GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e
Nedelja, 13. 11. 2005.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Aleksandar Veliki (2)

Početak vladavine

Makedonija je u doba Filipa II, od slabe i razjedinjene države, postala jako kraljevstvo koje je imalo uticaj na čitavu Heladu. Ipak, nije postojao neki uobičajen red nasleđivanja, pa se 336. godine pre Hrista, posle ubistva Filipa, nije se znalo ko će sesti na kraljevski tron.

Naslednici

Prema tradiciji, novog vladara birala je narodna skupština i to iz dinastije Argeada. Ovoga puta postojala su tri pretendenta na presto i tri jake struje unutar same Makedonije. Jedna struja koju je predvodila kneževska kuća Linkesta bila je za to da na presto dođe Aminta, sin Filipovog brata i prethodnika Perdike, koji je kao dečak već proglašen kraljem, ali mu je presto uzurpirao upravo Filip.

Drugu struju predvodio je moćni Atal, koji je želeo da presto nasledi tek rođeni sin njegove ćerke Kleopatre i preminulog kralja. Treća struja podržavala je Aleksandra koji je već bio uključen u vlast kao očeva desna ruka i koji je dokazao da je izuzetno sposoban.

Odluka

Filipovi najbliži saradnici i vojskovođe Antipatar i Parmenion bili su svesni Aleksandrovih sposobnosti i toga koliko je njegova uloga bitna za razvoj Makedonije. Zato ni u jednom trenutku nisu oklevali, niti su sumnjali da on može da nastavi delo svog oca. Svu svoju moć upotrebili su da izbace iz igre ostale pretendente.

Aminta i dva linkestidska kneza koja su mu pružala podršku uklonjeni su odmah, a da bi se rešio Atala Aleksandar je morao da sačeka da se ovaj vrati iz Male Azije. Kada se to dogodilo, njegov poverljiv čovek naredio je oficirima u Atalovim jedinicama da ubiju Atala što su oni i učinili.

Početak

Aleksandar nije imao priliku da odmara i uživa u kraljevskom životu. Protivljenje makedonskoj vladavini bilo je jako u čitavoj Heladi i nestanak "omraženog Varvarina" dao im je nadu da se mogu osloboditi.

Demosten, atinski besednik i veliki Filipov protivnik, prvi je digao glas protiv Aleksandra. Nazvao ga je "dečakom koji se igra vladara" i pozvao je sve Grke da se ujedine i poraze ga.

Ali "dečak" je reagovao munjevito. Umirio je Tesaliju i Srednju Grčku i već time pokazao da se ne igra. Delfijska amfiktionija, Atina i mnogi drugi polisi priznali su ga za hegemona, a na sastanku u Korintu povereno mu je vođstvo u ratu protiv Persije. Time je u potpunosti nasledio Filipa.

Prvi ratovi

Osim Grka, i mnoga balkanska plemena su se osetila sigurnim i dovoljno moćnim da se otresu makedonske vlasti. Tribali su se prvi pobunili i Aleksandar je rešio da reaguje što brže može. Krenuo je na sever i umirio neka tračka plemena, razbio vojsku Geta i sporazumeo se sa Tribalima, a onda je krenuo na Ilire. Zahvaljujući svojim saveznicima, pokorio je i njih. Ali, nije se ni tu zadržao dugo. Stigla mu je vest o ustanku u Heladi i morao je da juri na jug.

Ustanak

Aleksandar je sa svojom vojskom za samo 13 dana stigao iz Ilirije u Srednju Grčku spreman da se sukobi sa Tebancima koji su i ovoga puta poveli ustanak. Kada je stigao do zidina Tebe njenim stanovnicima ponudio je da mu predaju vođe pobune. Nisu pristali i Aleksandrova vojska je napala i porazila ih. Odmazda je bila strašna - svi Tebanci prodati su u roblje, a grad im je sravnjen sa zemljom. Pošteđeni su jedino hramovi i kuća pesnika Pindara.

Sa Atinom koja je takođe učestvovala u ustanku Aleksandar je postupio potpuno drugačije. Bio je milostiv i dopustio je da čak i vođe pobune ostanu nekažnjeni.
Makedonski kralj i hegemon Helade vratio se u Pelu počevši pripreme za veliki pohod na Persiju.

A. I.


vesti po rubrikama

^civilizacija

Aleksandar Veliki (2): Početak vladavine
Legende naroda Bura (Nigerija)
Golijat je postojao
 



     


FastCounter by LinkExchange