GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 18. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Neda Arnerić o novoj predstavi, domaćoj kinematografiji, politici...

Životi u teatru apsurda

Ne mogu da se setim da sam u poslednjih deset godina pogledala tri dobra domaća filma, niti sam videla ulogu za sebe. U pozorištu je širi izbor, čitav svet vam je na dlanu

Neda Arnerić, nekadašnja "Lolita jugoslovenskog filma", poslednjih godina po sopstvenom izboru više ne tumači "lepršave likove ljupkog izgleda". Posle predstave "Gvozdeni život" Rone Munro u režiji Žanka Tomića (u kojoj tumači majku tridesetogodišnje žene osuđenu zbog ubistva muža), u Beogradskom dramskom pozorištu igra i u novoj predstavi u režiji Milice Kralj. Reč je o savremenoj komediji "Igra parova" Matijaža Zupančića u kojoj se prepliću emotivne igre među polovima, prijateljstvo i prevare.

- Želim da u poslu tragam za onim što nema ništa zajedničko sa mnom privatno, ali će u novoj predstavi ipak biti deo mene. U pitanju je ženska koketa, a mislim da privatno jesam koketa Priznajem, volim da se dopadam ljudima - to mi je najveća mana - kaže Neda Arnerić za Glas. Predstavu "Igra parova", čija je premijera večeras, opisuje kao beskrajno duhovitu i na ivici teatra apsurda.
- Ljubavni zapleti i raspleti u životu su zaista ponekada apsurdni. A pisac je možda hteo da napiše tešku dramu. Videćemo, doći će na premijeru...

Posle pedesetak filmova, poslednjih desetak godina gotovo da vas nema u filmovima? Jednom ste izjavili da je malo uloga za glumice srednje generacije.
- Istina. Ono malo što ih je i bilo, pripadalo je miljeu kom moja fizionomija gradske žene ne leži. Tačno 10 godina ni u jednom našem filmu nisam videla ulogu za koju bih pomislila - e, baš sam ja to mogla da odigram. Uglavnom su to neke ruralne osobe, što meni teže ide da tumačim.

Skupštinsko uplitanje

Da li ste u Skupštini morali da glumite?
Ne. Čini mi se da sam dosta poštena. Privatno sam onakva kakva sam zaista - ne foliram se. Ajde, možda sam u Skupštini malo koketovala pa su to mogli da zamere, ali to sam ja. Bile su to dve lepe godine mog života. Ponosna sam što sam bila u prvoj demokratski izabranoj strukturi jednog parlamenta jedne zemlje, ali nisam se nadala da ćemo se ovako uplesti.

Znači li to da imamo "tipsku" kinematografiju?
- Filmovi jesu pomalo šablonski i to ne govorim iz nekog nezadovoljstva što nisam igrala u njima. Stojim iza toga da stvarno nije bilo uloge za mene. Dovoljno je što brkam naslove filmova. U poslednjih 10 godina ne mogu da se setim da sam pogledala tri dobra domaća filma. To je zabrinjavajuće.

Kako to objašnjavate?
- Radi se na brzinu. Klinci prave filmove i svi liče jedni na druge. Životi im liče, zato su im i teme iste. Sve se vrti oko izgubljene mladosti u zemljama okruženim ratom, oko droge, problema... U takvim filmovima mogu eventualno da "zakačim" ulogu majke.

Ima li pozorište sličnih problema?
- Ne. Izbor je širi. Ceo svet vam je na dlanu. Sa filmovima je problem jer se niko više ne bavi ozbiljno pisanjem scenarija. Srećom, u svetu ima dramskih tekstova. Mi smo to sveli na tri dramska pisca koji se vrte u krug. Ne znam zašto se ljudi ne usuđuju da se ozbiljnije bave pisanjem za pozorište. Za film to definitivno opravdavam time što se nema para, što se na brzinu uleće u projekte bez čvrstog, gotovog scenarija koji bi se pisao po godinu dana. Niko nije u stanju da isfinansira godinu dana pisanja scenarija kao što se nekada radilo.

Šta je sa dugo najavljivanim filmom "Ostrvo Balkan" Lordana Zafranovića u čijoj podeli ste najavljivani?
To je jedan od najboljih scenarija koji sam u životu pročitala. Ali to je skup film. Tako precizan scenario obavezuje producenta i u to ne može da se uleti po principu "kako ćemo - videćemo tokom snimanja". Lordan je pravi umetnik. On ne ume niti ima energiju te vrste da bude i producent i obilazi pragove ljudi koji eventualno mogu finansijski da pomognu. Malo imamo zrelih i ozbiljnih reditelja koji imaju hrabrosti da idu od vrata do vrata i skupljaju pare.

Za neke predstave ste se oprobali i u producentskom poslu? Kako vam je to polazilo za rukom?
Nikako. Ne umem to da radim ni u snu. Pare i ja, biznis i ja - mi smo se posvađali mojim rođenjem. Ne znam šta u ovoj zemlji uopšte znači biti producent osim da se ponižavaš od vrata do vrata. Da im se penješ na glavu...

Šta je teže - biti producent ili baviti se politikom?
Na ovaj način kako se danas ljudi bave politikom, naravno da je mnogo teže biti producent. Politikom se u ovoj zemlji više niko ozbiljno ne bavi. Bila sam u toj priči u postrevolucionarnom periodu kada smo mislili da će svi ljudi koji se prihvate takvog posla raditi za dobrobit zemlje. Ispade sve drugačije...

Biljana Bošnjak


vesti po rubrikama

^kultura

Životi u teatru apsurda
Igrom slučaja do novih pronalazaka
Protiv nasilja u školama
"Lačni Franc" početkom decembra u Beogradu
Ljubavnički odnosi bivših supružnika
"Hadersfild" na festivalu u Užicu
 


     


FastCounter by LinkExchange