GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 13. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Feljton Glasa javnosti o najvećim aferama u Srbiji

 

Elektroprivreda i NIS blago Srbije

B. ĐELIĆ: Mislim da EPS nije zreo i neće biti zreo godinama za privatizaciju. Mislim da će jedan deo NIS-a biti zreo, i da je u interesu Srbije da se u jednom momentu razmotri mogućnost privatizacije bar one naftne linije, ali o tome treba da imamo nacionalnu debatu. Da vidimo šta nam je činiti, ne da neki kažu da treba, a drugi kažu da je to izdaja interesa nacije nego da stvarno vidimo šta nam je u interesu da uradimo sa time

Izvodi iz stenografskih beležaka sa 6. sednice Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskim poslovima povezanim sa tom trgovinom održane 13. marta 2004. godine

- DRAGAN S. JOVANOVIĆ (član Anketnog odbora u ime SPS-a): Rekli ste na početku da vaše ministarstvo nije imalo dodirnih tačaka sa EPS-om, odnosno sa pitanjima uvoza struje. Možete li, koliko je kraće moguće, da nam kažete kakav je bio odnos Ministarstva finansija prema javnom sektoru, prema EPS-u.
Božidar ĐELIĆ (bivši ministar finansija): Moram da kažem da nema bogate i konkurentne zemlje bez konkurentnih i dobro uređenih javnih preduzeća. Jedan od ključeva konkurentnosti naše zemlje i dobrih plata i penzija, mada to izgleda na prvi pogled dosta udaljeno, je da imamo efikasan EPS, NIS, ŽTP i druge firme. Zašto? Kada imate jak, dobro uređen i efikasan NIS i EPS, onda oni obezbeđuju za sva druga preduzeća dobre energente, struju koja je uvek raspoloživa, usluge itd. Njihovo poslovanje se preliva na celu ekonomiju. Zbog toga su oni naše blago.

Imate drugi element koji smo mi nasledili, a to je da su lični dohoci u tim preduzećima bili van njihove realne produktivnosti. U januaru 2001. godine prosečna plata u javnim preduzećima bila je dva i po puta veća od prosečne plate u našoj zemlji. Kako? Ako date nekome da posluje u nečemu što je, po prirodi stvari monopol, u isporukama električne energije, onda iskustvo pokazuje da se ljudi izbore da dobiju nešto više od tog kolača.

Jedan od veoma nepopularnih, ali važnih stvari koje smo uspeli da uradimo, to je da smo uredbom zamrzli fond zarada i uspeli smo postepeno da dovedemo do činjenice da u junu 2003. godine, tamo gde su prosečne plate u javnim preduzećima bile dva i po puta prosek Srbije, sada su 50 odsto veće. Šta to znači? Da li je to i dalje previše - mislim da više nije jer profesionalna struktura u tim preduzećima je viša od proseka naše Republike, ima više inženjera, visokokvalifikovanih komercijalista i td, te nije iznenađujuće da tu prosečna plata bude nešto veća od proseka.

Druga stvar koja je urađena, kada govorim o nepopularnim stvarima, to je bilo postepeno usklađivanje cena usluga tih javnih preduzeća i da se pokaže da oni nisu socijalne kategorije. Najnepopularnija od svih mera bila je postepeno poskupljivanje struje. Kada struja nije na nekom iole ekonomskom nivou, EPS ne ubira dovoljno prihoda, tada ne može da plati svoje dobavljače iz zemlje, ne govorim o EFT, nego govorim o "MIN", "Minelu". Prema nekim procenama, 20 do 30 odsto naše industrije je puno ili bar malo povezano za EPS. Umesto da imate ciklus nelikvidnosti kada EPS ne isplaćuje one koji isporučuju turbine, usluge, mreže, kablove, onda imate EPS koji isplaćuje, živnula je i ta privreda, ti ljudi koji rade u tim preduzećima su dobili plate, mogli su da kupe nešto. Taj pozitivni ciklus, ma koliko to bilo nepopularno, je odrađen.

Ako mene lično pitate, mislim da EPS nije zreo i neće biti zreo godinama za privatizaciju. Mislim da će jedan deo NIS-a biti zreo i da je u nacionalnom interesu da se u jednom momentu razmotri mogućnost privatizacije bar one naftne linije, ali o tome treba da imamo nacionalnu debatu, da vidimo šta nam je činiti, ne da neki kažu da treba, a drugi kažu da je to izdaja nacionalnih interesa, nego da stvarno vidimo šta je u nacionalnom interesu da uradimo sa time.

- PREDSEDNIK (A. Vučić): Recite u čijem interesu je bilo to postizanje dogovora sa gospodinom Stanivukovićem?
B. ĐELIĆ: Sigurno u njegovom, jer neću zaboraviti da mi je direktor Nacionalne štedionice novembra prošle godine kada sam bio ministar finansija i kada sam ga pitao u telefonskom razgovoru ko je u stvari akcionar "Elim" iz Beča, odgovorio, ne bih znao da vam kažem. To mu je najveći akcionar. Kako može direktor jedne institucije preko koje se obavlja državni posao, isplata stare devizne štednje, čiji svi ljudi skoro sede u državnoj imovini, može tako da se izrazi prema ministru finansija, ma ko on bio ili ona bila. Znači, to je prva stvar.

Druga stvar, rekao bih, njegovo pojavljivanje u sredstvima javnog mnjenja. To je bilo u Medija centru, valjda je to bilo u decembru prošle godine, samo sa nekim akcionarima, ponovo te firme, "mali kolektivi" i druge, a on se pojavio kao direktor i bukvalno napadao državu. To nije održivo i zbog toga je vlada inicirala smenu ali nije uspela nameri da ga smeni.

- MILKO ŠTIMAC (član Anketnog odbora u ime G17 plus): U kom procentu je "Elim" iz Beča vlasnik Nacionalne štedionice?
B. ĐELIĆ: 13,67 odsto, svi su se trudili da bude ispod 15.

- M. ŠTIMAC: Koliko akcionara ima Nacionalna štedionica?
B. ĐELIĆ: Ima ih mnogo, ne znam tačno.

- M. ŠTIMAC: Dakle, ne postoji nešto što bi se zvalo pretežnim akcionarom?
B. ĐELIĆ: Naravno da postoji, imajući u vidu da su po zapisniku Narodne banke Jugoslavije četiri firme prema osnovanoj sumnji, ne mog ministarstva niti mene, nego kontrole NBJ iz marta 2003, povezane - "Pima", "Skvadra", "Principal" i "Dajners". Posle toga, vidimo da je u njima pretežan uticaj gospodina Lazarevića koji se pojavio kao vlasnik kroz of šor firme za neke od njih, a sa druge strane, što se tiče Malog kolektiva, to je gospodin Vuk Hamović, kao što je rekao, a znamo da su oni uglavnom bliski. Dakle, vidite, tih šest firmi (i "Elim", prim. aut) su indirektno ili direktno povezane, a to je bilo tako očigledno na skupštini Nacionalne štedionice. Kada bi Lazarević rekao nešto, onda "Pima" i "Skvadra" dižu ruke. Oni su jednostavno povezana lica, i te dve osobe (Vojin Lazarević i Vuk Hamović, prim. aut) danas kontrolišu 54,2 odsto kapitala Nacionalne štedionice. Znači, to vrabac na jednoj grani zna...

- M. ŠTIMAC: Ne, ne znam, mi smo zato ovde, a da je to tako jasno i da su preduzete neke mere koje...
B. ĐELIĆ: Sa strane Narodne banke Jugoslavije, gospodine Štimac.

- M. ŠTIMAC: Praktično smo od vas čuli tri stvari odnosno, govorili ste o tri problema. Pozvali ste se, ako se ne varam na uredbu Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Utvrdili smo da je reč o opštoj uredbi koja se ne odnosi na jedan pojedinačan posao o kome smo mi govorili. Takođe smo pomenuli Uredbu Vlade Srbije, međutim, ta uredba se veoma čudno poklapa u dozvoljenoj količini mazuta, dakle, takoreći u litar je ista količina mazuta o kojoj se govori u uredbi i ona koja je bila predmet trgovačkih transakcija, a o tome mi ovde govorimo.
B. ĐELIĆ: Ne znam o kojoj uredbi vlade govorite.

- M. ŠTIMAC: O uredbi o kojoj smo ovde juče čuli od gospodina Pomoriškog, ako se ne varam?
- PREDSEDNIK: Juče je gospodin Milan Kovačević, predsednik Sindikata EPS-a, postavio jedno pitanje i sada ću iskoristiti priliku u ime svih članova Anketnog odbora da vam postavim.

On je rekao, a mi taj dokument nemamo, da je u donošenju odluke o formiranju cene od 196 dolara po toni mazuta za EPS i 122 dolara po toni za EFT, odnosno 169 dolara po toni za EPS i 104 dolara po toni za Interfejes, učestvovala i vlada preko svoje uredbe kojom je omogućila da oni po drastično nižoj ceni za oko 38 do 40 odsto mogu da dobiju taj mazut. Da li je to istina ili ne? O tome je, pretpostavljam, gospodin Štimac govorio.
B. ĐELIĆ: Nema nikakvih favorizovanja jedne grupe prema drugoj u Uredbi vlade. Naprotiv, Uredba je tu da neke grupe i te kako jake, najzad prestanu da švercuju naftne derivate. Koliko god da se pričalo o švercu cigareta, šverc cigareta je igra za malu decu prema švercu naftnih derivata. Šest-sedam puta više novca je išlo kroz šverc naftnih derivata. Ako je NIS danas napredovao i stao na noge to je zahvaljujući toj Uredbi. Ono o čemu možda pričate to je eventualno neki poreski tretman koji se dešava.

Ni na koji način moje ministarstvo nije favorizovalo jednu grupi ili neku drugu. Mi nismo mogli da kršimo ceo sistem poreza na promet samo zbog tog jednog specifičnog slučaja, te nismo omogućili da se to desi.

Sutra: Da li je Mlađan Dinkić, guverner NBS, povećavao depozit u Evroaksis banci


vesti po rubrikama

^feljton

Elektroprivreda i NIS blago Srbije
 


     


FastCounter by LinkExchange