GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Subota, 19. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS intervju


Hasan Servet Oktem, ambasador Turske u SCG, govori za Glas o EU, vojnoj, političkoj i ekonomskoj saradnji dveju zemalja

Srbi otkrivaju Tursku iz dobrog ugla

- Ova evroazijska zemlja iskreno podržava SCG na putu da postane članica Evropske unije
- Investicije turskih privrednika u Srbiji nisu dovoljne, ovde radi samo kompanija "Efes"
- Imamo iste odnose sa aktuelnom vlašću kao i sa prethodnom

Pregovori Evropske unije i Republike Turske o ulasku ove evroazijske zemlje u evropsku zajednicu počeli su 3. oktobra ove godine. U Briselu je tada rečeno da bi pregovori o pristupanju mogli da traju deset godina, a da bi Turska u EU mogla da uđe između 2015. i 2020. godine.

- Treći oktobar je veoma značajan datum za Tursku. Taj datum je prekretnica zato što je 2. oktobra Turska bila kandidat za ulazak u EU, a 3. oktobra postala je zemlja pristupnica EU - kaže Hasan Servet Oktem, ambasador Republike Turske u Srbiji i Crnoj Gori.

Šta će Turska uraditi i šta EU zahteva od nje da učini u periodu pristupanja Uniji?
- Postoje tri glavne oblasti. Prva podrazumeva da će Turska nadgledati da li se zakonodavne reforme sprovode u praksi. Uneli smo promene u zakonodavstvo, gde smo pokušali da prilagodimo turske propise propisima EU u oblasti demokratije, ljudskih prava, slobode govora, slobode udruživanja... Ali, nije dovoljno samo izraditi nove zakone nego ih i sprovesti u svakodnevnom životu.

Usklađivanje propisa

U drugu oblast spada sve ostalo kada se izuzmu zakonodavstvo, demokratija i ljudska prava. Postoji 35 poglavlja koja treba da prilagodimo evropskim standardima - propise u oblasti poljoprivrede, životne sredine, bankarstva, statistike, saobraćaja... Usklađivanje propisa već je počelo u obrazovanju, nauci i kulturi i prvi korak je "screening" - proces uočavanja manjkavosti postojeće zakonske regulative.

"Inat" za prijateljstvo

"Inat" je prvo društvo srpsko-turskog prijateljstva, a osnovano je prošle godine u Beogradu. Koliko Turaka živi u Srbiji?
- Malo. Možda ne više od 1.000 u užoj Srbiji, dok na KiM živi oko 30.000 Turaka. Veoma smo zadovoljni što je osnovan "Inat". "Inat" je vrlo aktivan, organizuje kurseve turskog jezika, pomaže turskim privrednicima i poslovnim ljudima, utiče na poboljšanje veza između zemalja. Mi podržavamo aktivnosti "Inata". Veoma sam zadovoljan što je takvo udruženje osnovano i nadam se da će imati sve više članova iz godine u godinu.
"Inat", inače, nije nikakva skraćenica, već ima isto značenje i u srpskom i u turskom jeziku, odnosno, znači prkos, a izabrana je u pozitivnom smislu.

Zadatak u trećoj oblasti biće da objasnimo turskom narodu i narodima EU šta Turska čini da bi postala članica EU i koji su njeni potencijali i budući doprinos. Znamo da postoje otpori u nekim zemljama. U Holandiji i Francuskoj održani su referendumi na kojima su ti narodi glasali protiv evropskog ustava. Nasuprot mišljenjima da je turski faktor bio presudan za ovakav ishod, istraživanja Evrobarometra dokazuju da je njegov uticaj bio minimalan i marginalan. Znamo da u nekim zemljama vlada negativno javno mnjenje kad je reč o Turskoj. Zato moramo da im objasnimo da Turska neće biti teret EU.

Koje oblasti je najteže promeniti, za koja područja će biti potrebno najviše napora i vremena?
- Naši stručnjaci kažu da će rad biti najteži u oblasti životne sredine i poljoprivrede. Naime, Turska treba da uloži između 20 i 30 milijardi dolara u zaštitu životne sredine da bi je unapredila i prilagodila standardima EU. U Turskoj se oko 35 odsto stanovništva bavi poljoprivredom i to je previše, jer moramo da smanjimo taj broj na oko 15-20 odsto. Moramo da napravimo modernu poljoprivrednu strukturu i ubedimo stanovništvo naših seoskih područja da se tome prilagodi.

Šta će Turska uraditi u oblasti ljudskih prava?
- Turska je u ovoj oblasti već obavila veliki posao i unela sveobuhvatne promene u svoje zakonodavstvo u poslednje četiri godine. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da neki krugovi u EU smatraju da je Turska praktično izvršila "tihu revoluciju" u ovoj oblasti.

Za ujedinjenje Kipra

Šta EU traži kada je reč o priznavanju Kipra?
- Generalni sekretar UN Kofi Anan pripremio je prošle godine plan koji su kiparski Turci referendumom odobrili, oko 70 odsto njih, ali su ga kiparski Grci odbacili. Pre toga, EU, SAD i svi ostali 40 godina su krivili tursku stranu da nije spremna za kompromis. Sada, međunarodna zajednica, EU i SAD prihvataju da su kiparski Turci glasali za mir i ujedinjenje ostrva. Sada je vreme da se otklone nametnuta ograničenja, jer turskom narodu na Kipru nije dozvoljeno da direktno izvozi, niti uvozi robu, brodovi ne mogu da dolaze u njihove luke, avioni ne mogu da sleću na turski deo Kipra. EU i SAD kažu da je vreme da se izolacija prekine. EU priprema finansijski paket pomoći od 260 miliona evra, kao i još jedan paket kojim će dozvoliti direktnu trgovinu, izvoz i uvoz između kiparskih Turaka i EU. Međutim, grčki deo Kipra to blokira.

Kakav je odnos turske države prema nacionalnim manjinama, posebno prema Kurdima, ali i Jermenima, Grcima, Jevrejima?
- Posle 20 godina borbe, kurdska gerilska teroristička grupa PKK skoro da je uništena. Većina Kurda u Turskoj danas shvata da nasilje nije rešenje. Poslednjih godina Turska je skoro u svemu dala slobodu tom narodu. Ranije je bilo zabranjeno emitovanje kurdske muzike, nisu smeli da imaju svoje RTV stanice, niti da zvanično uče kurdski jezik. Sada mogu da emituju RTV programe na svom jeziku. Omogućeno je učenje kurdskog jezika na kursevima, mada u školama uče turski. U turskom parlamentu su, barem, četvrtina poslanika poreklom Kurdi.

Od oko 20 ministara pet-šest poreklom su Kurdi - ministar unutrašnjih poslova, zdravlja, poljoprivrede... Turska je dosad imala i četiri-pet premijera koji su bili Kurdi. Kad je reč o manjinama, broj Grka u Turskoj, nažalost, postepeno se smanjuje. Sada u Turskoj živi oko 10.000 Grka i oko 80.000 Jermena koji, pretežno, žive u Istanbulu, imaju svoje škole, bolnice, udruženja i štampu. Jevrejska zajednica u Turskoj nikada nije imala nikakvih problema. Odnosi između Turaka i Jevreja mogu da služe za primer. Spomenuću i to da je Turska prva muslimanska zemlja koja je priznala Izrael kao državu. Od njenog osnivanja 1948. naši diplomatski odnosi sa tom zemljom nikada nisu prekidani.

Da li će Turska podržati ulazak SCG u EU?
- Od oktobra 2000, kada je Miloševićeva vlada pala, Ankara i Beograd ustanovili su ponovo dobre odnose. Naši politički odnosi su savršeni i Turska iskreno i snažno podržava SCG na putu da postane članica EU. Turska je javno rekla da podržava članstvo SCG u evroatlantskim institucijama.

Na prijemu koji ste organizovali u čast Nacionalnog dana Republike Turske bili su prisutni i članovi prethodne vlasti poput bivših ministara Gorana Svilanovića i Dušana Mihajlovića, bivšeg ambasadora u Meksiku Vesne Pešić, a nije bilo predstavnika aktuelne vlasti, osim članova vojnog vrha. Da li to znači da imate bolje odnose s prethodnom nego sa sadašnjom vladom?
- Ne, to nije tako. Imamo iste odnose i sa aktuelnom i s prethodnom vlašću. Naravno da imamo prijatelje i u prethodnoj vlasti, zašto bi prekidali odnose s njima. Znam da Svilanović i Mihajlović veoma vole Tursku. Mihajlović svakog leta odlazi u Češme, naše poznato letovalište.

Ohrabrićemo investitore

Država ne zabranjuje upotrebu alkohola

Šta mislite o novom modelu ponašanja mladih u Turskoj, puno ih pije alkohol, ne poste za vreme Ramazana, većina žena ne nosi marame na glavi. Da li se način života u Turskoj promenio?
- Kupovina alkohola je slobodna u Turskoj od uspostavljenja republike. Nema restrikcija za konzumiranje alkohola. Turske verske vlasti nemaju pravo da se mešaju u privatni život građana. Svako ko želi da pije, puši, to može da radi, ko ne želi da posti za vreme Ramazana, ne mora. Pitanje nošenja marama je tema žustre demokratske rasprave u Turskoj jer zakon zabranjuje ženama da nose marame u državnim i obrazovnim institucijama, npr. na univerzitetima, što je, po nekima, ograničavanje ljudskih prava onih koje to žele. Ova masovna rasprava takođe dokazuje demokratsku zrelost turskog društva.

Kakvu saradnju imate s državnim vrhom SCG i kakvi su odnosi Turske i Srbije?
- Na političkom planu naši odnosi su odlični. Sada pokušavamo da pojačamo vojnu saradnju dveju zemalja. Prošle godine turski ministar odbrane dolazio je u SCG i potpisan je sporazum o vojnoj saradnji sa vlastima SCG. Na ekonomskom planu naši odnosi nisu zadovoljavajući, investicije nisu dovoljne, ovde imamo samo tursku kompaniju "Efes". Želimo da ohrabrimo turske investitore da dođu i ulože u Srbiju. To je ono što nedostaje. Zbog utiska koji je ostao iz doba Miloševića, turski privrednici se boje da ulože ovde, ali taj strah nije osnovan. U Bugarskoj imamo investicije vredne milijardu evra, u Rumuniji takođe, a u SCG smo uložili samo 30 miliona evra.

Koji proizvodi se izvoze iz Turske u SCG, a šta Turska uvozi iz Srbije?
- Turska izvozi tekstil, kožu, povrće, voće, vozila, metalne proizvode, industrijske mašine, elektroopremu... Izvoz u SCG prošle godine bio je vredan gotovo 220 miliona dolara. Iz Srbije najviše se uvoze čelik i gvožđe, guma, plastični proizvodi, što godišnje vredi oko 60 miliona dolara.

Turci su bili na području Balkana 500 godina, što je dovoljno vremena da se dva naroda "srode". Ima li sličnosti između Srba i Turaka?
- Ima mnogo sličnosti, poput istih reči, 5.000 turskih reči sada postoji u srpskom jeziku. Imamo sličnu hranu, poput sarme, bureka, ćufti, tulumbi, baklave, zatim je mnogo sličnosti i u muzici i folkloru. Ako Srbi gledaju tursku folklornu grupu, uživaju jer je veoma slična nekoj srpskoj. Takođe, način razmišljanja i životni stil vrlo su slični. Treba da pogledamo istoriju i iz tog ugla i da promovišemo naše sličnosti. Kada to uradimo, lako ćemo zaboraviti sve negativno iz prošlosti.

Svake godine puno Srba odlazi u turska letovališta, koliko su Srbi važan faktor u turizmu Turske?
- Od 2001. svake godine skoro 200.000 srpskih turista dolazi u Tursku na letovanje. Ove godine biće bezmalo 20 miliona stranih turista koji su posetili Tursku, što znači da su jedan procenat turista bili Srbi. Ono što je važno jeste da se svaki turista iz Srbije koji ode da letuje u Tursku iz nje vraća kao prijatelj. Sviđa im se zemlja, hrana, muzika, usluga, hoteli, osećaju se kao kod kuće, odjednom primete da je kajmak turska reč, da je baklava istog ukusa. Srbi otkrivaju Tursku iz dobrog ugla i veoma sam zadovoljan zbog toga.

Anamarija Matić


vesti po rubrikama

^tema

Intervju: Hasan Servet Oktem
"Svislajon" truje Gružu
Veće plate traže u DZSCG
 
 


     


FastCounter by LinkExchange