GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 17. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


U susret pregovorima o konačnom statusu Kosova i Metohije

Podelu ne treba sasvim odbaciti

Goran Bogdanović: Ideja o deobi predstavljena je i u razgovorima u Beču, kada je naša delegacija objasnila projekat decentralizacije Kosmeta
Đorđe Todorović: Tadićev predlog je u skladu sa dogovorenom strategijom i konsenzusom i nije u suprotnosti s predlogom srpske vlade

Ambasador Velike Britanije u Beogradu Dejvid Gauen bio je iznenađen vešću da je predsednik Srbije Boris Tadić, u razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, predstavio, kako je rekao, ideju o podeli Kosova i Metohije, jer Vlada Srbije podržava jedinstveno multietničko Kosovo.

Predsednik Pokrajinskog odbora DS-a Kosova i Metohije Goran Bogdanović objasnio je za Glas da predlog u pravcu decentralizacije koji bi doveo do formiranja albanskog i srpskog entiteta, uz specijalne odnose sa centralnim institucijama u Srbiji i posebno uređene odnose dva entiteta u okviru kosovskih institucija, ne znači podelu ove srpske pokrajine.

- Ova ideja predstavljena je i za vreme razgovora u Beču, kada je naša delegacija objasnila projekat decentralizacije Kosmeta koji podrazumeva formiranje novih srpskih opština, s novim ovlašćenjima i povezivanjem u jedan entitet. Srpski entitet imao bi posebne veze s Beogradom u oblasti zdravstva, kulture, obrazovanja, pravosuđa, zaštite spomenika, verskih objekata... Istovremeno bi imali materijalnu i kadrovsku pomoć Beograda. Albanski entitet mogao bi da ostvaruje specijalne veze u svim oblastima, osim državnim, s Albanijom, Makedonijom, bilo kojom drugom zemljom, ako žele i sa Beogradom. Srbi im neće ništa nametati, ali bi se sve odvijalo u okviru priznatih granica Srbije. Sve se to može postići kroz proces decentralizacije za koji se zalaže i Vlada Srbije - rekao je Bogdanović.

I portparol DS-a Đorđe Todorović, komentarišući za Glas Tadićev predlog, naglasio je da je sve u skladu sa dogovorenom strategijom i postignutim konsenzusom i da nije u suprotnosti s predlogom srpske vlade.

Vlada Srbije želi da Kosovo i Metohija ostane jedinstvena celina, što podržava i Kontakt grupa, a Rezolucija 1244 UN predstavlja polazište i osnov svih razgovora o rešavanju političke situacije na Kosmetu. Plan vlade za političko rešenje sadašnje situacije je okvir za dalje delovanje svih državnih organa Srbije.

Stara ideja

Ideju o formiranju dva entiteta na Kosmetu podržavao je i Zoran Đinđić. Stvaranje dva entiteta na Kosmetu, srpskog i albanskog, kako bi bilo pomireno istorijsko pravo Srba i etničko pravo Albanaca, predložio je 18. maja 2001. godine tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović. Po predlogu akademika Branislava Krstića, koji je podržavao Čović, srpski entitet bio bi pod zaštitom srpske vojske i policije, dok bi albanski imao najviši stepen autonomije i ostao bi pod zaštitom međunarodnih snaga.

Podsećamo da se u zaključku o primeni plana Vlade Srbije, koji je Skupština usvojila 29. aprila, navodi da "institucionalno rešenje položaja Srba u pokrajini podrazumeva uspostavljanje njihove samouprave, koja predstavlja viši nivo vlasti od lokalne samouprave". I DS, samim tim i predsednik Tadić, smatraju da svi koji učestvuju u rešavanju kosmetskog pitanja treba da učine sve što je u njihovoj moći da se što pre stvori policijska vlast Srba na Kosovu i Metohiji, da se formiraju pravosudne institucije, prosvetne vlasti i Srbima omogući da se leče u svojim bolnicama u toj srpskoj pokrajini i sve to uz priznanje međunarodne zajednice.

Gauen je, komentarišući za B 92 Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, koji je prekjuče usvojila Vlada Srbije, istakao da je Kosmet "u posebnim okolnostima" i da se njime upravlja u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN.

- Korak napred mora se postići na osnovu kompromisa, a rešenje može biti samo u skladu sa međunarodinim standardima, što podrazumeva poštovanje ljudskih prava i za Albance i za Srbe - rekao je Gauen.

Međutim, američki politikolog Čarls Kupčan izjavio je Radiju Glas Amerike da, u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, ne treba isključiti ni mogućnost podele pokrajine. On je, takođe, rekao da bi podela Kosova severno od Ibra i pripajanje užoj Srbiji "imalo opravdanja ako bi značilo podsticaj Beogradu da pristane na sporazum".

Kosovski Albanci će, kako Glas saznaje iz svojih izvora u Prištini, tokom predstojećih razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, prilikom rasprave o decentralizaciji, pokrenuti i pitanje podeljene Kosovske Mitrovice. Međunarodna krizna grupa ponudila je nedavno svoj plan za rešenje problema Mitrovice, čija je suština da se deo grada severno od Ibra stavi pod kontrolu Prištine. Srbima je to neprihvatljivo, kao i ideja da se iz Prištine u severnu Mitrovicu izmeste tri ministarstva. Oni u tome vide skrivenu želju za albanizacijom ovog dela Mitrovice, s obzirom na to da bi se tu preselila kompletna administracija koju čine Albanci.

Kada je reč o Albanacima, oni imaju svoj plan od koga neće odustati - nezavisno Kosovo. Pitanje je kako će međunarodna zajednica reagovati na ovo jer bi moglo da izazove "lančanu reakciju" u regionu. Kupčan je kao primer naveo Republiku Srpsku gde mogu postaviti pitanje šta će biti sa njima ako se Kosovo može odvojiti od Srbije ili ako se severno Kosovo može otcepiti i pripojiti Srbiji. Slični argumenti mogu se čuti i u Crnoj Gori i zapadnoj Makedoniji.

Sever u okviru opštine Zvečan

Srbi predlažu, objasnio je za Glas predsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Metohije Marko Jakšić, da severna Mitrovica postane deo opštine Zvečan. Prekompozicijom SO Zvečan izbegla bi se podela grada i unutargradska trvenja. Opština Zvečan bila bi multietnička, jer u severnom delu Mitrovice žive i Albanci.
- Želimo da živimo u multietničkom društvu, ali te opštine treba da imaju jasnu srpsku većinu. Albancima mora da bude jasno da, ako oni ne žele da njima vlada Beograd, onda ne mogu da očekuju da oni vladaju nad Srbima na Kosmetu - rekao je Jakšić, objasnivši pritom i srpski koncept decentralizacije.
Pitanje decentralizacije biće jedno od ključnih u razgovorima o budućem statusu Kosova. Suština srpskog plana decentralizacije je u tome da Srbi, osim zdravstva i prosvete, dobiju sudstvo i bezbednost. Srbi zahtevaju i da više opština dobije pravo da se udruži i da se u tim sredinama obezbedi povratak. Reč je o 18, od tridesetak opština, u kojima žive Srbi, Goranci, muslimani i Turci.

Lj. Staletović


vesti po rubrikama

^tema

Podelu ne treba sasvim odbaciti
Šta kažu građani Srbije
Predsednik Tadić upozorio Putina
 
 


     


FastCounter by LinkExchange