GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Utorak, 15. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Kragujevčanin Gojko Pecelj "gazi" sedmu deceniju druženja sa fotoaparatom

Ceo vek na negativu

- Uslikao hiljadu i pet stotina venčanja
- U radnji i sada čuva 150.000 fotografija od kojih neke čekaju vlasnike više od pola veka

U kragujevačkoj ulici Milana Blagojevića broj 15, u oronuloj kući živi Gojko Pecelj, poznat samo kao Gojko fotograf. Plaćao je, kaže, celog veka za nju kiriju opštini, ali "kad ovi sa vlasti" odu i stignu neki novi - dobiće stan. Rodom je sa hercegovačkog krša, sa kamena na kome su zmije domaćini, a sa roditeljima se 1927. godine preselio na Kosovo. Otac ga je 1929. godine upisao u poljoprivrednu školu u Tetovu.

- Došao fotograf da obiđe školsku ekonomiju. Provedem ga i lepo sve pokažem i "na prvi pogled zaljubim se" u čudnu napravu koja je, kako su stare žene govorile, "odnosila deo duše onog ko pred nju stane". Dao mi je on posle staru "agfu". Od tada se ne odvajam od aparata za kog su, eto, žene u svoje vreme verovale da je "mašina s kojom nisu čista posla", seća se Gojko prvih susreta sa fotografijom.

Slikaj - propalo

Fotograf Gojko kaže da se ne seća kada mu je "propao" film ili kada je izgubio neku fotografiju. Danas se desi da odnese film u boji da mu razviju.
- Nestane struje, a kada tražim gotove slike, oni mi samo novi film daju. Slike propale. E, to u moje vreme nije smelo da se desi - kaže Gojko.

Kasnije je došao rat, a okupator naredio da svi moraju da imaju isprave. Tada je navalio narod iz okolnih sela baš kod njega na slikanje. Kad se rat završio, putevi su ga odveli do Knića. Tu se oženio Grozdanom i nastavio da po gružanskim selima aparatom "hvata" sve što je važno. Krstario je tako celom Šumadijom.

- Kad dođem u selo s fotoaparatom, to je bilo kao sada kad bi sleteo posred sela helikopterom. I više od toga - objašnjava. Krajem pedesetih godina 20. veka, Gojko je nabavio kočije za decu, upregao vučjake i tako slikao. Bila je to najbolja i najpoznatija zaprega kakve nije bilo nadaleko. Onda je vučjake ispregao i nabavio drvene konjiće. I danas je ta kočija "parkirana" pred kućom, spremna za slikanje. Onda je Gojko nabavio magarca. Znao je maga da odskita i da ga po deset dana nema.

- Uhvate ga jednom loši momci, iživljavali se na njemu i ubiju ga - setno će Gojko. U radnji koja danas pripada njegovom sinu, Gojko čuva na stotine kutija u kojima je 150.000 fotografija i kilogram filmova i negativa. Sve su to slike onih koje je na venčanjima, rođendanima ili nekom drugom zgodom Gojko uslikao. Fotografije uredno složene u drvenim kutijama za granate.

Na kutijama je zabeleženo ime mesta gde su fotografije nastale: Bresnica, Ilićevo, Beloševac, Pivara, Vinogradi, Korićani, Ilina Voda i obavezno banja Trepča, gde Gojko ide svakog leta i gde barmeni čuvaju njegove fotografije uz najskuplji viski i dobro vino. Oni što su na slikama ne javljaju se, a mnogi su i davno pomrli. Godinama je fotograf Gojko znao da na godišnjicu venčanja pošalje fotografije i čestita, pa se ljudi sete, obraduju, dođu i plate. Sada Gojko slika decu i unuke onih koji su zaboravili da im slike "leže" i po pola veka u Gojkovoj radnji. I svako jutro krene automobilom u pravcu gde ga put ponese.

B. Kuljanin


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

Ceo vek na negativu
Greškom srušen dom Svetozara Markovića
Kinezi i na Mesecu
Mrtva baba u dijamantu
 
 


     


FastCounter by LinkExchange