GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 17. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Orhan Pamuk, najveći savremeni turski pisac, pred sudom zbog javnog govora o masakru nad Jermenima

Načeta mračna tajna duga skoro sto godina

Iako veći deo sveta smatra da je genocid nad Jermenima istorijska činjenica, zvanična Turska priznaje da ih je "samo" nekoliko hiljada poginulo tokom konflikta u Prvom svetskom ratu. Sugerisati nešto drugo, ili upotrebiti reč genocid, znači napasti osnovni nacionalni mit i dostojanstvo Turske. Turska štampa započela je besan napad na Pamuka, nazivajući da izdajicom

Orhanu Pamuku, najvećem turskom savremenom piscu, suđenje u Istanbulu zakazano je za 16. decembar. Pamuk je prvi koji je javno i vrlo jasno progovorio o najvećoj turskoj istorijskoj traumi i nacionalnoj sramoti, o pokolju nad Jermenima i Kurdima na početku veka, a istanbulski javni tužilac procenio je da je to nedopustivo. Svojim hrabrim rečima Pamuk je uznemirio zvanične čuvare nacionalnog dostojanstva, i dobar deo stanovništva, ali je, u isto vreme, dao snage i nekim mladim ljudima da načnu najveći nacionalni tabu moderne Turske. Britanski Observer objavio je razgovor s Pamukom po primanju Nagrade za mir na Frankfurtskom sajmu knjiga.

Sve je počelo usputnom rečenicom u intervjuu za jedne švajcarske novine, pre nekoliko meseci. Pamuk je rekao da je "milion Jermena i 30.000 Kurda ubijeno u ovoj zemlji, a ja sam jedini koji se usuđuje da o tome govori". Uskoro je saznao zašto je to tako. Iako veći deo sveta smatra da je genocid nad Jermenima istorijska činjenica, zvanična Turska priznaje da je "samo" nekoliko hiljada poginulo tokom konflikta u Prvom svetskom ratu. Upotrebiti reč genocid, znači napasti nacionalno dostojanstvo Turske.

Turska štampa započela je odmah besan napad na Pamuka, nazivajući ga izdajicom, optužujući ga da je upotrebio zabranjenu reč, genocid, (iako nije) i pozvali su javno mnjenje da ga ućutka. Pošto mu je nekoliko puta zaprećeno smrću, otputovao je iz zemlje. Vratio se u Tursku krajem proleća, nadajući se da se sve smirilo. Ali nije. Avgusta ove godine istanbulski javni tužilac podigao je optužnicu protiv njega zbog "javnog ponižavanja identiteta Turske". Suđenje je zakazano za 16. decembar. Ako bude proglašen krivim, Pamuk bi mogao da provede tri godine u zatvoru.

Kada se priča pročula početkom septembra, odmah je postala udarna vest u celom svetu, a pisci i političari pridružili su se piscima u osudi sudske tužbe. Vlade zapadne Evrope bile su zapanjene, postavljajući ozbiljna pitanja u vezi s namerom Turske da postane član EU. Bio je ovo ironičan obrt za Pamuka, koji već dugo priželjkuje Tursku u Evropi i proevropsku demokratiju u Turskoj. Sumnja se da je optužba protiv Pamuka delo nacionalista u sudstvu koji ne žele ni jedno ni drugo.

U međuvremenu, cela Turska je počela da priča o Jermenima. U septembru je grupa turskih studenata prekinula zvaničnu tajnu dugu 90 godina održavši konferenciju u Istanbulu. Prvi put, Turci su se usudili da pitaju Turke šta se dogodilo turskim Jermenima.

Ovo je atmosfera u kojoj je Pamuk odlučio da pre tri nedelje da svoj prvi intervju turskoj državnoj televiziji, od momenta kada je krenula osuda. Intervju je izazvao različite reakcije - neki su aplaudirali njegovom prkosu, a neki su zažalili što se nije još više suprotstavio. U jednom desničarskom listu, odabrane rečenice iz intervjua su tako "prekomponovane" da sugerišu da se Pamuk odrekao prvobitne izjave, iako je u stvari on svoje mišljenje neprekidno ponavljao.

Orhan Pamuk je, u razgovoru za Obzerver na Frankfurtskom sajmu knjiga, rekao da je došlo vreme da se progovori - o Jermenima, o zakonu na osnovu koga su ga optužili, o zabrani slobodnog izražavanja mišljenja u Turskoj.

"Nema potrebe da kažem da ostajem pri svojim rečima i, još više, ostajem pri stavu da imam pravo da ih kažem", rekao je Pamuk. On naglašava da je u Turskoj pravo na slobodu izražavanja zagarantovano ustavom. "Zahvalan sam studentima koji su izgovorili zabranjenu istinu. I više od svega, zadovoljan sam što je tabu, odnosno ono što se desilo sa Jermenima u Turskoj, počeo da se narušava".

To će, upozorava Pamuk, biti dug i bolan proces. "Kažem glasno i jasno da je milion Jermena i 30.000 Kurda ubijeno u Turskoj, i ostajem pri tome. To je neizmerna prikrivena patnja s kojom moramo da se suočimo". Pamuk kaže da je trenutno najveća smetnja član 301 i zakon o "opštim nacionalnim interesima" koji se koriste kao tajno oružje. Drže se u fioci i upotrebljavaju se kada nekog treba pogoditi pravo u glavu.

U svom govoru prilikom primanja nagrade u Frankfurt, u Pamuk je rekao da je piščev najvažniji politički čin imaginativno ispitivanje onog "Drugog", "stranca", "neprijatelja, koji uglavnom žive samo u našim glavama". Politika u umetnosti romana autorova je identifikacija sa ugnjetavanima i marginalizovanima. Kurdima u Turskoj ili Turcima u Nemačkoj.
"Ja nisam cinik, ja sam srećan čovek", kaže Pamuk. "Prihvatio sam odgovornost koja mi je pala na leđa i izdržaću do kraja".

Priredila: T. Čanak


vesti po rubrikama

^kultura

Načeta mračna tajna duga skoro sto godina
Utisci posle koncerta Andrea Bočelija
Martin Skorseze najavljuje povlačenje iz Holivuda
Nezadovoljan socijalnom slikom u Srbiji
 


     


FastCounter by LinkExchange