GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Petak, 18. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

Država kupuje ono što je njeno

B. ĐELIĆ: Tu imate jednu tabelu iz NBS-a. Suma je bila između 10 i 20 miliona dolara na kraju 2000. godine. U oktobru ne znam tačno, ne piše u tim tabelama, ali vidi se da je suma pre 5. oktobra bila 4,5 miliona dolara. Od 1998. je počelo sa 4,5, pa između 10 i 20 na kraju 2000. godine, na kraju 2001. bilo je 45 miliona dolara i do juna 2003, kada je bilo 58

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom, održane 13. marta 2004. godine

- MILKO ŠTIMAC (član Anketnog odbora u ime G17 plus): Rekli ste da su izvozni poslovi plaćani na račune Evroaksis banke. Rekli smo, mislim da to nije sporno i da se možemo složiti, da veliki deo spoljno-trgovinskih transakcija firmi iz Srbije koristi usluge ove banke. Nisu ovo jedine firme koje koriste ovu banku.
BOŽIDAR ĐELIĆ (bivši ministar finansija): Ne znam, nemam statistiku koliko je naših firmi.

- M. ŠTIMAC: Dobro, samo da se konstatuje, da ne ostane kao indikacija, kao nešto nedorečeno. Takođe, sa depozitom Centralne banke mogu se privući i druga sredstva. To je tačno. Prvoklasni klijenti normalno da otvaraju druge poslovne mogućnosti. Međutim, Evroaksis banka je srpska banka. Ako je tridesetak srpskih banaka tamo akcionar, ne vidim ništa sporno da oni privlače i druge klijente sa stanovišta Srbije.
B. ĐELIĆ: Legalno, ona je ruska banka.

- M. ŠTIMAC: Po vlasništvu je srpska. Ona je ruski pravni subjekt, ali je po vlasništvu srpska banka.
B. ĐELIĆ: Kao što su i neke inostrane banke možda u vlasništvu stranaca, ali su srpske banke, isto je tako ta banka ruska banka i snosi celu regulaciju ruske federacije, njenu regulativu i rizik Ruske federacije.

- SLOBODAN MIHAJLOVIĆ (član Anketnog odbora u ime DS-a): Mene zanima ovaj deo koji ste vi pomenuli u svom izlaganju, ali čini mi se da ste nedovoljno obrazložili. Kakav je efekat na budžet Srbije imala odluka Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom u vezi dozvoljavanja privremenog uvoza radi prerade odnosno dorade mazuta u električnu energiju? Da li postoji ikakva veza, po vašem mišljenju, sa mestom na kome se desila uslužna prerada za EFT i Interfejs jer je to pre toga bilo na neki način onemogućeno kroz ove makaze cena, mislim na carinske i ostale dažbine?
B. ĐELIĆ: Saznao sam o tome, u stvari, bukvalno kao i vi, tako da nemam računicu, ali to se da izračunati. Znači, količina puta stopa akcize poreza na promet i to je to. Znači, da se izračunati koliki je bio gubitak za državnu kasu, a za posledice ne znamo. Samo znam da je u početku komisijski to ministarstvo, Savezno ministarstvo odbilo, a da je to posle prihvaćeno.

- S. MIHAJLOVIĆ: Odbijeno je u više navrata, imamo kompletnu dokumentaciju o tome. Odbijeno je već početkom leta 2001. godine i više njih je pitalo, i EPS i NIS i ove firme koje su već kasnije sklapale ugovore, tražili su saglasnost za to. Onda je generalno 14. septembra doneta odluka o tome da se to može smatrati privremenim uvozom, čak je ima neka nelogičnost da se u dva dana menja mišljenje Saveznog ministarstva kada pomoćnik ministra govori, odnosno odgovara negativno, a posle toga daje pozitivan odgovor na isto. Mene interesuje iz ugla budžeta, koliko je para ostalo van?
B. ĐELIĆ: Ne mogu vam to reći, nemam tu računicu. Mislim da je važniji indirektan efekat, nego ovaj direktan. Moje iskustvo, ako smem tako da kažem, kao poreznika, govori da je problem u Srbiji kada imate izuzetke na date količine, a posle nemate nikakav argument da kažete drugima da nemaju pravo na isto što ste dali nekom drugom. I tako to ide kada se nađe jedna rupa u sistemu, onda kreće nabavljanje papira i svako pokušava da se ugura u tu rupu.

Posledice bi bile mnogo veće. Zbog toga sam ja uvek bio pobornik neutralne i jedinstvene poreske politike za sve sa što je manjim brojem izuzetaka. To je veoma teško održati, ali mislim da ovaj primer pokazuje da je to jedini pravi put.

- DEJAN RAJČIĆ (član Anketnog odbora u ime NS-SPO): Postaviću vam pitanje, a vi samo recite da li ste upoznati sa tim, da li znate za to ili ne. Ovde u spisku akcionara pravnih lica u Nacionalnoj štedionici primećujem da se nalazi JUMBES banka sa kapitalom od 52,5 miliona dinara ili 7,18 posto. Da li vam je poznato da je Građevinska direkcija Srbije, republičko javno preduzeće, čiji je osnivač vlada, kupilo od JUMBES banke njihove akcije?
B. ĐELIĆ: Ne, nije mi poznato.

- D. RAJČIĆ: Na ovaj način, ako je ovo tačno, jer sam do takvih saznanja došao u naznakama i još nemam dokumentaciju, ispada da se budžetskim parama, poreskim parama kupuju akcije i investiraju u kupovinu akcija Nacionalne štedionice.
B. ĐELIĆ: Onda bi to bilo indirektno, ali mogu da vam kažem nešto direktnije. Imajući u vidu prvobitna obećanja da će se vrednovati ono što je unela Srbija i kao što je pokojni premijer kada je otvarao jednu ekspozituru Nacionalne štedionice rekao, evo, počinjemo sa trećinom, ali biće mnogo više kada vrednujemo sve što unosimo. Vlada Srbije je morala da otkupi akcije od JUMBES banke u Nacionalnoj štedionici da bi mogla da uđe u Upravni odbor.

- D. RAJČIĆ: Prilikom sekundarne trgovine?
B. ĐELIĆ: Da, to je bilo na Vladi Srbije i vlada je odobrila kupovinu...

- D. RAJČIĆ: Za 73,5 miliona?
B. ĐELIĆ: Tako je, upotrebili smo poreski novac, u stvari, to je bio jedini način da uđemo u kolo i da uđemo u Upravni odbor i da vidimo šta se tamo dešava.

- PREDSEDNIK (A. Vučić): Po vašim saznanjima, kakvom vrstom pogodbe, dakle, direktnom ili na neki drugi način se odlučuje o stavljanju naših deviznih rezervi u neku poslovnu banku u inostranstvu ili u zemlji?
B. ĐELIĆ: Ja to, stvarno, ne znam. To su interne procedure Narodne banke. Znam da je postojala do 2003. godine na predlog Narodne banke smernica o rukovanju deviznim rezervama u deviznom poslovanju, koju je donosila Savezna vlada.

- PREDSEDNIK: Da ne bismo govorili o procentima, da li je jedan, dva, 13, pet ili sedam procenata, mada to imamo u procentima u našem materijalu, molio bih vas da nam kažete kolika su finansijska sredstva u apsolutnom iznosu. To je ono što svi najbolje razumemo i tu nema igre sa procentima. U apsolutnom iznosu koliko su iznosila finansijska sredstva, odnosno devizne rezerve u novcu ove zemlje, u Evroaksis banci 2001. godine, a koliko krajem 2003. godine, odnosno početkom 2004. godine?
B. ĐELIĆ: Tu imate jednu tabelu. Izvor je Narodna banka Srbije. Suma je bila između 10 i 20 miliona dolara na kraju 2000. godine. U oktobru ne znam tačno, ne piše u tim tabelama, ali vidi se da je suma pre 5. oktobra bila 4,5 miliona dolara. Od 1998. je počelo sa 4,5, pa između 10 i 20 na kraju 2000. godine, na kraju 2001. godine to je bilo 45 miliona dolara i do juna 2003. godine kada je bilo 58. To sam čuo od gospođe Udovički.

- PREDSEDNIK: Znači, od 10 miliona dolara poraslo je na 58 miliona dolara. Da li je to tačno?
B. ĐELIĆ: To je cifra Narodne banke.

- PREDSEDNIK: Dakle, to je tačno?
B. ĐELIĆ: To je ono što smo dobili od Narodne banke.

- PREDSEDNIK: Od tih 13 banaka koje su učestvovale u deobi prostorija Zavoda za obračun i plaćanje, zanima me, da ne računamo državni deo, dakle, proporcija Nacionalne štedionice prema ovih 12 banaka, i kvalitet i kvantitet. Ako ne možete da odvajate kvalitet na poseban način, interesuje me samo kvantitet.
B. ĐELIĆ: Ne mogu. To je stvarno pitanje za ljude iz Narodne banke. Mi raspolažemo sa nekim elementima. U momentu gašenja ZOP-a imali smo veoma teške pregovore sa Narodnom bankom o preraspodeli. To je bukvalno ko će dobiti koji šalter, ko dobija koji kompjuter i takve stvari. Ono što znamo jeste da su te banke to dobile bez nadoknade. Ali isto tako ono što je mene iznenadilo, prema ugovorima koje sam video, nije bilo nikakve obaveze za banke koje su preuzele ljude da ih ne otpuštaju. O tome se pričalo, ali u ugovorima to nismo našli. Imamo, ne generalno, ali indicije da je jedan broj ljudi koje su preuzele banke izgubio svoj posao.

Sutra: Ko su većinski vlasnici Nacionalne štedionice


vesti po rubrikama

^feljton

Država kupuje ono što je njeno
 


     


FastCounter by LinkExchange