GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 18. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


GLAS intervju


Andreas Cobel, nemački ambasador u Beogradu, govori za Glas javnosti

Rešenje za Kosovo mora biti održivo

Kompromisi moraju da se uspostave s obe strane, ne zato što to međunarodna zajednica ili gospodin Ahtisari žele već zato da se konačno zaustavi spirala nasilja na Kosovu i Metohiji

Redakcija Glasa javnosti ugostila je nemačkog ambasadora u Srbiji i Crnoj Gori Andreasa Cobela. Poseta se odvijala baš u vreme kada se u obe države događaju značajne stvari - u Nemačkoj je formirana tzv. Velika koalicija, posle nedelja postizborne neizvesnosti, a SCG živi u iščekivanju početka pregovora o Kosovu. Pregovori koji su već počeli jesu oni sa Briselom, o stabilizaciji i asocijaciji, pa je razgovor počeo upravo osvrtom na evropske perspektive naše zemlje.

- Nemačka je od samog početka aktivno podržavala put Srbije i Crne Gore ka Evropskoj uniji i podržavaće je i nadalje punom snagom, jer mislimo da je pridruživanje EU jedini način da vaša zemlja izgradi budućnost u miru i blagostanju - kaže u razgovoru za Glas Andreas Cobel.

l Na koji način Nemačka može da pomogne Srbiji na tom putu?
- Otpočinjanjem pregovora o stabilizaciji i pridruživanju u oktobru ove godine, EU je Beogradu poslala jasan signal. To sad treba dinamično i sprovesti. U ostvarivanju mera podrške, osim za poboljšanje infrastrukture i unapređenje privrede (uzgred rečeno, mi smo vaš najveći bilateralni donator), Nemačka se koncentriše na to da pomogne pregovaračkim timovima Srbije i Crne Gore da lakše prevaziđu pojedine etape pregovaračkog procesa.

Neće da kritikuje novinare

Nemački ambasador obišao je redakciju Glasa i podsetio se dana kada se i sam bavio novinarstvom. Kaže da je do sada imao dobra iskustva sa ovdašnjim medijima, mada je tu i tamo bilo senzacionalističkih napisa.
- Ponekad se ne slažem sa ocenom stanja u Nemačkoj koju iznose vaši mediji. Ali, nije moje da kritikujem novinare - zaključuje ambasador.

Ovog utorka i srede održali smo prvi stručni seminar za predstavnike pregovaračkog tima Srbije, na temu ´"Proces stabilizacije i pridruživanja". Nemačka je, takođe, vladi na raspolaganje stavila vrhunskog stručnjaka za proces evropskih integracija. Naravno, koliko dugo će trajati ovaj proces zavisi samo od državne zajednice i republika članica. SCG mora da ispuni preduslove, kao i svaki pretendent za članstvo u EU. Niko ne može da bude oslobođen te obaveze. S druge strane, za Beograd neće biti nikakvih prepreka na putu ka Evropi koje ne može da savlada sopstvenim snagama.

Kakva će biti uloga SR Nemačke u predstojećim razgovorima o budućnosti Kosova i Metohije?
- Nemačka je, kao što znate, član Kontakt grupe i zalaže se, zajedno s partnerima, za stabilizaciju i demokratsku perspektivu ovog regiona, u skladu sa evropskim standardima. Postupak vođenja pregovora je sad jasno utvrđen. Imenovan je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore, bivši finski predsednik Marti Ahtisari. Njegov mandat je određen i on će uskoro započeti misiju. Nemačka vlada ima vitalan interes da pregovori budu konstruktivni i da se završe održivim rezultatom - rezultatom koji će doneti više stabilnosti, sigurnosti i blagostanja u regionu. Jer, Nemačkoj je potreban stabilan Balkan, budući da kroz izbegličke tokove na poseban način oseća posledice konflikata u regionu.

Hoće li se Nemačka jasno i nedvosmisleno odrediti prema principu nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i SCG na Kosovu i Metohiji, ili će biti među zemljama koje će pogaziti norme međunarodnog prava, odnosno dozvoliti otimanje teritorije jedne suverene države?
- Bilo bi bolje da takvim agresivnim jezikom dodatno ne zagrevate raspravu. Na kraju krajeva, vaš bivši predsednik Milošević bio je taj koji je i vama i nama napravio metež, koji međunarodna zajednica, uz pomoć trupa i milijardi evra pomoći, pokušava da ukloni. Nije sad zadatak Nemačke ili bilo kog člana Kontakt grupe da favorizuje neko rešenje koje treba da stoji na kraju pregovoračkog procesa. To će biti veoma teški pregovori, na čijem kraju mora da se nalazi kompromis. Takođe, ne postoje rešenja koja spremno čekaju u fioci da budu realizovana. Marti Ahtisari je dovoljno suveren da ne dozvoljava da mu neko određuje propise.

Srpski privrednici u Nemačkoj

Ambasador Cobel je za proleće najavio odlazak srpskih privrednika u Nemačku i dodao da se već radi na pronalaženju najboljih mogućih sagovornika među njihovim nemačkim kolegama. Gospodin Cobel i osnivač Glasa javnosti Radisav Rodić složili su se da bi mnoga nemačka preduzeća ovde mogla da pronađu svoj interes i da istovremeno pokrenu učmalu srpsku privredu. Da bi do toga došlo, potrebno je stvoriti bolje tržišne uslove i popraviti sliku o Srbiji u svetu.

Problemi sa srpskim

- Prvi put sam u Beogradu bio 1979. godine, kad je svet još bio u redu. Vaš grad sam drugi put posetio u decembru 2000. i bila je primetna velika razlika. Stanje se popravilo, uz pomoć vaših prijatelja iz Nemačke, drugih evropskih država i cele međunarodne zajednice.
Ovde se osećam veoma dobro. Žao mi je samo što nemam više vremena za kulturna dešavanja, a veliku prepreku za to predstavlja mi i jezik. Nadam se da ću ubuduće u lepotama Beograda uživati više nego do sada, ali sumnjam da ću postati majstor za srpski - iskren je nemački ambasador.

Uostalom, često stičem utisak da se ljudi u Srbiji rado stavljaju u položaj žrtve i da potiskuju svoja ranija dela u zaborav. Na taj način sami sebi zatvarate put prilikom zaista važnih diskusija, odnosno kad je reč o budućim perspektivama. U slučaju kosovskog pitanja, reč je o decenijama kriza i konflikata, tokom kojih su se odnosi moći između aktera stalno menjali i koji su se svaki put iznova završavali u nasilju i proterivanjima. Sada mora da se nađe održivo rešenje za Kosovo i njegovo stanovništvo, koje obezbeđuje budućnost sa više sigurnosti, stabilnosti i blagostanja i koje doprinosi stabilnosti u regionu.

Pod kojim uslovima bi Nemačka dozvolila otcepljenje nekog dela svoje teritorije?
- Uvek upozoravam kad se neko prihvati takvih poređenja. Kosovo je konkretan problem koji hitno zahteva rešenja, kako bi se teško napaćenom regionu obezbedili stabilnost i prosperitet. Ponoviću rado ono što sam već odgovorio na vaše poslednje pitanje: cilj pregovaračkog procesa nije da se nekome nešto ´otme, Ş nego da se nađu kompromisi. Ti kompromisi moraju da se uspostave sa obe strane, ne zato što to međunarodna zajednica ili gospodin Ahtisari žele, već zato da bi se konačno zaustavila ta spirala nasilja, da se na Kosovu svim građanima, Albancima i Srbima ili drugim manjinama, obezbedi normalan život.

Hoće li SR Nemačka prva priznati eventualno nezavisno Kosovo i Metohiju, kao što je to uradila sa Hrvatskom?
- Odvelo bi nas predaleko ako bih sad hteo da revidiram vaše pomalo jednostrano shvatanje istorije koje se zasniva na ovom poređenju. Možda bi trebalo na trenutak razmisliti i o udelu vaših političara u raspadu Jugoslavije posle Titove smrti, pod čijom je vladavinom, uostalom, ne mali broj problema i nastao. Što se tiče prvog dela vašeg pitanja: rešenje za pitanje statusa treba naći u procesu čiji rezultat mora da potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Kao zemlja sa velikim brojem imigranata, mislite li da bi i u Nemačkoj moglo da dođe do nereda većih razmera, kao što se to dogodilo u Francuskoj?
- Ne verujem. Naravno, ni Nemačka nije pošteđena socijalnih problema i nezadovoljstva. I kod nas postoje pobednici i gubitnici globalizacije. Politika mora kontinuirano da nađe odgovore za takve probleme, te da uvek iznova promišlja i prilagođava dosadašnje modele integracije. Sukobi, kao što su oni u Francuskoj, ozbiljan su upozoravajući signal da se društveni procesi, privredna arhitektura i migracioni mehanizmi odvijaju brže nego što politika do sad na to reaguje. Uveren sam da će demokratske države imati dovoljno snage i mogućnosti da pronađu razumna rešenja.

Srbiju su nedavno posetili privrednici iz Nemačke. Koje su grane najzanimljivije nemačkim ulagačima? Da li je kompanija RVE zainteresovana za privatizaciju Elektroprivrede Srbije? Koji preduslovi moraju biti ispunjeni za ulazak obimnijih investicija iz Nemačke u Srbiju?
- U navedenoj delegaciji na čelu sa predsednikom Odbora nemačke privrede za istočnu Evropu, gospodinom dr Mangoldom, bili su zastupljeni mnogobrojni predstavnici velikih i srednjih nemačkih preduzeća. Privrednici su se sastali sa premijerom Koštunicom, predsednikom Tadićem i nekolicinom ministara. Prioritetna tema bila je investiciona klima u Srbiji. Nemačka preduzeća su u načelu zainteresovana kako za intenziviranje trgovinskih odnosa, tako i za grinfild-investicije, učešće u javnim tenderima ili korporacijama u skoro svim granama privrede. To, naravno, podrazumeva i predstojeće privatizacije.

Vlada Republike Srbije i nemačka preduzeća složila su se u svojim analizama da je u međuvremenu dostignut dobar nivo, kako trgovinskih odnosa, tako i nemačkih investicija u Srbiji. Nemačka preduzeća su od 2000. godine ovde uložila skoro 400 miliona evra, delimično i preko svojih inostranih ćerki-preduzeća. Bez obzira na to, i dalje postoji ogroman razvojni potencijal čije iscrpljenje, međutim, iziskuje dalje napore srpske vlade kako bi se poboljšala investiciona klime. U to spada brže sprovođenje zakona, dalje poboljšanje infrastrukture, u šta smo i mi uključeni, kao i odlučnije sprovođenje reformi u oblasti javne administracije i pravosuđa, kako bi se dugoročno poboljšala pravna sigurnost u zemlji.

Ekipa Glasa


vesti po rubrikama

^tema

Intervju: Andreas Cobel
Evropsko plavo sve više postaje zeleno
 
 


     


FastCounter by LinkExchange