GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Četvrtak, 17. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Vladimir Gligorov, naučni saradnik u bečkom Institutu, o ekonomskoj politici

Srpskoj vladi treba policajac

Visina inflacije dokazuje da vlada ne vodi odgovornu ekonomsku politiku. U ovom trenutku Srbiji možda nije potreban novi kredit MMF-a, ali je neophodno da fond prati ekonomska kretanja i održava disciplinu

BEOGRAD - Domaća i inostrana javnost su shvatili da su motivi ove vlade da opstane na vlasti jači od potrebe za reformama. Ona jedva čeka da se otrese Međunarodnog monetarnog fonda iako je u Srbiji makroekonomska situacija takva da bi joj još trebala pomoć ovog fonda - kaže Vladimir Gligorov, naučni saradnik bečkog Instituta za međunarodna ekonomska istraživanja.

Rumunija je otkazala saradnju MMF-u, da li je ona u boljoj ekonomskoj situaciji od Srbije?
- Rumunija je procenila da i bez pomoći MMF-a može da vodi ekonomsku politiku i održava makroekonomsku ravnotežu što znači da je sposobna da finansira svoje međunarodne finansijske obaveze i vodi odgovarajuću monetarnu i politiku kursa. Rumunski spoljni dug je manji od srpskog, stopa rasta je već nekoliko godina stabilna i iznosi tri-četiri odsto godišnje, a budžetski deficit nije velik.

Ove fundamentalne činjenice su sasvim drugačije u Srbiji. Postoji, inače zabluda oko MMF-a, poželjno je da on u zemlji bude što kraće jer dolazi kada postoji kriza. Zato je za svaku državu dobro da se što pre otrgne iz zagrljaja ovog fonda, odnosno izađe iz problema.

Visoke kamate

Da li je kurs dinara realan?
- Od početka je izabran model da kurs ne utvrđuje tržište, već guverner. To, kao što se vidi, nije dobro. Prelazak na novi, moderniji sistem kursa nije jednostavan i to ne može da učini samo centralna banka, već mora da bude deo reforme čitave ekonomske politike. Za to nema spremnosti, ali ne znači da će izazvati katastrofalne posledice. Činjenica je da se zbog toga održavaju nepotrebno visoke kamatne stope i privreda i stanovništvo donose bankama visoke profite.

Može li Srbija da se odrekne tog zagrljaja?
- U načelu je moguće, ali je pitanje da li to može da učini ova vlada jer u ovom trenutku postoji niz problema sa makroekonomskom stabilnošću, inflacija se čak povećava, a ne postoji spremnost vlade da se suoči sa tim. Kada postoje problemi sa inflacijom i platnim bilansom to je znak da je potrebna spoljna potpora, pa, rekao bih i spoljašnji policajac da bi država održala kurs makroekonomske stabilnosti.

To znači da nemamo nijedan preduslov za razilazak sa MMF-om, jer vlada nije sposobna ni spremna za reforme.
- Vlada ima volju da se rastane sa MMF-om jer smatra da je politika koju vodi održiva i da je to politički korisno za nju. Objektivno, ona ne vodi odgovornu ekonomsku politiku što pokazuje i stepen inflacije. To zabrinjava, kao i zaduženost koja je velika i raste što je i neminovno jer privreda raste, ali je onda pitanje da li je u skladu sa tim rastom i ekonomska politika.

Da li EU može da izlobira još jedan aranžman?
- Pregovori sa EU se pre svega odnose na trgovinu sa tim zemljama i nemam utisak da je EU specijalno zainteresovana da uslovljava sporazum Srbije i MMF-a. Istina je ipak da se EU mnogo oslanja na stručne ocene MMF-a o nekoj zemlji. To bi bilo važno da znaju srpski političari.

Da li investitori mogu da nametnu sporazum sa MMF-om?
- Uobičajeno da kada je u nekoj zemlji situacija rovita da poverioci sugerišu, lobiraju da se ta zemlja dodatno obaveže ugovorom sa MMF-om kako bi se sprečile krize u servisiranju dugova. Koji vid će to imati u Srbiji, to je drugo pitanje, ali treba imati u vidu da je Srbija suverena zemlja što znači da ona odlučuje o sporazumu sa MMF-om. Postoji zabluda da kada se otpiše 700 miliona dolara duga Pariskom klubu više nema razloga za saradnju sa MMF-om. To je pogrešno jer ostaju još milijarde duga.

Propust MMF-a

Zašto je MMF dopustio da Srbija stigne gde je sada?
- MMF je računao sa drugačijim političkim razvojem. Stabilnost je poremećena ubistvom premijera Zorana Đinđića. Živkovićeva vlada, a posebno Koštuničina luta, a MMF je pokušao da je usmeri. MMF od samog početka ima trzavice s ovom vladom, najviše zbog fiskalne politike. Da li je MMF mogao da uradi više? Jeste. Da li je bilo grešaka u programu? Jeste, jer je MMF podržavao oslanjanje na potrošnju i Đinđićeve vlade da bi opstala, pa je sledećoj bilo teško da to radikalno saseče. MMF je rđavo radio u Srbiji, delimično je to objašnjivo situacijom u kojoj se našao posle ubistva premijera. Nisu ispunili ono što su sami hteli.

Ako sklopimo novi aranžman da li možemo očekivati novi otpis dugova?
- To je isključeno, jednom reprogramirani dugovi se više ne odlažu, niti otpisuju.

Koja je vrsta saradnje sa MMF-om potrebna?
- Bilo bi najbolje da to bude čvrst aranžman, ne u smislu da je potreban kredit, jer je on uostalom i skup i bar, kratkoročno gledano nije potreban, ali ni to nije isključeno, već da MMF relativno redovno i detaljno prati kretanja u srpskoj ekonomiji. To bi popravilo i kreditni rejting zemlje.

Znači Srbiji u ovom trenutku treba više policajac nego pare?
- To je tačno i nije nova činjenica.U ekonomiji je bitnija disciplina od para.

Šta mislite o pooštrenim merama NBS zbog ekspanzije potrošačkih kredita?
- NBS nema drugih mogućnosti, te mere su restriktivne i još više represivne, a nisu efikasne. NBS je odlučila da podigne obavezne rezerve onima koji se zaduže u inostranstvu, a posledica toga je da će se ljudi još više kloniti dinara i prihvatati evro. Veliko je pitanje da li krediti podstiču inflaciju, mislim da ona pre svega raste zbog očekivanja da će ova vlada štampati novac i povećavati javnu potrošnju.

Ko i šta još treba da učini kako bi se suzbila potrošnja?
- Potrebno je da fiskalna politika bude restriktivnija. Vlada kupuje poverenje penzionera, selektivno povećava plate kako bi nagradila one koji imaju dobro mišljenje o njoj i to povećava potrošnju i održava visoko poresko opterećenje.

Da li se baš mora štedeti na zdravstvu?
- Kad ne postoji društveni konsenzus teško je izbalansirati izdatke. Reforme su potrebne i u školstvu i zdravstvu i penzijskom sistemu, jer sve to ne funkcioniše kako treba i sve je rđavo.

I. K. - S. J.


vesti po rubrikama

^ekonomija

Srpskoj vladi treba policajac
Dinkić u klin, Jelašić u ploču
Mišković za "Ce market" daje 47 miliona evra
Energetika se prodaje bez ikakvog plana
Radnici "Vitala" poslati na odmor