GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 17. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

Nikome ne smetaju povezane firme

B. ĐELIĆ: Ako ste pažljivo pročitali, videćete od tačaka 5. do 8. izveštaja (Uprave za sprečavanje pranja novca, prim. aut) kaže se da postoje snažne indicije o povezanosti tih lica, te to povlači određene konsekvence za Narodnu banku koja posle toga treba shodno Zakonu o bankama da ispita bonitet tih akcionara i, ukoliko ne ustanovi dovoljan bonitet, treba da poništi te dokapitalizacije

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom održane 13. marta 2004. godine

- MILKO ŠTIMAC (član Anketnog odbora u ime G17 plus): Gospodine Đeliću, vi opet ulazite u diskusiju sa mnom. Ovo prevazilazi odgovor na pitanje. Opet ste u odgovoru na pitanje uveli neke nove elemente, ja sada moram da vam postavljam druga pitanja. Pridev nacionalna za bilo koji privredni subjekat uopšte nije neuobičajen. Pošto postoji nešto što se zove Bank of America, čini mi se da je prošle godine preuzet od strane City bank. Dakle, zove se Bank of America, bila je privatna banka. Postoji nešto što se zove Elenik i trapeza ili Nacionalna banka Grčke, koja je opet privatna banka. Postoji banka National de Paris koja, opet, nije državna banka.
B. ĐELIĆ: Bila je.

- M. ŠTIMAC: Bila je, ali nije. Bank of America, Elenik i trapeza nikada nisu bile državne banke. Nacionalna štedionica je nešto što postoji recimo u bankarskom sistemu Nemačke, što se zove "Špar kase", što postoji, svakako znate bolje nego ja, u bankarskom sistemu Francuske i zove se "Sistem de bank populeri".
B. ĐELIĆ: Nije bank populeri, nego "Kesdeparm", ali nema veze.

- M. ŠTIMAC: Jeste, u pravu ste. To nije toliko neobično, a radi se o privatnim bankama, odnosno akcionarskim društvima.
B. ĐELIĆ: Sve što ste napomenuli je počelo kao državna. Tu je problem.

- M. ŠTIMAC: Bank of America nikada nije bila državna, ni Elenik i trapeza.
B. ĐELIĆ: Dobro, to je Amerika. Ono što želim da kažem ide protiv vašeg argumenta, a to je da su sve te banke bile državne, pa su posle privatizovane, što je nadam se i budućnost kada podržavljena Nacionalna štedionica bude privatizovana.

- M. ŠTIMAC: Dobro, rekli ste da biste želeli da vidite bolje akcionare u Nacionalnoj. Da li su Evropska banka za obnovu i razvoj ili DEG Nemačka dovoljno jake banke da budu akcionari Nacionalne štedionice?
B. ĐELIĆ: To su poznate banke. One su jače od onih aktuelnih akcionara.

- M. ŠTIMAC: Videlo se u medijima, ljudi iz Nacionalne štedionice su se pozivali na to da ste vi sprečili dokapitalizaciju Nacionalne štedionice od Evropske banke za obnovu i razvoj i DEG-a.
B. ĐELIĆ: To nije tačno. Za DEG je tačno. Četvrta dokapitalizacija, prvo, uopšte nije bila otvorena utakmica, nego se uvodio DEG, protiv koga nemam ništa, to je poznata velika nemačka institucija, ali se išlo na način da oni uđu kroz ekskluzivne razgovore i ispod nivoa od 15 odsto, gde je potrebna prethodna pisana saglasnost Narodne banke. To je problem.

- M. ŠTIMAC: Kako onda tumačite to da Evropska banka za obnovu i razvoj i DEG nisu imale nikakav problem sa Nacionalnom štedionicom i čak su želele da postanu njeni akcionari.
B. ĐELIĆ: Za Evropsku banku nemam tih saznanja. Za DEG znam jer su bili kandidat i od početka su bili kandidat. Setimo se, koliko ja znam, Nacionalna štedionica je čak plaćala DEG kao savetnike, ne znam tačno koliko, ali plaćeno je da daje svoje savete za razvoj. Ne znam iz kojih je to fondova plaćeno. Možda iz donatorskih, ali čini mi se da je to Nacionalna štedionica sama platila za savete onih koji sutra treba da ih kupe. To je dosta interesantno kao princip uvođenja nekog akcionara.

Poslednja stvar, kada govorite o pridevu gospodine Štimac, ja bih rekao baš o onome kada kažete da je interes interesantan. Govorite o medijima, gospodin Hamović je veoma jasno rekao da je za njega pridev nacionalna mnogo zgodan, da vredi. To je nešto što je država dala, što mnogo vredi.

- M. ŠTIMAC: Opet govorite nešto što je nesporno.
B. ĐELIĆ: Čovek privatnik ide za privatnim interesom. Da ste ljude u Srbiji, ne u Americi, pitali oktobra, novembra, da li misle da je Nacionalna štedionica državna, 99,9 odsto bi reklo "da". Ja imam poverenja u to i video sam pokojnog Đinđića koji ulaže novac tamo i neke druge ljude.
Idem tamo, oni meni daju moju staru deviznu štednju. Neke banke su mi uzele pare, a tamo idem i dobijam.

- M. ŠTIMAC: To je sada stvar odnosa s javnošću i pozicije na tržištu i marketinga koji Nacionalna štedionica gradi.
B. ĐELIĆ: Apsolutno nije pozicija na tržištu kada dostavite jednoj instituciji stotine hiljada...

- M. ŠTIMAC: Gospodine Đeliću, pazite, da li ljudi veruju da je Zagrebačka banka vlasništvo grada Zagreba? Ili da je Kreditna banka "Beograd" vlasništvo grada Beograda. To nisu nikakvi argumenti.
B. ĐELIĆ: Mislim da jesu. Ja sam siguran da jesu.

- M. ŠTIMAC: Kada pričamo o kukuruzu i akcijama, svakako da je ta transakcija indikativna, ali ajde opet da probamo da malo razaberemo te indicije i da vidimo da li tu ima nekih činjenica. Mi smo dobili u materijalu izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca. Uprava je Ministarstva unutrašnjih poslova.
B. ĐELIĆ: Ona je uprava koja je u sastavu Ministarstva finansija.

- M. ŠTIMAC: Sama Uprava konstatuje da nije urađeno ništa ilegalno. Izrekom se kaže, neka me kolege isprave, "svi smo videli isti izveštaj, sigurno ste ga i vi videli".
B. ĐELIĆ: To sam ja rekao. Ako ste pažljivo pročitali, videćete - od tačaka 5. do 8. izveštaja kaže se da postoje snažne indicije o povezanosti tih lica, te to povlači određene konsekvence za Narodnu banku koja posle toga treba shodno Zakonu o bankama da ispita bonitet tih akcionara i ukoliko ne ustanovi dovoljan bonitet, treba da ponište te dokapitalizacije i da se njihove akcije pretvore...

- M. ŠTIMAC: Transakcija kao takva nije bila ilegalna, i to je bilo pitanje. Dakle, kukuruz ili akcije. Znate, kada se tako kaže ispadne prevarili, uzeli pare za kukuruz, a kupili akcije. Oni su na kraju te pare vratili.
B. ĐELIĆ: Kome?

- M. ŠTIMAC: Hoću da kažem da transakcija kao takva nije ni u bilansnom ni u nekom drugom smislu ostala nepokrivena.
B. ĐELIĆ: Naravno posle nekoliko meseci, onda su of šor firme poslale njihovim firmama da se to zatvori, da bi to izgledalo na način na koji biste vi sada to predstavili.

- M. ŠTIMAC: U svakom slučaju, transakcija je zatvorena.
B. ĐELIĆ: Za pare niko nije oštećen, ali pitanje je samo...

- M. ŠTIMAC: Da li zaista postoji mogućnost da zaista kukuruz nije mogao da bude kupljen?
B. ĐELIĆ: Za razliku od drugih članova, ako smem, drugi članovi bi mi dali malo više od nekoliko sekundi da odgovorim na vaša pitanja. Znači, odlučite da li hoćete da postavite više pitanja da odgovorim na njih. Ali mislim da ja kao bivši funkcioner ove države i njen građanin imam pravo i da odgovorim kada me Anketni odbor pita.

- M. ŠTIMAC: Ja vas nisam sprečavao da odgovorite. Evo ćutim, izvolite.
B. ĐELIĆ: Oko ovog pitanja koje ste vi postavili, da li je ova transakcija zatvorena - jeste, a da li postoji indicija da su ta lica povezana. Ne samo da je to rekla Uprava za sprečavanje pranja novca, nego je to, nažalost mnogo meseci ranije, ali bez znanja Ministarstva finansija, niti vlade rekla sama Narodna banka Jugoslavije, te je pravo pitanje zašto po tim nalazima ona nije postupila. Ja za to nemam odgovor, nego oni koji su bili nadležni u to vreme.

- M. ŠTIMAC: To sam pretpostavio. Na to pitanje će odgovarati i drugi svedoci. Koliko se sećam, opet iz dokumentacije, povezano lice za koje sam ja mogao iz dokumentacije da izdvojim je Obrad Sikimić, preko firme Dajners klub.
- PREDSEDNIK: Ako hoćete da vam prenesem moja saznanja gospodine Štimac, povezana lica su Obrad Sikimić, Enes Zaimović, Vojin Lazarević i tu su još neka lica koja su vrlo bliska za drugu firmu.
- M. ŠTIMAC: Vojin Lazarević dolazi danas, pa ćemo imati prilike da o tome razgovaramo.
- PREDSEDNIK: Reč je o ove četiri firme, ne računajući ove dve firme u kojima je suvlasnik gospodin Hamović. Reč je o firmama "Mali kolektiv" i "Elim", koje su takođe u celoj priči.
B. ĐELIĆ: "Elim" i "Komprom" su na istoj adresi u Beču, na primer. "Komprom" i "Dajners" su akcionari u "Evroaksis banci".

- M. ŠTIMAC: To ništa nije nelegalno.
B. ĐELIĆ: Ne kažem da je nelegalno, ali ima povezanih lica i to ima neke konsekvence.
- M. ŠTIMAC: To je već nešto drugo. To je trag kojim treba da se vodimo, ali da ne otvaramo diskusiju.

Sutra: Depoziti NBS u Evroaksis banci rasli umesto da se smanjuju


vesti po rubrikama

^feljton

Nikome ne smetaju povezane firme
 


     


FastCounter by LinkExchange