gleda haška tužiteljka,
onu gleda, drugu sitnu piše:
"Kneže Vojo, od Srbije glavo,
a što si se, jadan, rasrdio
na devetu rupu na svirali
i frulaša što na njojzi svira?
Pa zar ne znaš, ne znali te ljudi,
da je poso haške tužiteljke
da privodi krvnike ajduke
svetlom licu besmrtnice Pravde,

a tvoj da ih po čukama vijaš,
kroz jaruge i vukojebine
ili da ih tajno nagovoriš
da s' predaju za debele pare
sakupljene haračem od raje?
Što me pitaš za ratne zločince
koje vodim u tuđinu kletu
- zločinom su zemlju oskrvnili,
krvave im ruke do lakata,
krv nevinih vapije do neba,
rođenu su zemlju uništili
- i Srbija njima je tuđina,
nema za njih, Vojo, otadžbine.
Što mi pišeš za crne bisere,
Karadžića, ludog psihijatra,
i Mladića, slavnoga koljača,
kako ne znaš gde se oni kriju
il' o tome nisi obavešten,
to pas s maslom ne bi pokusao.
To ti pričaj sovi zlatokriloj,
ona će ti veru učiniti,
a ja nisam slepa kod očiju.
Kneže Vojo, od Srbije glavo,
okani se, bolan, ludovanja,
lagarija i palamuđenja,
jer istinu laž doneti neće,
no ti kupi pandure i vojsku,
pak uhvati Mladića dželata,
pošlji mi ga do Nove godine
da ti ne bi evropske dahije
nalupale čvrge ko đačetu
i privele klupi magarećoj".


vesti po rubrikama

^glasine

Premijeru ima ko da piše
Pokvarena jaja i prljave čarape
Rečnik poznatih reči i pojmova
Vesti iz budućnosti: Dva minuta mržnje
 


     


FastCounter by LinkExchange