GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 15. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Medijacija prazni fioke sudova i skraćuje muke strankama u sporovima

Dogovor rešava decenijske parnice

- Za prvih deset meseci ove godine Drugi opštinski sud u 1.200 predmeta uspešno je rešio čak 780 sudskih sporova
- Kada bi samo pet beogradskih sudova primenilo postupak medijacije, pravosuđe bi moglo biti rasterećeno 3.000 do 4.000 predmeta
- U toku osnivanje Centra za medijaciju u kojem će sporovi moći da se rešavaju i pre nego što se stranke odluče na tužbu i parnicu

BEOGRAD - Podela imovine, ostavinski postupci, porodične zađevice i problemi, sukobi komšija zbog međa, pravna i psihološka borba stranaka, naknade šteta, sporni ugovorni odnosi i dugovanja, rešavaće se mnogo brže i bezbolnije ne samo izmirenjem, koje je i do sada bilo predviđeno Zakonom o parničnom postupku nego i na potpuno nov način - predlaganjem originalnih rešenja koja bi trebalo da okončaju decenijske parnice, pojeftine sudski postupak i oslobode sudove balasta nagomilanih predmeta.

Za prvih deset meseci ove godine u Drugom opštinskom sudu u Beogradu medijacijom je, od 1.200, rešeno 780 predmeta u građanskoj materiji. Alternativno rešavanje sudskih sporova zaživelo je u Srbiji kao pilot-projekat još 2003. godine i pokazalo odlične rezultate, a posle pionirskog posla koji su iznele sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu usvojen je i Zakon o medijaciji. U međuvremenu, ovaj postupak počeli su da primenjuju i opštinski, Trgovinski sud u Subotici i Prvi opštinski sud u Beogradu. Beogradski Prvi opštinski sud je ozbiljno pripremio sudije koji će pomagati strankama da nađu zajednički jezik, uštede novac i živce, reše neke emotivne porodične sukobe, razvode brakova, prevaziđu sujetu, osvetničke ambicije, koje su često prikrivene i predstavljaju pravi uzrok parnica koji se gubi u strogim jezičko-pravnim frazama tužbi, podnesaka i jeziku formalnog parničnog postupka.

Razvod ne znači rat

Aleksandar Ivanović, sudija Prvog opštinskog suda, objasnio je da medijacija može pomoći da se neki razvodi i svađe supružnika reše na civilizovan način.
- Ako se ljudi već razilaze, treba misliti i na decu. Ukoliko se medijacijom dođe do mirnog razlaza, to je veoma značajno jer supružnici mogu ostati prijatelji. To je jako važno i za decu. Inače, psihološki značaj medijacije je izuzetno važan - rekao je Ivanović.

U toku je i osnivanje Centra za medijaciju uz pomoć Republike Srbije, Narodne banke Srbije i Centra za prava deteta, čime će biti omogućeno da se postupak medijacije obavi i pre početka parnica, pre i van suda, u opuštenijoj atmosferi bez viška paragrafa, obraćanjem pažnje na suštinu problema i traženje raspleta u kojem će obe stranke otvoreno reći šta im smeta, kakvo rešenje predlažu, na koju imovinu polažu pravo, a medijator predložiti i konačan način da se nađe kompromis, odgovor na sporno pitanje i da pritom svi budu zadovoljni.

Gordana Mihailović, član Radne grupe za osnivanje Centra za medijaciju s velikim iskustvom u ovoj oblasti, prva se odvažila da počne s medijacijom u Srbiji.
- Medijacijom se postiže mnogo toga dobrog. Rešavaju se komplikovani sporovi, ali često, što sam imala prilike i da doživim u praksi, dolazi i do pomirenja bliskih srodnika, rođene braće, sestara... U Drugom sudu rešeni su i neki predmeti koji su trajali deset, petnaest, pa i više godina. Nekada je i samo jedan sastanak stranaka i predlog medijatora dovoljan da se reši ono što bi zahtevalo gomile papira podnesaka, plaćanje visokih sudskih taksi.

Predmeti se rešavaju brže, sudski postupak biva jeftiniji, a sudovi rasterećeni viška predmeta. Pokazalo se da smo narod koji ne drži dovoljno do pravne urednosti i svesti da su neke formalnosti neophodne. Tako ima parnica gde se pojavljuju dve sukobljene strane, a nijedna nema povoljnu pravnu poziciju. Izgleda neverovatno, ali svakome nedostaje po neki važan dokument kada je, na primer, u pitanju imovina. Kod nas ljudi nemaju naviku da imovinske odnose raščiste na vreme, ali medijacijom ovi problemi bivaju neretko efikasno rešeni na obostrano zadovoljstvo - kaže Mihailovićeva.

Sagovornica Glasa objašnjava da mnogi naizgled pravni sporovi po svojoj suštini i prikrivenom konfliktu uopšte nemaju pravni karakter. Ljudi se često osete uvređenim zbog jedne reči, zbog svađe, osete se zapostavljenim, ponesu ih mržnja i osveta, čak i prema rodbini, nepoverenje, nepažnja...

- Ljudi često pred medijatorom otvore dušu, kažu šta ih tišti i ispostavi se da je postupak emotivno, a ne pravno motivisan. I najbliži srodnici zarate pa se pomire, shvate da spor nema smisla. Razrešavanje ovih problema je još značajniji nego samo rešavanje spora i to zato što su manje ili gotovo neznatne mogućnosti da se konflikt produbi i proizvedu nove parnice pred sudom. Medijacija, dakle, ima i tu lepu preventivnu stranu - rekla je Mihailovićeva.

Stranke biraju medijatora

Prema Zakonu o medijaciji, omogućeno je samim strankama u sudu da odaberu sa spiska medijatora onoga ko će pokušati da spor reši mirnim putem. To je još jedna od prednosti koja je važna i utiče na poverenje građana u sam pravosudni sistem, kao i poverljivost i hitnost postupka. Medijacija se zakazuje brzo, postupak je poverljiv, a medijator, pošto dobro prouči predmet, predlaže rešenje.

Značajne su i uštede u budžetu jer se rešavanjem sporova na ovaj način smanjuju troškovi za sudske pozive, advokatske usluge, veštačenja, sprečava odugovlačenje sa suđenjem, nedolasci svedoka, otklanjaju se problemi sa kamatama, zadržavaju poslovne veze između firmi koje bi inače u dugim sporovima prestale sa poslovanjem i izbegavale jedna drugu.

Aleksandar Ivanović, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu i predsednik Odeljenja sudske prakse u građanskim stvarima, istakao je važnost dobrovoljnosti medijacije i to što se postupak odvija bez prisustva javnosti.

- Do medijacije dolazi samo ako se obe strane u sporu slože da se ovakav postupak sprovede. Sama ova činjenica je važna jer ukazuje da postoji određena spremnost stranaka da se problem reši što bezbolnije. To što nema prisustva javnosti i što sve što se kaže ostaje iza zatvorenih vrata, utiče da se stranke lakše odluče da otvoreno kažu sve što ih muči i može doprineti rešavanju parnice - rekao je Ivanović.

Ivanović naglašava da alternativno rešavanje sudskih sporova donosi bitne uštede i napominje da samo jedna saobraćajna nesreća znači za sud tri, pa i do četiri veštačenja, veštaka saobraćajne, mašinske struke, lekara... Ona prilično koštaju, a potrebno je i mnogo vremena da se odrade na pravi način.

- Važno je dobra priprema za postupak medijacije, što znači da to iziskuje i pripreme i edukaciju sudija koji će biti medijatori i upoznavanje sa predmetima koji će biti obrađivani. Mi smo u sudu obezbedili prostoriju gde bi trebalo da se obavlja medijacija, ali mislim da to nije dovoljno i da bi trebalo više pažnje posvetiti stvaranju što boljih materijalnih uslova za efikasan rad. Bilo bi mnogo bolje kada bi se postupci medijacije odvijali u prostorijama van suda. Osnivanjem Centra za medijaciju mogao bi da se reši ovaj problem, naravno uz pomoć države, a otvorila bi se i mogućnost da se sporovi rešavaju i pre nego što dođe do parnica i do sudskih sporova - rekao je Ivanović.

Sudije Drugog opštinskog suda, a sada i Prvog, moraće i u popodnevnim satima da obavljaju postupke medijacije. Sudija Ivanović je napomenuo da to nije ništa neuobičajeno i da sam često radi i vikendom.

U glavnom gradu građani će moći da se prijave za rešavanje sporova medijacijom Prvom i Drugom opštinskom sudu, a jednostavna računica govori da bi samo pet beogradskih opštinskih sudova mogli za samo deset meseci rasteretiti pravosuđe za oko 3.000 do 4.000 predmeta. Inače, prema statistikama, u svetu se putem medijacije uspešno reši i do 80 odsto sporova. Medijatori mogu biti sudije, a u budućem Centru verovatno će ovaj posao moći da obavljaju iskusni, pa i penzionisani advokati.

Izmirile se rođene sestre

U Drugom opštinskom sudu uspešno je medijacijom rešen predmet ostavštine pokojnog režisera Aleksandra-Saše Petrovića, zatim spor jednog preduzeća sa Jatom koji je bio dužnik u ovom sporu, a Gordana Mihailović iz radne grupe za osnivanje Centra za medijaciju radila je kao sudija i na predmetu u kojem su se pomirile rođene sestre.
- Lep je osećaj kada vidite da predmeti stari i po 15 godina bivaju rešeni na obostrano zadovoljstvo. Imala sam i predmet koji je naizgled bio jasan, ali pravno vrlo teško razmrsiv. To je slučaj naknade štete vlasnicima jedne prodavnice kućnih ljubimaca. Dečaci koji su polomili izlog i načinili štetu, krivično su kažnjeni, ali teško je bilo odrediti visinu štete jer sva roba u radnji nije bila popisana. Jedna strana je tvrdila da je šteta veća, druga da je manja, ali na kraju spor je ipak rešen - zaključila je Mihailovićeva.

I. Stojković


vesti po rubrikama

^tema

Dogovor rešava decenijske parnice
Studentima po 4.500 dinara mesečno
Čekam Mladićev telefonski poziv
 
 


     


FastCounter by LinkExchange