GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 20. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Goran Trajkoski, pevač kultne makedonske grupe Mizar

Tračak večnosti u odrazu života

Koncerti su naše glavno "oružje" u promovisanju muzike koju stvaramo. "Mizar" nije marketing kompanija, pa da se obraća nekim ciljnim grupama

Ponovo okupljen, kultni makedonski bend "Mizar" prošle nedelje je koncertom u klubu Akademija i beogradskoj publici predstavio svoj novi album "Kobna ubavina" ("Terrible beauty is born") objavljen za "Dalas rekords". Iako iza sebe ima samo dva studijska albuma ("Mizar" i "Svjat dreams"), "Mizar" je jedna od najuticajnijih pojava na skopskoj alternativnoj sceni - njegov stil postao je inspiracija mnogim bendovima, doživeo je reizdanje obe ploče i snimanje diska "Tribute To Mizar".

Priča o "Mizaru", kao "drsko autentičnoj" atrakciji, počela je osamdesetih, kada je bend prevazišao dotadašnju rok orijentaciju i pod nazivom "Mizar - drugo otkrovenje" ponudio potpuno originalnu fuziju pojanja makedonskog etnozvuka i dark muzike. Međutim, sastav se 1991. godine razilazi, a neki od članova nastavljaju da razvijaju tradiciju njegovog zvuka kroz pojedinačne projekte - grupe "Kismet", "Anastazija", "Arhangel".

Zvezda nade

- "Mizar" je arapska reč koja označava "zvezdu nade" koja je vodila putnike kroz pustinju i pomagala im da nađu pravi put. Inače je astronomski termin. Mislim da su priče o mistifikaciji imena izmišljotine. Ime se postavlja kao zaštitni znak, a muzika je ta koja određuje njegovo značenje, ona stvara neku mitologiju oko imena benda - objašnjava Trajkoski.
Inače, "mizar" na latinskom znači posmrtni odar, a na starogrčkom mržnja.

Naš sagovornik Goran Trajkoski bio je u "Mizaru" za vreme prvog albuma, i to kao basista, ali je 1987. okupio grupu "Anastazija". - Pošto je 2003. bila godišnjica osnivanja "Mizara", neki od članova pokrenuli su inicijativu za ponovno okupljanje grupe, da bismo, u simboličnom smislu, napravili revijalni koncert na kojem bi nastupilo što je moguće više članova "Mizara". Tako su i mene pozvali da budem gost na ovom koncertu. Međutim, kako je cela ideja propala, ostao sam kao glavni vokal. Koncert je održan krajem maja 2003, odjek je bio dobar i pozvali su nas da nastupimo u Zagrebu i na Egzit festivalu. Sve to rezultiralo je time da smo počeli da razmišljamo i o snimanju albuma - kaže Trajkoski.

Koliko se, posle skoro 15 godina od poslednjeg albuma, promenio stil "Mizara"?
- Ideja je bila da ovim albumom nadogradimo muziku "Mizara", napravimo nešto što će biti prepoznatljivo za "Mizar", ali ne isto. Jer nije bio izazov ponavljati muziku "Mizara". I mislim da smo uspeli da uhvatimo zvuk koji smo "ganjali". Jedino što su nam neki zamerili da je album predugačak. Na njemu se našlo 12 pesama, od kojih su dve obrade - "Gradot e nem", sa prvog, i "1762" sa drugog albuma. Kada je reč o tekstovima, oštriji su i društveno angažovaniji od onih na prethodnim albumima. Predstavljaju neku vrstu refleksije života koji živimo i koji je zagađen politikom. Želeli smo da naše pesme u sebi sadrže bar mali tračak večnosti, ali pre svega da budu odraz života. Ne bavimo se naučnom fantastikom, već realnošću, i to osećanjima, a ne komentarima.

Kakvi su utisci sa ove promotivne turneje? Koje ljude danas dotiče vaša muzika?
- "Mizar" nikad nije bio ekstremno popularna grupa. Tiraži nam nikad nisu bili veliki. Ljudi su se samoinicijativno upoznavali s našom muzikom - ne putem medijske reklame, već spontano, tako da je komunikacija među publikom postala naš marketing kanal. Ni sad nemamo mogućnosti da uradimo neku veću reklamnu kampanju. Koncerti su naše glavno "oružje" u promovisanju muzike koju stvaramo. Promocija se odvija sporo, kao što je bilo i s prvim albumima, ali moramo biti strpljivi. Uostalom, "Mizar" nije marketing kompanija pa da se obraća nekim ciljnim grupama. Zato je i publika koja dolazi na koncerte dosta heterogena. Mi ne biramo publiku - ona bira nas. Ranije su nas "gurali" u neke gotik krugove i deo ljudi koji dolaze zaista nose tu ikonografiju, ali se mnogi i ne odlikuju takvom estetikom.

Kako vam se danas čini skopska alternativna scena?
Ne mogu da kažem ni da je u razvoju, niti da je u opadanju. Ima malo grupa i to je neka konstanta. Mediji su nam uglavnom loši u pogledu muzike. U Skoplju postoji samo jedan radio koji promoviše alternativnu muziku. Problem je i to što nema podrške, nema klubova u kojima bi se takva muzika razvijala, ali to nije do muzičara.

Ana Kalaba


vesti po rubrikama

^glasno

Tračak večnosti u odrazu života
Jedna priča o beogradskim grafitima
Nepoznati intervju sa Lenonom
"Umjetnost zdravog đira"
Novi album "Muzike poludelih"
 


     


FastCounter by LinkExchange