GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 20. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

Šteta za EPS, zarada za EFT

S. RADAK: Ako na taj način smanjujemo proizvodnju HE "Bajina Bašta" i dižemo nivo jezera, jasno je da je sva količina struje koja je primljena iz Bugarske za nas prelivena energija. To je izgubljena struja zato što nismo uspeli da iskoristimo vodu u jezeru HE "Bajina Bašta"

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima, povezanim sa tom trgovinom, održane 13. marta 2004. godine

STOJAN RADAK (dispečer EPS-a): Od 1. februara 1984. godine zaposlen sam u EPS-u, gde sam proveo 20 godina. Prvih 14 godina rada proveo sam na radnom mestu dispečera, a sledeće četiri bio sam šef smene dispečera. Dakle, dispečer EPS-a je funkcija vezana za upravljanje energetskim sistemom i obuhvata angažovanje proizvodnih kapaciteta prema predviđenom dnevnom programu rada elektroenergetskog sistema, što znači da dispečer pod svojom komandom, na neki način, ima sve proizvodne kapacitete. Dispečer EPS-a je, u ovom momentu, kada mi razgovaramo, najodgovorniji za sigurnost napajanja potrošača.

Dalje, u svom radu vodi dispečerski dnevnik, u koji se unose svi događaji koji su se desili u njegovoj smeni. Bitno je da dispečer EPS-a analizira donošenje odluka i preduzimanja upravljačkih akcija i korekcija u toku dnevnog programa rada. On je u tom smislu vrlo nezavisan, čak i od svojih neposrednih rukovodilaca, zbog toga što se smatra da dispečer koji je u smeni najbolje poznaje trenutnu situaciju u sistemu i na njemu je odgovornost da preduzima odgovarajuće akcije.

Dispečer EPS-a razmenjuje informacije sa dispečerskim službama u zemlji i inostranstvu. To znači da je on praktično u stalnoj komunikaciji sa dispečerskim centrima susednih zemalja, pošto su naši sistemi povezani. Ja sam taj posao radio 18 godina.

- PREDSEDNIK (A. Vučić): Vi znate da mi imamo u našem materijalu prilog B3. Reč je o analizi rada elektroenergetskog sistema Srbije za 24. otobar 2003. godine. Molim vas da se fokusirate na taj dan.
S. RADAK: Ta analiza rada elektroenergetskog sistema Srbije za 24. oktobar 2003. je i napisana zbog toga što je ta situacija bila sporna. Ja ću se sada potruditi da vam objasnim o čemu se tu zapravo radi. Dana 22.10.2003. godine u 12,11 časova tehnički direktor Hidroelektrane "Bajina Bašta" poslao je Direkciji za upravljanje elektroenergetskim sistemom faks sledeće sadržine: "Na osnovu prikupljenih podataka o padavinama u slivu Drine i na osnovu prognoze da će dotok porasti preko 600 kubnih metara u sekundi, tražimo da se agregati u HE "Bajina Bašta" angažuju maksimalno". Znači, već 22. u podne stigao je zahtev.

Istog dana u Direkciji je napravljena prognoza dotoka za hidroelektrane u slivu Drina, "Piva", "Podpeć", "Višegrad" i "Bajina Bašta". Zašta je bitna ta cifra od 600 kubnih metara u sekundi? Ako je dotok na reci Drini niži od 600 kubnih metara, može se obraditi tako što će sva količina vode proći kroz lopatice turbine i proizvesti struju. Međutim, ako je dotok preko 600, ne može se sva količina vode obraditi, nego će jedan deo morati da se prelije preko brane.

Tehnologija upravljanja elektroenergetskim sistemom u tom domenu nalaže sledeće: da se izađe u susret takvim zahtevima, za maksimalnim angažovanjem elektrana. Zbog čega? Električna energija proizvedena u protočnim hidroelektranama je jeftinija nego ona koja se proizvodi iz akumulacionih hidroelektrana, termoelektrana ili termoelektrana toplana.

Šta se preduzima? Svi proizvodni kapaciteti kojima preti preliv imaju maksimalnu snagu, a prema tome se onda prilagođavaju ostali proizvodni kapaciteti da bismo što više vode iskoristili i taj proces se zove predpražnjenje akumulacije. Tog 22. još nije bilo preliva, ali mi smo se trudili da što više vode prođe kroz turbine, da što više spustimo kotu jezera i da što veću količinu vode možemo da prihvatimo.

Međutim, šta se desilo? Desilo se to da je dnevnim planom rada elektroenergetskog sistema za 24. oktobar bilo predviđeno smanjenje proizvodnje u HE "Bajina Bašta". To se može smatrati opravdanim, jer vi u svakom momentu morate da izbalansirate, da izjednačite potrošnju sa proizvodnjom. To sniženje proizvodnje 24. u ranim jutarnjim satima, od ponoći do šest ujutru, nije nešto što je neobično. Međutim, ako pogledate stavke: prijem i izvoz, uvoz energije, onda vidite da u tih prvih šest sati primamo određenu količinu energije, pored već ugovorenog uvoza od ranije, primamo količinu energije ugovorene ad hok na ime deponovanja. Radi se o energiji čije je poreklo Bugarska, a čiji je vlasnik trgovac strujom.

Ovo je vezano sa činjenicom da je trgovac imao jednu količinu struje. Moram da kažem da se tu ne radi o velikim količinama, ali to celu stvar ne menja. Bitan je princip šta se u datom momentu radi. Znači, dnevni plan rada elektroenergetskog sistema je napravljen tako da će se spustiti proizvodnja u HE "Bajina Bašta", a da će se istovremeno prihvatiti depo električne energije iz Bugarske.

Ta električna energija je imala oznaku ili koeficijent 1:1,4. To znači da, ako mi primamo jedan megavat-čas struje u naš sistem, u obavezi smo da vratimo 0,7. To izgleda vrlo povoljno. Međutim, ako na taj način mi smanjujemo proizvodnju HE "Bajina Bašta", smanjujemo protok vode kroz turbinu i na taj način dižemo kotu jezera, jasno je da je sva količina struje koja je primljena iz bugarskog sistema za nas prelivena energija. To je za nas izgubljena energija zato što mi nismo uspeli, iz tog razloga, da iskoristimo vodu koja je bila u akumulacionom jezeru HE "Bajina Bašta".

- DEJAN RAJČIĆ (član Anketnog odbora u ime NS-SPO): Ona se prelila preko brane.
S. RADAK: Upravo sam to sada hteo da vam objasnim. Da se neko, kojim slučajem, te noći 24. od ponoći do šest ujutru našao na brani HE "Bajina Bašta" i da je gledao prema prelivnim poljima, on ne bi video da je prelivena. Preliva tada i nije bilo. Preliv je nastao u 12 časova tog istog dana. Činjenica je da mi nismo imali našu proizvodnju maksimalno angažovanu i da nismo tu vodu iskoristili, tako da, kada je talas došao, više je vode preliveno preko brane. Znači, ovde se radi o tome što Pravilnik o radu elektroenergetskog sistema i dispečerskom upravljanju, koji je najviši akt koji se koristi kada je reč o upravljanju sistemom, nije poštovan.

- PREDSEDNIK: Ko je doneo takvu odluku?
S. RADAK: U ovom momentu je vrlo teško reći tačno ime. Postoji inženjer koji pravi taj dnevni plan o radu sistema i ljudi koji daju instrukcije kako da se plan napravi. Transakcije električnom energijom, kada je reč o uvozu, izvozu, tranzitu itd. su u Direkciji za upravljanje elektroenergetskim sistemom, u nadležnosti glavnog dispečera i direktora Direkcije za upravljanje elektroenergetskim sistemom.

- PREDSEDNIK: To su gospoda Vignjević i Marjanović?
S. RADAK: Niste u pravu. Gospodin Vignjević je glavni dispečer, a direktor Direkcije za upravljanje elektroenergetskim sistemom je gospodin Đorđo Subotić. Ako pogledamo Pravilnik koji reguliše ovakvu situaciju, kada se eventualno može primiti određena količina električne energije, piše ovako: "Ako su proizvodne mogućnosti manje od potreba za električnom energijom, vrši se nabavka od drugih elektroprivreda, uz korišćenje mogućnosti naturalnih razmena, odnosno, vraćanja već deponovane energije".

Ovde je zanimljivo da mi ne samo da nismo imali manjak mi smo imali višak. To se vidi po tome što su tog dana i termoelektrane u EPS-u radile na tehničkom minimumu. HE "Bajina Bašta" nismo angažovali maksimalno, a ipak smo prihvatili tu količinu struje. To je u direktnoj suprotnosti sa Pravilnikom.

Pošto je jedan deo mojih obaveza vezan i za tu analizu rada sistema, smatrao sam da o tome treba da obavestim svog pretpostavljenog rukovodioca, tako da sam taj materijal, koji imate i vi pred sobom, odnosno analizu kao zvaničan dokument uputio direktoru Direkcije. Međutim, na moje iznenađenje, moram da priznam, to nije naišlo na bilo kakav odjek.

Ta problematika u Direkciji za upravljanje elektroenergetskim sistemom uopšte nije razmatrana, tako da sam shvatio, pošto sam bio prisutan na nekoliko stručnih saveta koji su održani u EPS-u o metodologiji balansiranja i pravilima deponovanja, da te stvari nisu dovoljno definisane i to me je podstaklo da taj dopis, dostavim i Ministarstvu energetike. Posle toga je prošlo prilično vremena i shvatio sam da na takav dopis nema ili neće biti reakcije.

Želeo bih da kažem još nešto da bi razbili svaku sumnju o mojoj pristrasnosti u toj problematici. Pomenuću da je 20. februara 2003. godine takođe bio preliv na "Bajinoj Bašti". Međutim, taj preliv nema apsolutno nikakve veze s trgovcem. Ja sam na isti način reagovao, obavestio sam direktore Direkcije, znači ti prelivi nisu nešto što se ne može desiti, nešto što se ne dozvoljava, ali tog 20. februara je takođe bio preliv koji je bio praktično neobjašnjiv. Obavestio sam direktora Direkcije i kao rezultat toga, svi mi koji smo bili uključeni u tu problematiku dobili smo zadatak da napišemo izjave i takođe, ni tada nikakvih analiza i posledica nije bilo.

Znači, ovim sam hteo da kažem da je moj pristup, kada je ovome reč, potpuno izbalansiran i praktično se ne radi o tome da se neko napada, a neko brani. Zaključujem da su svi elementi koji su bili potrebni prilikom izrade dnevnog plana rada elektroenergetskog sistema bili poznati, da se zna šta se u takvim situacijama radi, a da je i pored toga primljena energija na deponovanje u naš sistem i smatram da je tada napravljena šteta. Radi se, kao što sam rekao, o malim količinama električne energije i to su male cifre.

Sutra: Kako EPS pomaže trgovačku kompaniju EFT


vesti po rubrikama

^feljton

Šteta za EPS, zarada za EFT
 


     


FastCounter by LinkExchange